Evropa ulazi u carinski rat sa Trampom, a ovo su moguće posledice

Nakon što je Evropska unija zapretila da bi, kao odgovor na dalje uvođenje američkih carina na evropsku robu, mogla da uvede i carine na poljoprivredne proizvode iz SAD-a, nemački poslovni dnevnik Handelsblatt upozorio je da bi takav razvoj događaja mogao dovesti do rasta cena mesa na Starom kontinentu.

Polazeći od očekivane reakcije EU da SAD-u, u slučaju da Trampova administracija nastavi carinski rat, uvede carine tamo gde je američka ekonomija najosetljivija, Handelsblatt procenjuje da bi Brisel mogao uvesti namete na uvoz američke soje, prenosi Jutarnji list.

Glavni dobavljač soje u Evropi su SAD, a najveći u Nemačkoj, kao posebno važnom tržištu. Soja se prerađuje u sojinu sačmu, koja je važan sastojak hrane za svinje, živinu i goveda, a nezamenljiva je zbog visokog sadržaja proteina. Međutim, u samoj EU ne proizvode se dovoljne količine. Puno soje dolazi i iz Brazila – napominje ugledni poslovni dnevnik, kojem je nemačko udruženje mesne industrije potvrdilo da je u slučaju carinjenja soje rast troškova proizvodnje mesa neizbežan. Prvo bi, prema istim izvorima, rast troškova osetili uzgajivači svinja, goveda i živine, a zatim bi se to prenelo i na cene mesnih prerađevina.

Trenutno je nemoguće proceniti koliko bi moglo biti povećanje cena – poručeno je Handelsblattu iz pomenutog udruženja. Osim što visina carine još nije utvrđena, dodaje list, nejasno je i da li i u kojim količinama druge zemlje dobavljači mogu nadomestiti američki uvoz.

Nikada nismo imali toliko soje na svetskom tržištu kao sada – komentarisala je za pomenuti dnevnik analitičarka tržišta Nadja Pooh. Jedan od nepovoljnih faktora za evropsku snabdevenost sojom je činjenica da SAD i Brazil zajedno obezbeđuju preko 90% potreba tržišta Starog kontinenta, a dodatni problem je što je jedan od manjih dobavljača i Ukrajina, odakle je isporuka otežana zbog ruske agresije.

Zamena dobavljača

Generalni direktor nemačkog udruženja za trgovinu hranom Filip Henerkes podseća da su „carine i drugi nameti na cene uvek štetni za potrošače“.

To je posebno loše u ekonomski teškim vremenima – dodao je Henerkes za Handelsblatt, aludirajući na to da zamena dobavljača robe koja je poskupela zbog nameta dobavljačem koji takve namete nema ne mora nužno značiti i jeftiniji izvor nabavke.

Kao odgovor na američke carine na uvoz čelika i aluminijuma, koje su na snagu stupile 12. marta, EU je nedavno najavila kontramere za američke proizvode. Kao prvi korak, od aprila će biti uvedene nove carine na uvoz viskija, farmerki, motocikala i putera od kikirikija, između ostalog. Dalje dodatne carine EU mogle bi uslediti sredinom aprila, a očekuje se da će obuhvatiti i poljoprivredne proizvode iz SAD-a.

Zanimljivo je da se soja u centru nadmetanja između EU i SAD-a našla i tokom prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa. I tada je Tramp pretio totalnim carinskim ratom s Evropom, pa je briselska administracija, predvođena Žan Klod Junkerom, uvrstila soju u pregovore sa State Departmentom.

Prema nekim tumačenjima, postojala su određena ograničenja u propisima EU o bezbednosti hrane za uvoz američke soje u Evropu, što je takođe postavljeno na pregovarački sto Brisela i Vašingtona. U svakom slučaju, rezultat tih pregovora bio je da je EU drastično povećala uvoz američke soje 2018. godine, za čak 133%. Prema tadašnjem saopštenju Evropske komisije za Dnevnik.hr, američke cene soje bile su 2018. najkonkurentnije, sa padom cene sredinom godine za čak 25%.