"Dodikovi potezi su otecepljenje bez proglašavanja": Detalji Šmitovog izveštaja

Član Predsedništva BiH i lider SNSD-a Milorad Dodik u izveštaju je pomenut čak 61 put na ukupno 34 stranice izveštaja i okarakterisan kao glavna pretnja po stabilnost Bosne i Hercegovine."Od pisanja ovog izveštaja, Bosna i Hercegovina se suočava s najvećom egzistencijalnom pretnjom posleratnog perioda. Uporni i ozbiljni izazovi prema osnovama Opšteg okvirnog Sporazuma za mir entitetske vlasti Republike Srpske, na čelu s najvećom strankom SNSD (Savez nezavisnih socijaldemokrata) na čelu sa članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, ugrožavaju ne samo mir i stabilnost zemlje već i regiona. Ako na to ne odgovori međunarodna zajednica, može voditi ka poništenju Sporazuma za mir", uvodne su reči.Dalje kaže da je vrhunac eskalacije krize 2021. godine, potez Milorada Dodika, kojeg naziva de fakto liderom RS-a, iako entitet ima izabranog predsednika - poziv entitetu na jednostrano povlačenje iz davno postignutih sporazuma o prenosu entitetskih nadležnosti na državu u oblastima odbrane, indirektnih poreza i Visokog sudskog i tužilačkog veća (VSTV), i da entitet "povrati" ono što on tvrdi da su uzurpirane ustavne nadležnosti u oblasti državnog pravosuđa, provođenja zakona i obaveštajnih službi."On je dalje najavio izradu nacrta novog Ustava RS-a i odbacivanje svih 'nezakonito nametnutih odluka i zakona od visokih predstavnika'", navodi se u izveštaju.

Šmit upozorava Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o Dodikovim najavljenim planovima koje znače povlačenje pripadnika Oružanih snaga BiH koje borave u RS-u, preuzimanje objekata OS BiH na teritoriji RS-a i uspostavljanje Vojske RS-a koju bi navodno činili pripadnici vojske koji su povuku iz OS BiH."Potez bi vratio sat unazad 15 godina samo u oblasti reforme odbrane, pa čak i dalje u uslovima izgradnje poverenja i bezbednosti. To bi takođe značilo i povlačenje entiteta iz Uprave za indirektno oporezivanje, VSTV-a, Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), Obaveštajno sigurnosne agencije (OSA) uz mere sprečavanja tih institucija da deluju na teritoriji RS-a", navedeno je.Šmit dalje kaže da Milorad Dodik ovaj poduhvat naziva povratkom na "izvorni Dejton" te kaže da je i politički pogrešan naziv zasnovan na pogrešnim tumačenjima Ustava BiH."U praksi, politika ima za cilj poništiti mnoge teško stečene reforme u poslednjih 26 godina, a ne da bi se striktno pridržavali Mirovnog sporazuma nego da se vratimo na situaciju koja je postojala na terenu pre Dejtona. Ukratko, Dodik želi da povuče RS iz ustavnog poretka koji je uspostavljen prema Aneksu 4 Opšteg okvirnog sporazuma za mir i da se odustane od civilne implementacije Sporazuma navedenom u Aneksu 10", dodao je.Visoki predstavnik Kristjan Šmit ozbiljno upozorava međunarodnu zajednicu da je sve nabrojano jednako otecepljenje bez proglašavanja.

"Jednostrano povlačenje bilo kojeg entiteta iz uspostavljenih državnih institucija, što prema sadašnjim zakonima nije moguće prema ustavnom okviru bi dovelo do kolapsa tih institucija, a na kraju potkopavaju sposobnost države da funkcioniše i izvršava svoje ustavne odgovornosti. Malo pre završetka ovog izveštaja, Dodik je otkrio svoj cilj "nezavisna RS unutar dejtonske BiH". Opozicione stranke u RS-u su napomenule da je ovo opasan put ne samo za BiH nego i za RS imajući u vidu da entiteti pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH i nemaju pravo da se odvoje od BiH", napisao je.Šmit podseća da su državne institucije paralizovane još od jula ove godine kada je Milorad Dodik u dogovoru s opozicijom u RS-u najavio povlačenje političkih predstavnika RS-a iz odlučivanja u državnim institucijama, kao odgovor na odluku prethodnog visokog predstavnika Valentina Incka koji je doneo izmene i dopune Krivičnog zakona BiH o zabrani negiranja genocida i poricanja ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca."Kao deo orkestriranog odgovora, vlasti RS-a usvojile su Zakon o neprimenjivanju Odluka Visokog predstavnika o donošenju Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH koji je stupio na snagu početkom oktobra. Ovim zakonom se odbija odluka visokog predstavnika i propisuje da se zakonodavstvo na državnom nivou neće primenjivati ​​u RS-u i obavezuje vlasti RS-a da ne sarađuju s institucijama BiH koje pokušavaju da sprovedu zakone na državnom nivou. Ovo predstavlja konkretna kršenja Aneksa 4 i Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma", navedeno je.Šmit upoznaje Veće sigurnosti UN-a da iako je Dodik nedavno izjavio da njegove akcije nisu usmerene na izazivanje sukoba, on je takođe upozorio da svaki pokušaj rušenja pravosudnih institucija na državnom nivou ili agencija za sprovođenje zakona bi bilo dočekano silom."Ničim izazvan, rekao je da ako NATO interveniše, RS će tražiti pomoć neimenovanih 'prijatelja' za koje tvrdi da su ga uverili na njihovu spremnost u tom pogledu", dodao je.Šmit ističe da on kao visoki predstavnik i konačni tumač Opšteg okvirnog sporazuma za mir, ima ocenu da vlasti RS-a ozbiljno krše Sporazum i spremni su da ga dalje krše, potencijalno uzrokujući nepopravljivu štetu."Ako neosporno uspeju u ovom poduhvatu, vlasti RS-a bi uspostavile novi ustavni i pravni okvir kojim se RS uklanja iz dejtonske arhitekture, posebno iz ustavnog poretka BiH, koji je sinonim za secesiju. Ignorisanje ili umanjivanje važnosti ovakvog stanja stvari - moglo bi imati opasne implikacije za region i šire", upozorio je.

