Izraelski napad na Katar – početak novog poglavlja krize na Bliskom istoku?

U napadu je poginulo šest osoba, među kojima je bio sin Halila al-Haje, zamenika šefa političkog biroa Hamasa, dok su najviši lideri i pregovarački tim preživeli. Izraelske vlasti su najpre tvrdile da je operacija uspela, ali su kasnije izrazi neizvesnosti o tome da li su poginule ključne ličnosti Hamasa doveli do konfuzije unutar izraelskog političkog vođstva. Katar je napad osudio kao čin „državnog terorizma“, dok je međunarodna zajednica, uključujući SAD, reagovala oštrijom osudom Izraela. 

Vanredni samit u Dohi

U svetlu napada, Katar je juče bio domaćin vanrednog samita arapskih i islamskih država, koji ima za cilj da razmotri odgovor na izraelsku agresiju. Nacrt rezolucije, u koji je imala uvid agencija Rojters, osuđuje „neprijateljska dela Izraela, uključujući genocid, etničko čišćenje i izazivanje gladi u Gazi“, ističući da takve akcije ugrožavaju „izglede za mir i suživot“. Izrael je oštro odbacio optužbe.

Još nije jasno koje konkretne mere bi mogle biti donete, jer analitičari ukazuju da se ne razmatra vojni odgovor. Katarski premijer Mohamed bin Abdulrahman bin Džasim al-Tani pozvao je međunarodnu zajednicu da prekine primenu „dvostrukih standarda“ prema Izraelu i da ga sankcioniše zbog napada.

Američki predsednik Donald Tramp takođe je reagovao, upozorivši Izrael da bude oprezan. „Katar je veoma dobar saveznik. Izrael i svi ostali, morate biti oprezni. Kada napadate ljude, morate biti oprezni“, rekao je Tramp novinarima, dodajući da je „veoma nezadovoljan“ načinom na koji je napad izveden, ali i da to neće narušiti odnose SAD i Izraela. Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je da se Trampu „nije dopao način napada“.

Katar između moći i diplomatije

Katar, mala ali bogata zemlja sa oko tri miliona stanovnika, od kojih je samo 13% katarskih državljana, decenijama vodi delikatnu diplomatsku igru. Svojom strategijom „neutralnog posrednika“, Katar je učestvovao u pregovorima između Hamasa i Izraela, pregovorima sa Talibanima tokom povlačenja američkih trupa iz Avganistana, povratku ukrajinske dece iz Rusije, oslobađanju američkih talaca iz Irana i razmeni palestinskih zatvorenika. Ova sposobnost da bude „neutralni posrednik“ učinila je Katar nezamenjivim za američke i druge diplomatske napore u regionu.

Kako objašnjava kolumnistkinja Nesrine Malik, Katar se mora „igrati na obe strane konopca“, jer ne može sebi priuštiti da drastično uvredi ni jednu stranu. Baza američkih snaga u pustinji kod Dohe, koju finansira Katar i koja predstavlja centralno komandno mesto za američke vojne operacije u regionu, dugo je smatrana garantom katarske bezbednosti. Međutim, izraelski napad pokazao je da ni američko prisustvo više ne garantuje potpunu zaštitu zemlje.

Međunarodni odjek i političke posledice

Napad je izazvao široku osudu u arapskom svetu, a lideri zemalja Zaliva, uključujući UAE i Saudijsku Arabiju, brzo su poslali delegacije u Katar kako bi pružili podršku. Katarske vlasti pozvale su međunarodnu zajednicu da deluje protiv Izraela.

Savet bezbednosti UN-a prošle nedelje osudio je izraelsku akciju, dok je Izrael branio napad tvrdeći da je bio neophodan kako bi se uklonili ljudi „koji nisu spremni na dogovor“ o okončanju sukoba u Gazi. Hamas je potvrdio da je njegov pregovarački tim preživeo, ali da je pet članova poginulo, uključujući sina Halila al-Haje, dok je u napadu stradao i katarski bezbednosni oficir.

Eksperti upozoravaju da bi incident mogao narušiti postojeće Abrahamove sporazume i ranije balansirane odnose između Izraela i arapskih država koje su normalizovale diplomatske veze tokom proteklih godina. Izrael, kako navodi Malik, nastavlja da vrši pritisak na arapske zemlje, ali istovremeno rizikuje izolaciju i slabljenje savezništva u regionu.

Geopolitički preokret

Napad pokazuje da je Izrael spreman da pređe granice do sada nepisanih pravila igre u regionu, uključujući i teritorijalni integritet svojih tradicionalnih saveznika SAD. „Ako Zalivske zemlje zamrznu odnose sa Izraelom, šalju jasnu poruku: Izrael ostaje izolovana i agresivna država, koja može delovati samo silom“, navodi Malik. Istovremeno, potencijalna eskalacija sukoba nosi velike troškove za Izrael i može potkopati njegovu dugoročnu poziciju u regionu.

Vanredni samit u Dohi predstavlja prvi pravi test za jedinstvo arapsko-islamskih zemalja u odgovoru na izraelsku agresiju i mogao bi postaviti temelje za dugoročniji kolektivni pristup u zaštiti suvereniteta i regionalne bezbednosti. Odluke koje budu donete u narednim danima biće od presudnog značaja za budućnost diplomatskih i bezbednosnih odnosa na Bliskom istoku.