Vojne baze, ledolomci i špijunaža: Borba za kontrolu Arktika se ubrzava – i opasnija je nego ikada

Dok se bitka za jednu od najhladnijih tačaka sveta zahuktava, sve krhkija bezbednosna ravnoteža počinje da se urušava, potencijalno vodeći ka novoj trci u naoružanju, piše BBC.

Zašto Arktik postaje epicentar geopolitičkog nadmetanja? Da biste razumeli važnost Arktika za svetske sile, pogledajte svet iz drugačijeg ugla – doslovno. Zaboravite ravne mape: pogledajte Arktik odozgo, sa vrha planete. Tada postaje jasno zašto je region ključan – i zašto se borba za njegovu zemlju, more i nebo ubrzava.

„Granica odvraćanja“

Tramp je više puta izjavio da želi Grenland: „Treba nam Grenland iz razloga nacionalne bezbednosti. To mi govore godinama.“

U Hladnom ratu, najbrži pravac za nuklearne udare između SAD i SSSR-a bio je upravo preko Severnog pola. SAD su uspostavile bazu u udaljenom delu Grenlanda – Tule, danas Pitufik svemirska baza – sa radarima koji i danas igraju ključnu ulogu u američkom sistemu za rano upozorenje od balističkih projektila.

Trampov koncept „zlatne kupole“ protiv pretnji – po uzoru na izraelski Gvozdeni kupolni sistem – upravo bi se oslonio na baze poput Pitufika.

No, ovakva težnja SAD-a izaziva zabrinutost u Rusiji i Danskoj, čija je Grenland autonomni deo. Evropljani se tiho pitaju kako bi NATO – savez dizajniran da štiti članice – reagovao kad bi SAD želele teritoriju druge članice.

Ruska dominacija

Rusija poseduje više od polovine arktičke obale i ulaže godinama u baze poput Nagurskoje na arhipelagu Franja Josifa.

Poluostrvo Kola, gde je smeštena nuklearna podmornica flota, ključno je za ruski nuklearni arsenal i kapacitet projekcije sile.

Norveški viceadmiral Nils Andreas Stensones kaže da je, nakon ulaska Švedske i Finske u NATO, Baltičko more postalo manje pristupačno za ruske operacije, pa Arktik dobija na značaju.

Ali iako Rusija želi da zadrži napon nizak kako ne bi iscrpljivala vojsku dok ratuje u Ukrajini, istovremeno izaziva zabrinutost optužujući Zapad da militarizuje Arktik – što može dovesti do eskalacije.

Zabrinutost zbog Svalbarda

Norveška kontrola nad arhipelagom Svalbard, gde i Rusija ima prava po sporazumu, mogla bi postati tačka sukoba ako Moskva proceni da se regija militarizuje.

Takođe, GIUK jaz (Grenland-Irska-UK) predstavlja strateški prolaz za ruske podmornice ka Atlantiku. NATO tu raspoređuje senzore, a Britanija i Island sarađuju u upotrebi veštačke inteligencije za praćenje „neprijateljske aktivnosti“.

No, britanski parlament upozorio je da UK nema dovoljno podmornica i patrolnih letelica da ojača svoje prisustvo u Arktiku.

Put svile preko leda: Kina na horizontu

Zbog topljenja leda, nove trgovačke rute se otvaraju. Do 2040. sever bi mogao biti bez leda svakog leta, što podiže ekonomski značaj regije.

Kina, iako bez arktičke obale, naziva sebe „skoro arktičkom državom“ i vidi „Polarni Put svile“ kao novu, sigurniju trgovačku rutu u poređenju sa Sueckim kanalom.

Povećava flotu ledolomaca i sarađuje s Rusijom, ali Moskva ne krije nelagodnost zbog rastućeg kineskog uticaja. Curenje ruskih obaveštajnih dokumenata pokazalo je da Moskva sumnja da kineski rudarski i naučni projekti prikrivaju špijunažu.

Trka u špijunaži

Obaveštajni rad na Arktiku je u porastu. Od „signalske“ špijunaže do prisustva ruskih i kineskih špijuna pod akademskim maskama. SAD su pojačale prisluškivanje na Grenlandu, što je izazvalo protest Danske – jer „ne možeš špijunirati saveznika“, kako je rekla premijerka.

Norveška je 2022. uhapsila ruskog špijuna pod maskom brazilskog akademika. NATO takođe beleži povećan broj sumnjivih dronova u regionu.

Tenzije, klimatske promene, strateške ambicije i novi oblici špijunaže brišu staro pravilo da Arktik ostaje van geopolitičkih sukoba. Iako niko ne želi da militarizuje region – upravo to se dešava.