Šmit kaže da ovo ipak ne znači da je samo Republika Srpska problematična."Tri pune godine od izbora 2018., nije imenovana Vlada Federacije BiH. Dok institucije BiH potpuno stagniraju, s najslabijim zakonodavnim učinkom Veća ministara BiH i Parlamentarne skupštine BiH nego u bilo kojem prethodnom mandatu. Dogovor o preko potrebnim izbornim reformama takođe ostaje neuhvatljiv", navodi Nijemac.Šmit je upozorio da je tekuća politička kriza počela tokom prethodnog izveštajnog perioda, već u februaru ove godine kada je Narodna skupština RS-a reagovala na izveštaje o neminovnosti odlaska Valentina Incka i imenovanja Kristjana Šmita usvajanjem zaključka kojim se poziva na predstavnika međunarodne zajednice da spreče njegovo imenovanje.Naglasio je i na onlajn kampanju "mirnog razlaza" koju je na proeće promovisao SNSD."Nakon toga je u martu Narodna skupština RS usvojila zaključke u kojima se pozivaju politički akteri u Federaciji BiH da se angažuju sa RS-om kako bi razgovarali o budućnosti BiH, upozoravajući da ukoliko se takvi razgovori ne materijaliziraju, 'trebalo bi razgovarati o mirnom razlazu'. SNSD je 19. aprila pokrenuo onlajn video kampanju koja promoviše i pokušaj normalizacije koncepta “mirnog raspada” BiH", naveo je.

Podseća da je ubrzo nakon toga SNSD u NSRS-u dostavio svoju inicijativu za razgovore RS-a i FBiH, kao i tri konstitutivna naroda Srba, Hrvata i Bošnjaka za moguće rešenje za BiH, te najavio formiranje pregovaračkog tima s tim u vezi."Inicijativa je nametnula stranačka pogrešna tumačenja Okvirnog mirovnog sporazuma, uključujući i tvrdnju da je BiH 'nastala uz saglasnost RS i Federacije i tri konstitutivna naroda i da samo uz saglasnost oba entiteta i konstitutivnih naroda može i postoji” i da država BiH 'ima ograničen i izveden suverenitet' što odražava u svojim spoljnim odnosima. Inicijativa je 'zahtevala' da institucije Federacije i dva konstitutivna naroda učestvuju u političkim raspravama o 'povratku temeljnim principima Dejtonskog mirovnog sporazuma', jasno stavljajući do znanja da ako se zahtev ignoriše ili ishod nije na zadovoljstvo vlasti RS-a, RS 'zadržava pravo da konačno odlučiti o svom budućem statusu'", napisao je precizno Šmit te podsetio da je PIC osudio takav politički diskurs uz protivljenje Ruske Federacije.Ipak, u maju je NSRS usvojila inicijativu SNSD-a i odbila raniji poziv Valentina Incka da NSRS ukine odlikovanja koja je 2016. godine dodelila ratnim zločincima, uključujući ratnog lidera Radovana Karadžića. NSRS je tada odbacila i bonske ovlasti, tvrdeći da visoki predstavnik nema mandat da ih koristi ili a diktira šta RS treba raditi.Šmit kaže da je situacija eskalirala neposredno pre njegovog dolaska, odgovorom RS-a na odluku od 22. jula njegovog prethodnika koji je izmenama Krivičnog zakona BiH sankcionisao poricanje genocida i veličanje zločina i zločinaca."Ova odluka je delomično ocenjena neophodnom zbog sve glasnijeg poricanja genocida u Srebrenici od vlasti RS-a i veličanja osuđenih ratnih zločinaca. Ovo uključuje otvoreno hvaljenje komandanta Vojske RS-a Ratka Mladića kao heroja nakon potvrđivanja presude 8. juna kojom je osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, i objavljivanje izveštaja komisije pod pokroviteljstvom Vlade RS-a u kojem se negira srebrenički genocid, nakon što je 2018. godine ukinuo izveštaj Vlade RS iz 2004. koji je barem priznao obim tog tragičnog događaja."Šmit upoznaje Veće sigurnosti UN-a da su zbog toga zvaničnici RS-a odbacili odluku visokog predstavnika i najavili da neće učestvovati u donošenju odluka u ključnim institucijama na državnom nivou dok se ona ne poništi.BONUS VIDEO: Dodik i harmonika u predsedništvu BiH

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dodikiharmonikaupredsednistvubihgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2566105"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram