2
Peta republika koju je ustanovio Šarl de Gol deluje sve neodrživija. Francuska politika je toliko paralizovana da se ostavka predsednika Emanuela Makrona — ideja o kojoj se nekada šaputalo samo po hodnicima vlasti — sada otvoreno razmatra.
Ali dok bi Makronov odlazak bio politički zemljotres na evropskoj diplomatskoj sceni, sve je više sumnji da bi to razrešilo blokadu koja guši Petu republiku. Problemi Francuske deluju dublje, piše Politiko.
Makron već traži svog petog premijera za manje od dve godine, očekujući da će Fransoa Bairu u ponedeljak biti smenjen zbog nepopularnih mera za smanjenje ogromnog budžetskog deficita.
Ali da li bi novi premijer, koga bi predložio Makron, mogao da progura milijarde evra ušteda koje zemlji trebaju da izbegne dužničku krizu? I da li bi novi vanredni izbori stvorili stabilnu većinu? Ni jedno ni drugo ne deluje verovatno. A čak i da bi Makron podneo ostavku, njegov naslednik bi se gotovo sigurno suočio sa istim preprekama.
Gotovo 70 godina institucije Pete republike odolevale su, bez obzira na štrajkove i masovne proteste. Predsednici su uglavnom izdržavali do kraja mandata, iako nepopularniji nego na početku. Sistem je opstajao.
Danas, međutim, parlament je u blokadi, budžetski pregovori su u zastoju, a šapat o socijalnim nemirima postaje sve glasniji. Finansijska tržišta su nervozna, a i sam Bajru upozorava da Pariz može završiti u grčkom scenariju ako se potrošnja ne zauzda.
Na toj pozadini, krajnje desni lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela i krajnje levi Žan-Lik Melanšon, čije stranke zajedno drže trećinu mesta u Narodnoj skupštini, otvoreno pozivaju predsednika da ode.
Razgovor o njegovom odlasku više nije bizarna ideja — u njega se uključuju i ugledni politički komentatori i pojedinci sa centra desnice.
„Čujemo to čak i od ljudi bliskih Makronovom taboru“, rekao je Matje Galjar, anketar iz Ipsos France. „Nelagodnost je stvarna.“
Makron, ipak, gotovo sigurno neće „baciti peškir“, tim pre što bi njegov prevremeni odlazak — predsednički izbori nisu zakazani do 2027. — malo toga rešio.
Istraživanja pokazuju da bi novi parlamentarni izbori verovatno opet doneli podeljen parlament, uz nekoliko mesta više za krajnje desno Nacionalno okupljanje Marin Le Pen.
„Političari pogrešno veruju u mit da Francuzi biraju vođu i zatim mu daju radnu većinu u parlamentu“, rekao je francuski ustavni stručnjak Benžamen Morel.
Taj mit, kaže on, srušio je upravo Makron kada je 2017. pobedio kao liberalni „rušitelj sistema“ i razbio dvopartijsku tradiciju Francuske. Pukotine koje su tada nastale sada ga progone.
„Nisam video ovoliku neizvesnost još od 1968. godine“, rekao je Erik Šane, bivši glavni ekonomista osiguravajuće kuće AXA, misleći na studentske proteste i štrajkove iz maja 1968. koji su paralizovali zemlju. „Odjednom ne znaš šta se dešava s tvojom ekonomijom, tvojom vladom.“
Makron, poznat po tvrdoglavosti, često odbacuje mogućnost prevremenog odlaska. Već osam godina dominira francuskom politikom, postajući i polarizujuća figura, dok obećanja da će od zemlje stvoriti „startap naciju“ nisu ispunjena.
Dobro zna da nema naznaka da su francuski političari spremni da ostave po strani podele i reše budžetsku krizu u interesu nacije.
Pročitajte još:
„Nastavićemo da produbljujemo deficit, ništa se neće desiti i situacija će se samo pogoršavati“, kaže Gaspar Gancer, bivši savetnik socijalističkog predsednika Fransoa Olanda.
Ali opozicija bi pogrešila ako misli da može smenama premijera, novim izborima ili čak prevremenim predsedničkim izborima da izbegne gorki lek štednje, upozorava Šane.
„Ako ljudi počnu da misle da nije strašno i da možemo živeti sa deficitom, idemo ka punoj krizi“, kaže on. „Nemačka će početi da misli da je Francuska ozbiljan problem i ECB neće moći da pomogne francuskoj vladi u upravljanju dugom.“
Po njemu, Nemačka bi mogla da postavi uslove za bilo kakvu pomoć ECB.
Ali čak i ako bi Berlin izvršio pritisak, pitanje je da li bi Francuska sledila. Ako se uzmu u obzir protesti Žutih prsluka 2018–2019, protesti protiv penzijske reforme 2023. i sadašnji pozivi na opšti štrajk, očigledno je da francuska javnost nema volje za odricanjima i merama štednje.
Kada je reč o uklanjanju Makrona, Francuska, sa svojom istorijom revolucionarnih ubistava kraljeva, dobro razume i privlačnost i opasnosti „seče glave“.
Lako je tražiti njegov odlazak — ali Francuska mora da bude sremna i na haos koji bi usledio.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
