Objavljeno šta sve Amerika prestaje da šalje Ukrajini: Zaustavljena isporuka ključnog naoružanja

Američki ministar odbrane Pit Hegset naredio je privremenu obustavu slanja raketa i municije, dok traje revizija zaliha. Ova odluka doneta je nakon višegodišnje kontinuirane pomoći Ukrajini, ali i zbog sve većih američkih vojnih obaveza na Bliskom istoku – uključujući zaštitu Izraela i operacije protiv Huta u Jemenu.

Ova odluka dolazi u izuzetno osetljivom trenutku – svega nekoliko dana nakon što je Ukrajina pretrpela jedan od najžešćih vazdušnih napada od početka rata. Prema ukrajinskom Ministarstvu odbrane, Rusija je tada ispalila čak 60 projektila i 477 dronova.

Šta se tačno obustavlja?

Prema više izvora NBC Newsa, trenutno se obustavlja isporuka sledećeg naoružanja:

• desetine raketa za sistem „Patriot“, ključnih za odbranu od ruskih projektila




• hiljade granata kalibra 155 mm za haubice




• preko 100 raketa „Hellfire“




• više od 250 sistema GMLRS (vođeni višecijevni raketni sistemi)




• desetine raketa „Stinger“ za protivvazdušnu odbranu




• desetine vazdušnih raketa AIM




• više desetina bacača granata

desetine raketa za sistem „Patriot“, ključnih za odbranu od ruskih projektila

hiljade granata kalibra 155 mm za haubice

preko 100 raketa „Hellfire“

više od 250 sistema GMLRS (vođeni višecijevni raketni sistemi)

desetine raketa „Stinger“ za protivvazdušnu odbranu

desetine vazdušnih raketa AIM

više desetina bacača granata

Ova pomoć bila je već odobrena u okviru paketa koji je prethodna administracija osigurala putem tzv. predsedničkog ovlašćenja za hitne vojne isporuke. Neki od sistema su već dopremljeni u region, ali je njihova primopredaja Kijevu zaustavljena.

„Odluka u interesu SAD“

Portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je da je odluka doneta radi zaštite interesa Sjedinjenih Država, pozivajući se na reviziju Ministarstva odbrane o „vojnoj pomoći zemljama širom sveta“. Dodala je: „Snaga američke vojske nije upitna – neka samo Iran pita“, aludirajući na nedavne udare SAD na iranska postrojenja.

Predsednik Donald Tramp je na konferenciji za novinare nakon NATO samita u Hagu potvrdio da SAD pokušavaju da pronađu dodatne sisteme „Patriot“ koje bi mogli poslati Ukrajini. „Oni žele protivraketnu zaštitu. Videćemo da li možemo to da im obezbedimo“, rekao je Tramp, dodajući da je američko oružje trenutno potrebno i Izraelu.

Ukrajina ponovo apeluje za protivvazdušnu zaštitu

Ukrajinski zvaničnici više puta su apelovali na SAD i evropske saveznike da pošalju dodatne sisteme za protivvazdušnu odbranu, jer je Rusija značajno povećala broj napada iz vazduha poslednjih meseci. Tokom posete Vašingtonu 5. juna, šef kabineta predsednika Zelenskog, Andrij Jermak, poručio je da Ukrajina „zadržava ruske snage“, ali da joj hitno treba više sredstava za zaštitu gradova.

Iako je privremena obustava isporuka uobičajena praksa prilikom smene administracija, izvori bliski NBC-ju upozoravaju na osetljivost trenutka – Ukrajina mora da pokaže snagu kako bi imala šansu da natera Rusiju na pregovore.

Američke zalihe na granici iscrpljenosti

Od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, Vašington je Ukrajini poslao desetine milijardi dolara vojne pomoći. Ali najnoviji razvoj ukazuje na zabrinutost zbog sve manjeg arsenala. Jedan visoki zvaničnik odbrane izjavio je za CBS News da su rezerve „zabrinjavajuće istrošene“.

Zamenik ministra odbrane SAD Elbridž Kolbi izjavio je da Ministarstvo i dalje predsedniku nudi „snažne opcije“ za nastavak podrške Ukrajini, ali da se „strategija u celini revidira i prilagođava“, uz očuvanje borbene spremnosti američkih snaga za druge prioritete.

Tramp i Zelenski poslednji put su se sastali prošle nedelje tokom NATO samita. Na pitanje o „Patriotima“, Tramp je rekao da će SAD pokušati da pošalju deo sistema, dok je o razgovoru sa Zelenskim rekao: „Bilo je napeto u nekim trenucima, ali bio je veoma pristojan.“

Njihov raniji sukob iz marta, nakon kojeg je Tramp obustavio vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka, kasnije je prevaziđen, pa su isporuke tada ipak nastavljene.

Rat se širi, diplomatija stoji

U međuvremenu je francuski predsednik Emanuel Makron prvi put posle više od dve i po godine razgovarao telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Razgovor je trajao dva sata, ali nije doveo do konkretnog pomaka – Makron je pozvao na prekid vatre, dok je Putin ponovio optužbe na račun Zapada.

Rusija nastavlja sa širenjem sukoba. Prema podacima ukrajinskih vlasti, tokom proteklog vikenda ispaljeno je više od 500 različitih raketa i dronova širom Ukrajine. Kao odgovor, Ukrajina je juče izvela napad na rusku fabriku u Iževsku, pri čemu su poginule tri osobe. Iževsk se nalazi više od 1000 kilometara od ukrajinske granice.

Prema trenutno dostupnim informacijama, Rusija i dalje drži oko 20% teritorije Ukrajine, uključujući i Krim, koji je anektiran još 2014. godine.