Da li je Evropa konačno rešila da kazni Izrael zbog zločina u Gazi: Pala prva hapšenja i sankcije, oglasio se i kralj

Od diplomatskih osuda do konkretnih pravosudnih poteza – Stari kontinent sve otvorenije i odlučnije reaguje na postupke Izraela u Gazi.

Prekretnica je došla prošlog vikenda, kada su belgijske vlasti uhapsile dvojicu izraelskih vojnika osumnjičenih za ratne zločine, što se tumači kao istorijski iskorak u primeni univerzalne jurisdikcije nad pripadnicima izraelske vojske.

Naime, dvojica izraelskih vojnika uhapšena su na festivalu Tomorrowland u belgijskom gradu Bom. Prijave protiv njih podnele su Fondacija Hind Rajab (HRF) i Mreža za pravnu akciju na globalnom nivou (Glan), nevladine organizacije koje se bave dokumentovanjem i procesuiranjem ratnih zločina.

„Ovo je prvi put da neka evropska zemlja priznaje univerzalnu nadležnost nad izraelskim vojnicima i deluje odlučno – hapsi ih i privodi u policijsku stanicu na ispitivanje,“ izjavio je Dajab Abu Džadža, direktor HRF-a za Midl ist aj.

Njegova koleginica, viša pravna savetnica Glana Dirlbla Minog, dodala je: „Ovo su najznačajniji koraci ka odgovornosti od početka genocida.“

Optužbe uključuju korišćenje ljudskih štitova i namerno uništavanje civilne infrastrukture u Gazi i Libanu. Ključni dokazi dolaze upravo sa društvenih mreža samih vojnika: jedan je objavljivao snimke uništavanja, a drugi je pozirao pored Palestinca kojeg je jedinica koristila kao štit.

Organizacije poput HRF-a i Glana najavljuju nastavak pritiska: „Pravda ne sme da stane ovde – odlučni smo da je dovedemo do kraja,“ navodi se u njihovom saopštenju.

Pravna osnova za hapšenje

Belgijsko Savezno tužilaštvo saopštilo je da je delovalo na osnovu novog člana zakona o krivičnom postupku (član 14/10), koji je stupio na snagu 28. aprila 2024. godine. Ovaj zakon omogućava pokretanje postupka za zločine počinjene van Belgije, ukoliko se krše Ženevske konvencije iz 1949. godine ili Konvencija protiv mučenja iz 1984. godine.

Tužilaštvo je nakon prijema dokaza naložilo policiji da identifikuje i ispita osumnjičene. Posle ispitivanja, vojnici su pušteni na slobodu, ali istraga se nastavlja.

HRF tvrdi da poseduje više od 8.000 dokaza o ratnim zločinima izraelskih snaga u Gazi od oktobra 2023. godine. Iako su prethodno podnosili prijave širom Evrope i Latinske Amerike, ovo je prvi slučaj koji je rezultirao hapšenjem.

Oglasio se i belgijski kralj

Čini se da su mnoge evropske zemlje rešile da je dosta bilo ćutanja na zločine Izraela u Gazi. Hapšenje vojnika poklopilo se sa dramatičnim izjavama evropskih lidera. Belgijski kralj Filip opisao je stanje u Gazi kao „sramotu za čovečanstvo“, pozivajući na hitno okončanje humanitarne krize. Radi se o neuobičajeno direktnom oglašavanju belgijskog kralja.

„Pridružujem se svima koji osuđuju ozbiljna humanitarna kršenja u Gazi, gde nevini ljudi umiru od gladi i bivaju ubijeni bombama dok su zarobljeni u svojim enklavama. Trenutna situacija traje predugo. To je sramota za celo čovečanstvo. Podržavamo poziv generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da se ova nepodnošljiva kriza odmah okonča“, rekao je on u Briselu.

Ovo je prvi put da se kralj Filip ovako snažno i nedvosmisleno javno izjasnio o nekom sukobu. Savezna vlada Belgije bila je znatno uzdržanija u kritikama konflikta u Gazi.

Diplomatija se raspaljuje

Samo dan kasnije, 28 ministara spoljnih poslova – uključujući predstavnike iz 20 zemalja EU, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije, Japana i Novog Zelanda – potpisali su zajedničku izjavu u kojoj najoštrije osuđuju izraelski pristup distribuciji humanitarne pomoći.

„Neprihvatljivo je da je više od 800 Palestinaca ubijeno dok su pokušavali da dođu do hrane i vode,“ navodi se u saopštenju.

U zajedničkoj izjavi, ministri spoljnih poslova pozvali su na trenutno primirje, oslobađanje talaca i nesmetan protok humanitarne pomoći. Osudili su izraelski model isporuke pomoći kao „opasan, destabilizujući i dehumanizujući“, posebno ukazujući na više od 875 ubijenih civila tokom pokušaja da dođu do hrane. Ovo predstavlja oštru promenu tona Izraelskih saveznika i nagoveštava širi međunarodni konsenzus, uključujući zemlje izvan Evrope. Britanski šef diplomatije Dejvid Lami izjavio je da „nema vojnog rešenja“ i da sledeće primirje mora biti „poslednje“.

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe i optužilo Hamas za izazivanje incidenata. Međutim, sve više evropskih lidera ne prihvata to objašnjenje.

Iako ključni saveznici Izraela poput SAD i Nemačke i dalje pružaju podršku, njihove diplomatese suočavaju s rastućim pritiskom.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izjavio je da je izraelskom kolegi izrazio „najdublju zabrinutost zbog katastrofalne humanitarne situacije“ i apelovao da se hitno sprovede dogovoreni mehanizam za pomoć.

Kaja Kalas: Potrebna su merljiva poboljšanja

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas je u objavi na mreži X izjavila: „Ubijanje civila koji traže pomoć u Gazi je neopravdano.“

Svoj stav ponovila je i u razgovoru s izraelskim kolegom Gideonom Sarom, naglasivši da Izraelske odbrambene snage (IDF) moraju prestati da gađaju ljude na mestima za distribuciju humanitarne pomoći.

Istakla je i da Izrael mora da pokaže ozbiljnije napore u poboljšanju humanitarne situacije:

„Vidimo neke pozitivne znake u pogledu graničnih prelaza, obnovljenih električnih linija i povećanog broja kamiona pomoći. Ali potrebni su stvarni dokazi poboljšanja na terenu. Neophodna su merljiva, konkretna poboljšanja u svakodnevnom životu civila”, rekla je Kalas u Briselu.

Govoreći o sporazumu EU i Izraela o povećanju pomoći Gazi, Kalas je najavila listu opcija koje uključuju: Suspenziju trgovinskih odnosa, ograničenje studentskih razmena, pojačan nadzor i verifikaciju isporuka.

„Moramo da znamo mehanizme kontrole. Ovo ne može biti samo lista dobrih namera,“ upozorila je Kalas.

Slovenija zabranila ulazak izraelskim ministrima

U još jednom presedanu, Slovenija je postala prva članica EU koja je zabranila ulazak izraelskim ministrima zbog „genocidnih izjava“. Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir i ministar finansija Bezalel Smotrič proglašeni su za persona non grata.

Slovenačka vlada navela je da su njihovi javni nastupi i politički stavovi direktno u suprotnosti s osnovnim vrednostima ljudskih prava, međunarodnog prava i evropske spoljne politike.

„Njihove izjave ne samo da ignorišu patnju palestinskog naroda, već aktivno podstiču njeno produžavanje i produbljivanje. Ne možemo i nećemo ćutati pred pozivima na etničko čišćenje,“ rekla je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon u zvaničnom obraćanju.
Odluka Slovenije izazvala je burne reakcije – dok je izrael prigovorio da se radi o „političkoj hajci“, brojne nevladine organizacije i pravne mreže u Evropi pozdravile su ovu meru kao važan čin simboličke i praktične odgovornosti. Fajon je naglasila da je to „prvi konkretan korak u EU“ kojim se izraelski ekstremizam sankcioniše direktno na političkom nivou.

Slovenija se već profilisala kao jedna od najglasnijih zagovornica ljudskih prava Palestinaca. U maju 2025, predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar otvoreno je u Evropskom parlamentu osudila izraelske akcije u Gazi kao „genocid“ i zatražila čvršću i usklađeniju reakciju Evropske unije.
Takođe, Slovenija je među prvim evropskim zemljama koje su priznale državu Palestinu – pridruživši se Irskoj, Norveškoj i Španiji u tom simbolički i politički važnom koraku.

Ben Gvir i Smotrič su inače poznati po militantnoj retorici – obojica su zagovarali ponovno naseljavanje izraelskih naseljenika u Gazi, ukidanje pomoći palestinskom civilnom stanovništvu i potpuno vojno preuzimanje Zapadne obale. U praksi, Ben Gvir kao ministar unutrašnje bezbednosti odbija da interveniše protiv nasilnih izraelskih doseljenika, dok Smotrič aktivno radi na proširenju naselja i legalizaciji aneksije delova palestinske teritorije.