Da li Tramp sada definitivno pušta Ukrajinu niz vodu? Ukida joj vojnu pomoć, Putin trlja ruke

Američko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da će isporuke oružja biti obustavljene, uključujući i one koje je obećao bivši predsednik Džo Bajden.

Portparol Pentagona Šon Parnel izjavio je da ne može da otkrije detalje o tome koje su tačno isporuke zaustavljene, ali je naglasio da se sada sprovodi sveobuhvatna revizija američkih zaliha naoružanja.

„Četiri godine smo davali oružje i municiju bez ozbiljnog razmišljanja o sopstvenim zalihama. Sada je vreme za princip ‘America First’“, rekao je Parnel, ističući da je Tramp izabran da stavi interese Amerike na prvo mesto.

Kraj pomoći Ukrajini?

Iako je Tramp tokom nedavnog NATO samita u Hagu opisao sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kao „veoma dobar“, naglasio je da su sistemi Patriot, koji su Kijevu hitno potrebni za odbranu od ruskih raketa, „veoma teški za nabavku“ i da su i Sjedinjenim Državama neophodni.

Maks Bergman iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu smatra da Ukrajina više nije prioritet za Trampovu administraciju i da postoji realna opasnost da SAD potpuno obustave pomoć. On dodaje da Tramp ne vidi Rusiju kao pretnju na način na koji je vide evropski NATO partneri, već želi da održi dobre odnose s Moskvom.

Pad i razvojne pomoći

Osim vojne pomoći, Ukrajina trpi i zbog smanjenja američke razvojne pomoći. Od početka ruske invazije 2022. godine, Ukrajina je bila najveći primalac sredstava američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koja je finansirala plate nastavnika, rad hitnih službi, lokalne medije i projekte razminiranja. Međutim, Trampova administracija zatvorila je ovu agenciju, a ostalo je samo nekoliko fondova pod nadzorom Stejt departmenta.

Prema podacima Rojtersa, američka razvojna pomoć Ukrajini pala je sa 4,3 milijarde dolara u decembru prošle godine na samo 1,3 milijarde dolara u martu, a trend opadanja se nastavlja.

Može li Evropa da popuni prazninu?

Prema Institutu za svetsku ekonomiju iz nemačkog Kila, Evropa je već prestigla SAD po obimu vojne pomoći Ukrajini, sa 72 milijarde evra u poređenju sa 65 milijardi iz Amerike, podaci su do kraja aprila. Međutim, da bi zadržala trenutni nivo podrške, Evropa bi morala godišnje da izdvoji najmanje 82 milijarde evra, a u slučaju potpunog povlačenja SAD ta cifra bi bila još veća.

Posebno važnu ulogu ima Nemačka, koja je Kijevu, pored sistema Patriot iz zaliha Bundesvera, isporučila i domaće PVO sisteme Iris-T, kao i tenkove Gepard za odbranu od dronova. Ipak, balističke rakete za sada može da presretne samo Patriot, čija je nabavka otežana.

Reakcije iz Kijeva i Moskve

Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na hitan razgovor zamenika šefa američke ambasade u Kijevu kako bi razjasnili obustavu isporuka. Zamenica ministra Marjana Bez naglasila je da svako odlaganje vojne pomoći podstiče Rusiju da nastavi rat i teror.

Iz Moskve su stigle reči zadovoljstva. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je odluka Vašingtona verovatno posledica iscrpljenih američkih zaliha oružja, ali je dodao: „Što manje oružja Ukrajina dobije, to je kraj specijalne vojne operacije bliži.“