Fejsbuk je zabranio sedam kompanija koje se bave nadzorom za iznajmljivanje sa svojih platformi i uputiće upozorenja za 48.000 ljudi za koje kompanija veruje da su bili na meti zlonamernih aktivnosti, nakon višemesečne istrage o industriji "sajber plaćenika". Kompanije iz Severne Makedonije "Cytrox" između ostalog širila je mrežu virusa kod korisnika iz Srbije.
Kompanija za društvene mreže objavila je u četvrtak da je istraga otkrila nove detalje o načinu na koji kompanije za nadzor omogućavaju klijentima da neselektivno „gađaju“ ljude širom interneta, da bi sakupili obaveštajne podatke o njima, manipulisali njima, te kraju kompromitovali njihove uređaje.
Među kompanijama za nadzor koje je „Fejsbuk“ imenovao u svojoj istrazi i zabranio pristup svojim platformama su:
„Black Cube“, izraelska kompanija koja je postala poznata nakon što se pokazalo da ih je osramoćeni medijski mogul i osuđeni seksualni prestupnik Harvei Veinstein angažovao da ciljaju na žene koje su ga optužile za zlostavljanje. „Black Cube“ je odbacio tvrdnje Fejsbuka o njegovim aktivnostima, piše Gardijan.
„Cobvebs“, još jedna izraelska kompanija za koju je Fejsbuk rekao da je omogućila svojim klijentima da koriste javne veb-sajtove i mračne veb-sajtove da prevare mete da otkriju lične podatke. Kompanija takođe navodno radi za američke klijente, uključujući lokalnu policijsku službu u Hartfordu, Konektikat.
„Citrok“, severnomakedonska kompanija za koju je Facebook rekao da je omogućila svojim klijentima da zaraze mete malverom nakon phishing kampanja.
Istraga koju je sproveo Fejsbuk dolazi u trenutku kada se i sama kompanija suočava sa intenzivnim ispitivanjem u Vašingtonu i širom sveta nakon optužbi uzbunjivača, Frensis Haugen, da je omogućila širenje govora mržnje i dezinformacija.
Istraga Fejsbuka je značajna, međutim, jer otkriva nove detalje o načinu na koji delovi industrije nadzora koriste društvene medije – od Fejsbuka do Instagrama – da kreiraju lažne naloge kako bi obmanuli svoje mete i prikrili sopstvene aktivnosti.
Dok mnoge kompanije tvrde da su angažovane da ciljaju kriminalce i teroriste, Facebook je rekao da je industrija „redovno“ omogućavala svojim klijentima da ciljaju novinare, disidente, kritičare autoritarnih režima i aktiviste za ljudska prava i njihove porodice.
„Nadamo se da ćemo doprineti širem razumevanju štete koju ova industrija predstavlja širom sveta i pozvati demokratske vlade da preduzmu dalje korake kako bi pomogli u zaštiti ljudi i nametnuli nadzor nad prodavcima sveprisutnog špijunskog softvera“, saopštila je kompanija.
Dodaje da je ne samo uklonio lažne naloge kompanija sa njihovih platformi, već je takođe izdao naloge za obustavu i odustajanje i da će raditi na tome da kompanije ne žele da se ponovo angažuju na svojim platformama.
Takođe je ukazano na nedavni i intenzivan fokus medija na NSO Grupu, izraelskog proizvođača špijunskog softvera koji je bio u srcu projekta Pegasus , istrage Gardijana i drugih medija, a Bajdenova administracija je nedavno stavila na crnu listu. WhatsApp, koji je u vlasništvu Facebook-ove matične kompanije, Meta, tužio je NSO 2019. i bio je vodeći kritičar kompanije. NSO nije među kompanijama koje su zabranjene u četvrtak.
Jedan, Ajman Nur, je egipatski političar u egzilu, za koga je Citizen Lab rekao da su ga istovremeno hakovala dva klijenta različitih nacionalnih država, jedan koristeći Predator, a drugi Pegasus. Nour, koji je sa sedištem u Turskoj, predsednik je egipatske političke opozicione grupe pod nazivom Unija egipatskih nacionalnih snaga i bio je bivši predsednički kandidat koji se kandidovao protiv bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka.
Bio je u zatvoru četiri godine nakon što je pregazio optužbe – za koje se smatralo da su politički motivisane – o falsifikovanju potpisa za peticije. Pušten je nakon međunarodnog pritiska. Takođe je bio saradnik Džamala Kašogija, kolumniste Vašington posta kojeg su saudijski agenti ubili u saudijskom konzulatu 2018.
U svom izveštaju, Fejsbuk je naveo da je uklonio 300 naloga na Fejsbuku i Instagramu povezanih sa Citrok-om. Rečeno je da su istrage sa Citizen Lab-om pronašle „ogromnu infrastrukturu domena“ za koju se veruje da je Citrok koristio za lažiranje legitimnih novinskih subjekata u zemljama od interesa.
U svom izveštaju o pretnjama, opisao je tri faze koje klijenti većine kompanija koje je istraživao koriste za ciljanje pojedinaca. Prvo, faza izviđanja, koja uključuje „nadzor sa distance“ da bi se uočili interesi pojedinca. Drugo je ono što Facebook naziva „fazom angažovanja“, u kojoj klijenti kompanija zatim uspostavljaju kontakt sa ciljevima i nastoje da izgrade poverenje i traže informacije, i „prevare ih“ da kliknu na veze i preuzmu datoteke.
Konačno, Facebook je rekao da konačni potez uključuje „hakovanje za iznajmljivanje“, u kojem su pojedinci hakovani ili na neki drugi način meta zlonamjernog softvera. Kompanija je saopštila da je važno fokusirati i poremetiti prve dve faze invazivnog nadzora, koje su dobile manje pažnje u medijskim izveštajima.
Bonus video: Šta je sajber buling, užas koji ne vidimo…
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar