Četiri godine od masakra u Buči: „Duh Nirnberga“ i dalje lebdi nad ratnim zločinima u Ukrajini

U zajedničkom saopštenju, koje su potpisali ministri iz gotovo svih članica Unije, naglašeno je da se „odaje počast svim žrtvama masakra u Buči i drugim mestima širom Ukrajine, gde su civili bili izloženi masovnim ubistvima, mučenju, seksualnom nasilju i prisilnim deportacijama“. Evropski zvaničnici ističu da prikupljeni dokazi nakon povlačenja ruskih snaga jasno ukazuju na potrebu „potpune i sveobuhvatne odgovornosti“.

Buča je postala sinonim za ratne zločine nakon što su ukrajinske snage 31. marta 2022. oslobodile grad i pronašle više od 400 tela civila na ulicama, u podrumima i masovnim grobnicama. Prema ukrajinskim podacima, mnogi su imali vezane ruke i prostrelne rane u glavi, što ukazuje na egzekucije. Zabeleženi su i slučajevi seksualnog nasilja, uključujući nad maloletnim osobama.

Svedočenja preživelih i dokumentacija koju su građani sami prikupljali dodatno osvetljavaju razmere zločina. Stanovnici Buče, poput Vasilija Molčana, rizikovali su živote snimajući rusku okupaciju i dostavljajući materijal ukrajinskim vlastima. On je opisao prizore kao „pakao na zemlji“, dok su snimci koje je zabeležio prikazivali uništene kuće, spaljena tela i haos na ulicama, javlja DW.

Reporterka Dojče velea podseća da su u aprilu 2022. duž Vokzalne ulice viđeni delovi ljudskih tela na spaljenom drveću, dok su u podrumima pronalažena tela mučenih civila. Forenzičari su dokumentovali i slučajeve spaljenih porodica – žene, muškarca i deteta – za koje se veruje da su ubijeni, a potom zapaljeni.

Prema podacima lokalnog tužilaštva, tokom okupacije ubijeno je najmanje 458 civila, dok pojedine procene idu i do 560. Istrage se vode protiv više od 1.000 ruskih vojnika, a do sada je više njih već osuđeno, uključujući kazne do doživotnog zatvora.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski poručio je da masakr u Buči treba da bude „podsetnik na to o čemu se ovaj rat zaista vodi“. „Ovo je rat za pravo da ne budete napadnuti i da ne budete ubijeni bez razloga. Ukrajina se bori ne samo za sebe, već i za pravo Evrope da živi u miru“, rekao je on.

U međuvremenu, Evropska unija radi na uspostavljanju specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine. Osam država već je potvrdilo spremnost da se pridruži ovom mehanizmu, koji bi trebalo da procesuira odgovorne za ratne zločine. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha ocenio je da bi ovaj tribunal mogao da oživi „duh Nirnberga“, aludirajući na suđenja nacističkim liderima posle Drugog svetskog rata.

Ipak, političke podele unutar EU i dalje su vidljive. Mađarska, na čelu sa Viktorom Orbanom, nije potpisala zajedničku deklaraciju o Buči, što je izazvalo kritike pojedinih evropskih zvaničnika. Orban, koji održava bliske odnose sa Moskvom, ujedno blokira deo finansijske pomoći Ukrajini i usporava njen put ka članstvu u EU.

Rusija, s druge strane, nastavlja da negira odgovornost za zločine u Buči, tvrdeći da su dokazi falsifikovani – tvrdnja koju međunarodne istrage i prikupljeni dokazi osporavaju.

Četiri godine nakon tragedije, Buča je delimično obnovljena, ali, kako kažu njeni stanovnici, posledice zločina ostaju trajno urezane. „Rekonstrukcija nikada neće izbrisati ono što se ovde dogodilo. To je krvava mrlja koja ostaje zauvek“, rekao je jedan od svedoka.