Bojkot trgovinskih lanaca u Crnoj Gori smanjio promet za 56 odsto

Najveći pad prometa zabeležen je u severnoj regiji, gde je promet pao za 61,4 odsto, saopšteno je iz PU za podgorički Dan.

Centralna regija je beležila pad prometa od 57,89 odsto, dok je u južnoj 52,20 odsto manje u kasi bilo novca.

Promet u navedenim trgovinskim lancima u petak, 24. januara, bio 2.790.909, dok je tokom bojkota bio 1.224.172 eura.

Iz Alternative Crne Gore su poručili da će, ukoliko se bojkot pokaže uspešnim, blokade biti duže.

Premijer Milojko Spajić objavio je fotografije trgovine sa pijace u Podgorici tokom akcije bojkota velikih trgovinskih lanaca zbog visokih cena.

U Crnoj Gori su građani bojkotovali velike trgovačkih lanaca zbog enormno visokih cena osnovnih životnih namirnica. Veliki trgovački lanci se ovim povodom nisu oglašavali. ; Na bojkot po uzoru na akciju u Hrvatskoj su pozvale organizacije, sidikati, ali i premijer Milojko Spajić.

Protiv akcije su Privredna komora, čiji su članovi vlasnici trgovačkih lanaca, kao i Crnogorsko udruženje poslodavaca.

Među prvima akciju je u Crnoj Gori podržao premijer Milojko Spajić, a dan kasnije i potpredsednik za ekonomiju Nik Đeljošaj, koji je predložio da bojkot ne obuhvati domaće proizvođače.

Dan uoči bojkota, vlada je donela je odluku o nastavku akcije "Limitirane cene", koja podrazumeva ograničavanje marži na odredjene proizvode. Njome su obuhvaćene neke osnovne namirnice, uključujući i deo prehrambenih.

Ta akcija traje od marta prošle godine, a obuhvata 73 vrste proizvoda.

Ministar Đjelošaj je kazao da je njihovo istraživanje pokazalo da je najveći deo proizvoda koji je obuhvaćen akcijom Limitirane cene daleko jeftiniji nego u Hrvatskoj i Srbiji.

"Dosta proizvoda koje uvozimo iz Srbije je kod nas jeftinije nego u Srbiji upravo zbog ove akcije. Npr. kod nas juneće mleveno meso košta 7,49 evra, u Srbiji 9,61 evro, a u Hrvatskoj 11,10 evra", kazao je Đeljošaj.

Upitan zbog čega nisu ograničili cene svih proizvoda, Đeljošaj je kazao da je njihova procena bila da će biti puno jeftinije ako se uradi na ovaj način.

"Bolje da se limitiraju marže, nego odrediti neku cenu, jer postoji mogućnost da ako je cena ispod tržišne, tog proizvoda ne bude u trgovinama", kazao je ;Đeljošaj.

U Crnoj Gori je inflacija od 2021. do 2024. godine iznosila 30,5 odsto, dok su cene hrane porasle za čak 41 odsto, podaci su Uprave za statistiku.

BONUS VIDEO: Abazović za N1: Vlast u Crnoj Gori je diletantska i populistička