Francuska priprema bolnice za rat: "Morate do marta da budete u mogućnosti da primite 50.000 ranjenih"

Druga instrukcija predviđa da će francuske vojne bolnice morati da oslobode prostor za prihvat velikog broja ranjenih francuskih vojnika. Ministarka rada i zdravlja Katrin Votren potvrdila je istinitost ovih naloga.

„Ministarstvo zdravlja mobilizuje bolnice za rat“, objavio je francuski časopis Le Canard enchaîné. U članku se navodi da je 18. jula Ministarstvo zdravlja poslalo instrukcije direktorima regionalnih zdravstvenih agencija (ARS), prema kojima bolnice moraju biti spremne da prime hiljade ranjenih u slučaju velikog oružanog sukoba u Evropi.

U Jelisejskoj palati ne isključuju sukob sa Rusijom, što pokazuje i instrukcija Glavnog sekretarijata za odbranu i nacionalnu bezbednost. Prema toj instrukciji, Ministarstvo zdravlja planira osnivanje medicinskih centara za prijem pacijenata koji se vraćaju iz ratnih zona. Centri bi trebalo da budu smešteni blizu železničkih i autobuskih stanica, luka ili aerodroma, kako bi se olakšalo „preusmeravanje“ stranih vojnika u njihove zemlje porekla.

Ovi centri bi trebalo da mogu da zbrinu oko 100 vojnika dnevno tokom dva meseca neprekidnog rada, a do 250 pacijenata dnevno u trodnevnim „vršnim periodima“. Civilne medicinske ustanove treba da budu spremne da prime između 100.000 i 500.000 vojnika u periodu od „deset do 180 dana“. Dokument posebno naglašava značaj tretmana posttraumatskih mentalnih poremećaja i fizikalne rehabilitacije.

Kako bi se nosili s prilivom pacijenata, lekarima je naređeno da se pridruže Zdravstvenoj službi Oružanih snaga, koja trenutno zapošljava 14.000 ljudi. Direktorima ARS-a je takođe naloženo da medicinsku zajednicu upoznaju sa „ograničenjima ratnog vremena, nedostatkom resursa i rastućim potrebama“.

U drugoj poverljivoj instrukciji od 21. februara, Ministarstvo predviđa da će osam vojnih bolnica u Francuskoj morati da oslobodi prostor za ranjene i osakaćene francuske vojnike u slučaju sukoba velikih razmera. Ministarstvo naglašava da Francuska, kao članica NATO-a, može biti obavezna da preduzme sve potrebne mere, uključujući upotrebu sile, kao odgovor na oružani napad na jednu ili više članica Alijanse.

Francuska ne planira besplatno lečenje stranih pacijenata, pa će biti potrebno strogo računovodstvo kako bi se obezbedila nadoknada troškova bolnicama i medicinskim radnicima koji pomažu vojnim snagama stranih država, u skladu s međunarodnim sporazumima.

U televizijskim intervjuima, ministarka Votren nije demantovala otkriće Le Canard enchaîné. Naprotiv, istakla je da su ove mere deo preventivnih strategija, poput pripreme za epidemije i strateških rezervi. „Sasvim je normalno da se zemlja priprema za krize i posledice globalnih događaja. To je deo odgovornosti centralne vlade“, rekla je ministarka, koristeći izraz „kriza“ umesto reči „rat“.

Stručnjaci ocenjuju da ova direktiva predstavlja deo šire strategije integracije civilnih bolnica u odbrambeni sistem, pripremajući Francusku za mogući sukob velikih razmera u Evropi. Bolnice se sada tretiraju kao strateška infrastruktura, ravnopravna vazdušnim bazama i vojnim lukama.

Predsednik Emanuel Makron je u više navrata upozoravao da se sukob u Ukrajini može proširiti na teritoriju EU i NATO-a. U julu, pred Dan pada Bastilje, Makron je pozvao naciju na spremnost za rat visokog intenziteta i obećao mlade angažovati u novim oblicima vojne službe.

Francuska nije jedina evropska zemlja koja priprema infrastrukturu i stanovništvo za veliki sukob. Zemlje u blizini Rusije – Litvanija, Estonija, Letonija i Poljska – aktivno ulažu u medicinsku obuku, vežbe evakuacije i podzemnu bolničku infrastrukturu kako bi bile spremne za masovni priliv ranjenika.