Kako je Finska postala nezavisna od ruskih energenata?

Crvene zgrade tri nuklearna reaktora Olkiluoto savršeno se uklapaju u crveno-žuti jesenji pejzaž zapadne obale Finske — kao da su oduvek bile tamo. Najmlađi reaktor, Olkiluoto 3, pušten je u rad 2023. godine. Zahvaljujući tome, Finska je uspela da svoj uvoz ruskih energenata svede gotovo na nulu. Do početka 2022. godine, uvoz iz Rusije činio je oko polovinu finskog energetskog uvoza. Promena je postala neizbežna nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Ipak, Finska se, kada je reč o energetskoj politici, još uvek nije u potpunosti odvojila od Rusije.

„Do februara 2022. godine gajili smo nadu da su prošla vremena kada zemlje osvajaju teritorije i napadaju druge države, te da možemo živeti u miru i trgovati jedni s drugima“, izjavila je za DW Sari Multala, finska ministarka za klimu i životnu sredinu. „Ali tada smo videli da to, nažalost, nije slučaj i da moramo obezbediti sopstveni suverenitet — i kada je reč o energiji. Ne možemo zavisiti od partnera koji nam je neprijateljski nastrojen“.

Tako je Finska 2023. godine pristupila odbrambenom savezu NATO, nakon decenija neutralnosti. Rusija je ubrzo prekinula isporuku električne energije — verovatno i zato što Helsinki nije želeo da plaća u rubljama. Tada je finska vlada odlučila da se „što je brže moguće“ oslobodi ruskih energenata. Finska je dotad uvozila pre svega struju, naftu i gas iz Rusije, s kojom deli granicu dugu više od 1.300 kilometara.

Nuklearna elektrana tri puta skuplja od planiranog

Nafta, koja je 2019. činila oko 19 odsto ukupne potrošnje energije u Finskoj, sada dolazi između ostalog iz Norveške, Velike Britanije i Sjedinjenih Država. Kada je reč o prirodnom gasu, koji je zauzimao samo oko pet odsto potrošnje, Finska je prešla na ukapljeni prirodni gas (LNG). Državna kompanija Gasgrid Finland pustila je u rad plutajući LNG terminal u luci Inga.

Proizvodnji električne energije sada doprinosi i Olkiluoto 3. Nuklearna energija je prošle godine pokrivala 39 odsto potrošnje struje, dok je pre tri godine taj udeo iznosio oko 28 odsto. Sa snagom od 1.600 megavata, Olkiluoto 3 jedan je od najvećih nuklearnih reaktora na svetu. Ipak, njegova izgradnja koštala je 11 milijardi evra — oko tri puta više od planiranog. Umesto četiri godine, gradnja je trajala čak 18.

Zbog enormnih troškova, operater TVO odustao je od planova za četvrti reaktor na toj lokaciji. Ipak, portparol kompanije, Juha Poikola, smatra da se ulaganje isplatilo: „Zahvaljujući ovom projektu, cene električne energije su pale. Osim toga, stvorili smo oko 5.000 direktnih i indirektnih radnih mesta“, rekao je za DW tokom obilaska novog reaktora.

U jednom pogledu Finska ipak ostaje zavisna od Rusije: energetska kompanija Fortum i dalje uvozi uranijum za svoja dva reaktora iz Rusije i još nije uspela da pronađe adekvatnu zamenu.

Rešavanje problema nuklearnog otpada

Operater TVO ne isključuje mogućnost da bi Finska u budućnosti mogla da izgradi dodatne nuklearne reaktore. Tome u prilog ide i izgradnja novog skladišta za nuklearni otpad, objašnjava Pasi Tuohima, direktor komunikacija u kompaniji Posiva, koja vodi projekat Onkalo.

Onkalo, što na finskom znači „pećina“, novo je trajno odlagalište nuklearnog otpada, smešteno odmah pored reaktora Olkiluoto. Otvaranje se očekuje u narednim mesecima. Na dubini od oko 450 metara biće trajno odlagan otpad svih pet finskih reaktora.

Kompanija Posiva dosad je uložila između 500 miliona i milijardu evra kako bi iskopala mrežu tunela dugu oko 60 kilometara. Otpad će se skladištiti u čelične kapsule teške oko jedne tone, koje će se spuštati u komore u steni. „Kopanje tunela nije teško. U Finskoj imamo mnogo sličnih kamenitih lokacija, tako da imamo održivo rešenje za bezbedno skladištenje nuklearnog otpada“, kaže Tuohima.

Vlada takođe planira dodatna ulaganja u nuklearnu energiju. „U procesu smo revizije zakonodavstva kako bismo ubrzali izdavanje dozvola za nove elektrane, ali i proučili kako bolje raspodeliti finansijske rizike i da li je nuklearnoj energiji potrebna državna podrška“, kaže ministarka Multala.

Prema anketi britanske agencije Verian sprovedenoj u maju 2025. godine, čak 68 odsto Finaca ima pozitivan stav prema nuklearnoj energiji.

Vetar kao oslonac energetske nezavisnosti

Nuklearna energija, međutim, čini samo deo priče. Obnovljivi izvori energije takođe su odigrali ključnu ulogu u smanjenju zavisnosti od ruskih energenata. Godine 2024. kopnene vetroelektrane činile su 24 odsto proizvodnje električne energije, u poređenju sa 14 odsto u 2022.

Prema rečima Velija-Peke Tinkinena, profesora ruskih ekoloških studija na Univerzitetu u Helsinkiju, ključ leži u pravoj kombinaciji izvora: „Uz nuklearnu energiju, imamo hidroenergiju, biomasu i vetroenergiju. Sve to čini našu otpornost“, ističe on za DW.

Tinki­nen dodaje: „Zbog strogih bezbednosnih propisa, danas je izuzetno skupo graditi nove nuklearne elektrane. A moramo se potpuno osloboditi fosilnih goriva — ona nas samo uvlače u nove zavisnosti od autokratskih država, bilo da je reč o Rusiji, Saudijskoj Arabiji ili Sjedinjenim Državama.“

Thijs van de Graaf, docent međunarodne politike na Univerzitetu u Gentu i stručnjak za energetsku politiku, slaže se s tim pristupom: „Pravi recept za energetsku bezbednost leži u kombinaciji energetske efikasnosti, elektrifikacije i obnovljivih izvora energije.“

Na kraju, Ani Mikonen, izvršna direktorka udruženja Renewables Finland, naglašava prednost vetroenergije: „Za izgradnju vetroelektrane potrebno je svega nekoliko godina. Možemo udvostručiti kapacitet kopnene vetroenergije u roku od deset godina“, kaže ona za DW.

Dodatna energija mogla bi se potom izvoziti u druge evropske zemlje — čime bi i one mogle postati nezavisne od ruskih energenata, zaključuje Mikonen.