EU sprema odgovor na Trampove carine: Sve opcije su na stolu

Od 12. marta na snazi je odluka o 25-procentnim carinama na uvoz aluminijuma i čelika u Sjedinjene Američke Države iz celog sveta, a od 3. aprila takođe 25 procenata na sve automobile i delove automobila koji se ne proizvode u SAD-u.

Minimalno 10 odsto carina za sve

Američki predsednik Donald Tramp je 2. aprila objavio trgovinski rat celom svetu i najavio recipročne carine, minimalno 10 procenata za sve, a za oko 60 zemalja još veće namete, koji stupaju na snagu u sredu, 9. aprila. Evropskoj uniji je odredio carine od 20 procenata, a Kini 34 procenta.

I dalje ostaje nejasno da li će najavljene carine ostati trajno ili su deo taktike za postizanje ustupaka. Tramp je rekao da će mu carine dati „veliku moć u pregovorima“.

Do sredine prošle nedelje Komisija se konsultovala sa državama članicama o protivmerama na američke carine na čelik i aluminijum i odluka bi trebalo da bude doneta u sredu i stupi na snagu 15. aprila.

Odluka se donosi na predlog Komisije u okviru postupka komitologije, što u praksi znači da Komisija može doneti odluku ukoliko joj se ne usprotivi kvalifikovana većina (55 procenata država članica koje predstavljaju najmanje 65 procenata ukupnog stanovništva EU-a). U slučaju da nema kvalifikovane većine ni za ni protiv predloga, Komisija može samostalno da odluči.

"Srazmeran odgovor u visini do 26 milijardi evra"

Komisija je najavila srazmeran odgovor u vrednosti do 26 milijardi evra, što odgovara ekonomskom obimu američkih carina.

Što se tiče protivmera na američke carine na automobile i delove automobila, kao i na recipročne carine od 20 procenata, Komisija ističe da neće žuriti i da želi sve temeljno analizirati.

Komisija svoj pristup bazira na tri elementa: pregovorima, protivmerama i diverzifikaciji trgovine. Želi pokušati kroz pregovore da pronađe rešenje za neopravdane i štetne carine, pri čemu kao veliki adut vidi snagu svog unutrašnjeg tržišta. Ukoliko pregovori ne uspeju, uslediće protivmere.

"Nakon odluke američke administracije da uvede sveobuhvatne carine na robu iz Evropske unije, EU će odgovoriti smireno, pažljivo i postepeno i pre svega jedinstveno, dok budemo kalibrisali svoj odgovor. Nećemo reagovati ishitreno, želimo da damo pregovorima sve šanse za postizanje poštenog dogovora, na dobrobit obe strane", izjavio je komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.

"Sve je na stolu"

U Komisiji ne žele da spekulišu o konkretnim merama i naglašavaju da je „sve na stolu“.

"Sve opcije su u igri i ne želimo da nagađamo šta ćemo tačno preduzeti", rekao je novinarima visoki zvaničnik Komisije koji je želeo da ostane anoniman. Pritom će se voditi računa da eventualne protivmere budu što bolnije za SAD, a da istovremeno nanesu što manje štete Evropi — dakle, uvodiće se carine na američke proizvode za koje postoji alternativa.

"Nećemo uvoditi carine na proizvode koje ne proizvodimo, dok su Amerikanci uveli carine, na primer, na kafu ili banane, koje uopšte ne proizvode", rekao je neimenovani zvaničnik Komisije. Dodao je da Evropljani imaju alternativu, na primer za Harley Davidson motocikle, Levi’s farmerke ili soju.

Prema prvim procenama Komisije, recipročne carine od 20 procenata odnose se na oko 290 milijardi evra evropskog izvoza u SAD, što bi Amerikancima donelo prihode od 58 milijardi evra.

Na automobile i delove automobila koje EU izvozi u vrednosti od oko 66 milijardi evra, prihod od carina od 25 procenata iznosio bi 16.5 milijardi evra, dok bi na izvoz aluminijuma i čelika u vrednosti od 26 milijardi evra, carinski prihod iznosio 6.5 milijardi evra, piše Index.hr.

Države članice ne mogu direktno pregovarati sa Trampovom administracijom

Ukupno, dodatne američke carine odnose se na robu u vrednosti oko 380 milijardi evra, što je oko 70 procenata ukupnog izvoza iz EU u Sjedinjene Države. Time bi SAD ostvarile carinski prihod od 81 milijardu evra godišnje, umesto sadašnjih 7 milijardi. Ipak, iznos od 80-ak milijardi mogao bi biti dostignut samo ako se zadrži isti obim trgovine, što je malo verovatno jer se sa carinskim barijerama obim trgovine smanjuje.

Komisija ima isključivu nadležnost u spoljnoj trgovini i države članice ne mogu direktno pregovarati sa Trampovom administracijom. Pritom se mora voditi računa o ravnomernoj raspodeli tereta protivmera, jer nisu sve članice jednako zavisne od trgovine sa SAD. Najizloženije su Irska, Nemačka i Italija.

Zbog toga će u traženju odgovora na pitanje koje mere preduzeti i koje proizvode opteretiti carinama, jedinstvo EU biti na velikom testu, jer će neke članice tražiti da se sa liste ukloni određeni američki proizvod kako bi izbegle američku odmazdu za svoje izvozne adute.

Spekuliše se, na primer, da Francuska traži da se sa liste proizvoda na koje se planira uvesti carina ukloni američki burbon jer je Tramp zapretio carinama od 200 procenata na francuska vina.

Oporezivanje digitalnih usluga

U Komisiji su svesni da u pregovorima sa SAD moraju biti u snažnoj poziciji, te ističu da je sve na stolu i da nijedna protivmera nije isključena. To može značiti i oporezivanje digitalnih usluga američkih tehnoloških kompanija poput Apple-a, Amazona, Mete ili finansijskih usluga (PayPal).

Komisija ima i moćan instrument koji neki nazivaju „nuklearna opcija“. Radi se o instrumentu za borbu protiv prinude, koji EU omogućava da uvede protivmere zemljama koje koriste ekonomsku prinudu i trgovinu kako bi uticale na odluke Unije. Instrument za borbu protiv prinude (ACI) predviđa širok spektar mogućih protivmera ako određena zemlja ne odustane od primene prinude.

One uključuju uvođenje carina, ograničenje trgovine uslugama i trgovinskih aspekata prava intelektualne svojine, kao i ograničavanje pristupa stranim direktnim investicijama i javnim nabavkama. Taj instrument do sada nikada nije korišćen, a prvobitno je zamišljen kao sredstvo odvraćanja od kineskog pritiska.