Brže u EU, ali bez punog prava glasa? Razmatra se plan kojim bi se ubrzao prijem pojedinih zemalja

Predlog za promenu pravila članstva u EU je u ranoj fazi i morao bi biti odobren od strane svih postojećih članica, prema trojici evropskih diplomata i jednom zvaničniku EU upoznatom sa razgovorima. Ideja je da bi novi članovi stekli puna prava tek kada EU sprovede reforme koje bi otežale pojedinačnim državama da blokiraju politike vetom.

To je najnoviji pokušaj vlada koje podržavaju proširenje, poput Austrije i Švedske, da ožive proces koji je trenutno blokiran od strane Budimpešte i nekoliko drugih prestonica zbog straha da bi mogao doneti neželjenu konkurenciju na lokalnim tržištima ili ugroziti bezbednosne interese.

Evropska unija je učinila proširenje strateškim prioritetom usred ekspanzionističke agende ruskog predsednika Vladimira Putina, iako nastojanje da se broj članica poveća sa trenutnih 27 na čak 30 u narednoj deceniji otkriva unutrašnje podele bloka, piše Politico.

„Budući članovi bi trebalo da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu ključne institucionalne reforme — kao što je uvođenje kvalifikovane većine u većini oblasti politike“, rekao je Anton Hofrajter, predsednik Odbora za evropska pitanja nemačkog Bundestaga. „Proširenje ne sme biti usporeno time što pojedine članice EU blokiraju reforme.“

Inicijativa bi omogućila zemljama koje su trenutno na putu ka članstvu, poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, da uživaju mnoge pogodnosti članstva u EU, ali bez prava veta — nečega što su vlade EU uvek smatrale krajnjim sredstvom da spreče politike koje im se ne dopadaju.

Ideja iza predloga — koji se neformalno razmatra među zemljama EU i Komisijom, prema istim diplomatama i zvaničnicima — jeste da bi primanje novih zemalja bez prava veta, bar u početku njihovog članstva, omogućilo da se pridruže pod fleksibilnijim uslovima, bez potrebe za izmenom osnovnih ugovora EU, što mnoge vlade smatraju neprihvatljivim.

Ranije su lideri EU insistirali da su takve izmene neophodne pre nego što blok može da primi nove članove poput Ukrajine, ističući rizik od povećanja blokada u Briselu. Međutim, pokušaji da se ukine pravo veta postojećim članicama takođe su naišli na snažan otpor — ne samo Mađarske, već i Francuske i Holandije.

Rastuće frustracije

Plan da novi članovi pristupe bez punih glasačkih prava „obezbedio bi da ostanemo sposobni za delovanje čak i u proširenoj EU“, rekao je Hofrajter. „Iz razgovora sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana dobijam jasne signale da se ovaj pristup smatra konstruktivnim i ostvarivim.“

Zahtev da nove zemlje ne mogu da se pridruže dok EU ne reformiše način na koji funkcioniše, rizikuje da blok „zadrži proširenje na mala vrata“, dodao je.

Ovaj pritisak dolazi usred rastućeg nezadovoljstva u državama kandidatima Istočne Evrope i Zapadnog Balkana koje su sprovele dalekosežne unutrašnje reforme, ali su, godinama nakon podnošenja prijava, i dalje daleko od članstva. U slučaju Crne Gore, pregovori o pridruživanju EU počeli su 2012. godine.

„Poslednja zemlja koja je ušla (u EU) bila je Hrvatska pre više od deset godina — a u međuvremenu je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Uniju,“ rekao je predsednik Crne Gore Jakov Milatović u intervjuu za Politico. „Zato verujem da je sada trenutak da se proces oživi, da se oživi i ideja EU kao kluba koji još uvek ima svoju privlačnost.“

Zamenik ukrajinskog premijera Taras Kačka ponovio je te brige, pozivajući na „kreativna“ rešenja kako bi se deblokiralo proširenje EU. Zahtev Kijeva za članstvo trenutno je zaustavljen vetom Mađarske.

„Čekanje nije opcija,“ rekao je Kačka u intervjuu. „Dakle, potrebno nam je rešenje ovde i sada. To je važno za Ukrajinu, ali i za Evropsku uniju... Mislim da, dok Rusija testira evropsku bezbednost dronovima, isto čini i podrivanjem jedinstva EU.“

Dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stavila proširenje u centar svoje strateške agende, promovišući potencijalno članstvo Ukrajine i Moldavije do 2030. godine, zemlje EU do sada su odolevale pokušajima da ubrzaju proces.

Ranije ovog meseca, zemlje EU su odbacile pokušaj predsednika Evropskog saveta Antonija Koste, o kojem je Politico prvi izvestio, da pokrene dalje proširenje.

Lideri zemalja Zapadnog Balkana — Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije — sastaće se sa evropskim liderima u sredu u Londonu na samitu „Berlinskog procesa“ fokusiranom na jačanje integracija među tim državama kao uvodu u buduće proširenje EU.

Uoči predstojeće procene Evropske komisije o stanju pregovora o proširenju sa različitim zemljama kandidatima — tzv. „paketa proširenja“ — jedan od diplomata EU sugerisao je da bi Komisija mogla pokušati da ubrza proces tako što bi napredovala u pregovorima bez traženja formalnog odobrenja svih 27 zemalja svaki put. Time bi se takođe izbeglo da Orban ima pravo veta u svakoj fazi pregovora.

Ključno je da se, kao deo paketa proširenja, očekuje i predlog Komisije za unutrašnje reforme EU kako bi se blok pripremio za prijem novih članica.

Ekspanzionistička Rusija

Zasebno, rani nacrt zaključaka za sastanak lidera EU u Briselu u četvrtak ne sadrži nikakvo pominjanje proširenja — na zaprepašćenje zemalja koje podržavaju taj proces.

Članstvo u Evropskoj uniji često se opisuje kao ključni geopolitički alat bloka protiv agresivne Rusije.

„Kada danas govorimo o proširenju, jedno je jasno: moramo postati brži, manje birokratski i efikasniji,“ rekla je Klaudija Plakolm, austrijska ministarka za evropska pitanja, za Politico. „Ako EU ne pojača svoj tempo, izgubićemo teren pred trećim akterima koji već čekaju da zauzmu naše mesto.“

Buduće članstvo u EU bilo je ključno pitanje na nedavnim izborima u Moldaviji, koje je dobila proevropska predsednica Maja Sandu, dok je članstvo u EU bilo ključni motiv i za Ukrajinu još od protesta na Majdanu 2014. godine protiv ruske vlasti.

„Ukrajinci se svakog dana već tri i po godine bore da zadrže Rusiju van Evrope,“ rekla je komesarka EU za proširenje Marta Kos u pisanim komentarima za Politico. „U Moldaviji je upravo kredibilitet evropske perspektive bio presudan... Uverena sam da države članice to neće ugroziti.“

Uprkos pritisku iz Brisela, lideri EU koji se suočavaju sa rastućom podrškom krajnje desničarskim partijama kod kuće ne pokazuju žurbu da pokrenu širenje bloka na 30 i više članica.

Na konferenciji za novinare u julu, nemački kancelar Fridrih Merc je slučajno otkrio da ne očekuje da će Ukrajina postati članica EU u okviru sledećeg sedmogodišnjeg budžeta, koji traje do 2034. godine.

Ukrajinsko članstvo „verovatno neće imati neposredan uticaj na srednjoročnu finansijsku perspektivu Evropske unije,“ rekao je tada Merc.