"Islamski NATO“: Na Bliskom istoku niče novi savez zbog napada Izraela na Katar

Pre dve nedelje, Katar gotovo ništa nije mogao da učini protiv balističkih raketa koje je Izrael ispalio na tu zemlju. Prema izveštajima medija, desetak izraelskih borbenih aviona preletelo je Crveno more 9. septembra – pazeći da ne uđu u vazdušni prostor drugih država – pre nego što su izvršili tzv. napad „preko horizonta“.

Pri takvom napadu balističke rakete penju se u gornje slojeve atmosfere ili čak u svemir, a zatim lete ka cilju. Meta izraelskih raketa bili su pripadnici militantnog Hamasa, koji su se sastali u luksuznom kvartu katarske prestonice Dohe da razgovaraju o mogućem prekidu vatre u Gazi. Šest ljudi je poginulo, iako izgleda da nisu bili direktna meta napada.

Zbog karaktera napada, Katar je imao veoma malo mogućnosti za odbranu. Iako SAD imaju najveću bazu u regionu upravo u Kataru i zemlji je nedavno dodeljen status „glavnog saveznika izvan NATO-a“, to očigledno nije sprečilo Izrael da izvrši svoj prvi poznati napad na zalivsku državu.

SAD se vide kao nepouzdan saveznik

„Izraelski napad uzdrmao je pouzdanost zemalja regiona u njihove veze sa SAD i približiće ih jedne drugima“, ocenila je Kristin Divan, viša saradnica Instituta za države Arapskog zaliva. „Naftne monarhije su isuviše slične… direktan udar na njihov suverenitet i osećaj sigurnosti je neprihvatljiv.“

Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku pri Četam hausu, dodaje: „Vladari u Zalivu nastavljaju potragu za većom strateškom autonomijom i sve su odlučniji da smanje rizike od zavisnosti od SAD.“

Kao posledica toga, poslednjih nedelja sve se više govori o stvaranju odbrambenog saveza islamskih i arapskih država, koji bi funkcionisao slično NATO-u.

Inicijative za zajedničku odbranu

Na prošlonedeljnom vanrednom samitu Arapske lige i Organizacije islamske saradnje, egipatski zvaničnici predložili su stvaranje zajedničkih snaga po uzoru na NATO. Irački premijer Mohamed Šija al-Sudani pozvao je na kolektivni pristup regionalnoj bezbednosti.

Šest članica Saveta za saradnju u Zalivu (Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati) aktiviralo je odredbu zajedničkog odbrambenog sporazuma iz 2000. godine, prema kojoj je napad na jednu članicu napad na sve – slično članu 5 Severnoatlantskog pakta.

Ministri odbrane država Zaliva održali su sastanak u Dohi i dogovorili pojačanu razmenu obaveštajnih podataka, ubrzanje uspostavljanja regionalnog sistema za upozorenje na balističke rakete i zajedničke vojne vežbe. Saudijska Arabija je iste nedelje najavila „strateški sporazum o međusobnoj odbrani“ sa Pakistanom.

Da li je ovo stvaranje „islamskog NATO-a“?

Iako se sve to može činiti formiranjem „islamskog NATO-a“ radi suprotstavljanja Izraelu, posmatrači ocenjuju da situacija nije tako jednostavna.

„Savez po NATO modelu je nerealan, jer bi obavezao države Zaliva na sukobe koje ne smatraju ključnim za svoje interese“, ocenjuje Andreas Krig, vanredni predavač na Kraljevskom koledžu u Londonu. „Nijedan zalivski vladar ne želi da bude uvučen u sukob sa Izraelom zbog Egipta, na primer.“

Međutim, nakon napada na Dohu stvari se polako menjaju. „Bezbednost u Zalivu dugo se zasnivala na logici pokroviteljstva – plaćate nekome da brine o vašoj zaštiti. Ta logika sada počinje da se menja, ali sporo“, dodaje Krig.

Umesto „islamskog NATO-a“, svet će verovatno videti format „6+2“, objašnjava Cincija Bjanko, ekspertkinja za države Zaliva pri Evropskom savetu za spoljne odnose. To su šest država članica GCC plus Turska i Egipat.

„Ovo zapravo nije član 5 u pravom smislu,“ navodi Bjanko. „Obaveza zalivskih država na međusobnu odbranu nije tako čvrsta kao kod NATO. Radi se više o kolektivizaciji bezbednosnih stavova i slanju poruke odvraćanja Izraelu.“

Vojna pomoć i strateški partneri

Format „6+2“ ima više smisla od „islamskog NATO-a“. Turska je najpouzdaniji ne-zapadni partner za Zaliv, sa vojskom stacioniranom u Kataru još od 2017. godine, dok Egipat ima vojnu masu, ali njegova pouzdanost se dovodi u pitanje.

Čak i ako se format „6+2“ realizuje, proces će biti spor i diskretan. „Većina ozbiljnih promena odvijaće se iza kulisa,“ predviđa Krig. „Javna saopštenja i zajedničke vežbe će postojati, ali važni poslovi – razmena radarskih podataka, integracija sistema ranog upozorenja, prava na vojne baze – ostaju u senci.“

Države Zaliva će, uprkos interesovanju drugih aktera poput Rusije i Kine, i dalje zavisiti od SAD i njihove vojne tehnologije. Nakon napada na Dohu, Katar je tražio potvrdu od SAD da ostaju njihov partner.

„SAD nikada nisu bile protiv regionalizacije odbrane,“ dodaje Bjanko. „Naprotiv, uvek su podsticale jedinstvenu arhitekturu protivraketne odbrane u zemljama Zaliva.“

Krig zaključuje: „Vašington se više ne vidi kao krajnji garant bezbednosti, već kao partner čija je podrška uslovna. Lideri u Zalivu pokušavaju da stvore bezbednosni stub predvođen zemljama Zaliva – srednji put između Irana i Izraela.“