Dva dana nakon razgovora Fon der Lajen sa Vučićem, EK objavila da su Crna Gora, Makedonija i Albanija nikad bliže EU

„Ova odluka priznaje značajne reforme koje su naši partneri sproveli kako bi se uskladili sa evropskim standardima“, navodi se u saopštenju Komisije.

Albanija će dobiti prvu tranšu od 99,3 miliona evra, od čega će 46,2 miliona biti uplaćeno direktno u državni budžet, dok će ostatak biti usmeren na infrastrukturne projekte kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Crna Gora će primiti drugu tranšu od 8,1 milion evra, uključujući 3,8 miliona koji će otići direktno u budžet, a ostatak će biti iskorišćen za infrastrukturne projekte preko istog mehanizma.

Severna Makedonija dobija drugu tranšu od 16 miliona evra, od čega će 7,4 miliona biti uplaćeno u državni budžet, dok će preostala sredstva finansirati projekte u oblasti saobraćaja, energetike i digitalizacije.

Nakon odobrenja Upravnog odbora WBIF-a, sredstva će biti usmerena ka projektima koji se odnose na održivi transport, čistu energiju, digitalnu infrastrukturu i razvoj ljudskog kapitala, u tesnoj saradnji sa vladama zemalja Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama.

Od početka sprovođenja Plana rasta, ukupno isplaćena sredstva iznose 99,3 miliona evra za Albaniju, 18,3 miliona za Crnu Goru i 25 miliona za Severnu Makedoniju.

Signal poverenja i ubrzanja evropskih integracija

Evropska komisija ističe da Plan rasta ima za cilj da unapredi pripreme zemalja kandidata za članstvo u EU tako što im donosi konkretne koristi pre punopravnog pristupanja. Time se, navodi se u saopštenju, „ubrzava proces proširenja i istovremeno podstiče rast njihovih ekonomija“.

Pored finansijskih mera, Komisija je objavila i dodatne pogodnosti u okviru evropskog platnog sistema:

„Po prvi put, partneri iz procesa proširenja pridružuju se SEPA šemi za jedinstvena evro-plaćanja. To znači da će transferi novca iz Albanije, Moldavije, Crne Gore i Severne Makedonije ka EU biti brži, jeftiniji i pouzdaniji. Brža prekogranična plaćanja donose stvarne koristi za preduzeća, olakšavaju trgovinu i doprinose stvarnom rastu.“

Objavljivanje nakon posete Beogradu

Objava Evropske komisije stigla je samo dva dana nakon posete predsednice EK Ursule fon der Lajen Srbiji, što se u diplomatskim krugovima tumači kao signal o novom fokusu Brisela na Zapadni Balkan i mogućem redefinisanju dinamike u regionalnim odnosima.

Fon der Lajen je u Beogradu ponovila da će EU „nagraditi zemlje koje pokazuju jasan napredak u reformama i usklađivanju sa evropskom politikom“, naglasivši da ekonomska podrška mora biti praćena političkom odgovornošću i usklađenošću sa spoljnopolitičkim stavovima Unije.

Međutim, Srbije u ovim objavama EK nema.

Fon der Lajen je potom boravila u Prištini i u Skoplju.