Bez Kine nema lekova: Trampove carine bacaju novo svetlo na to kako Kina kontroliše farmaceutsku industriju

To izaziva zabrinutost jer bivši predsednik SAD Donald Tramp preti uvođenjem carina na uvoz farmaceutskih proizvoda, čime skreće pažnju na zavisnost SAD od inostranih isporuka esencijalnih lekova.

Rik Džekson, direktor jedine američke fabrike amoksicilina, upozorava da bi pogoršanje trgovinskih odnosa moglo ugroziti dostupnost ključnih sastojaka, naročito ako Kina odluči da iskoristi svoju tržišnu prednost kao političko oružje.

Amerika se već suočava sa nestašicama osnovnih lekova. Primera radi, čak 96% hidrokortizona, 90% ibuprofena i 73% paracetamola uvezeno je iz Kine, što ukazuje na veliku ranjivost američkog zdravstvenog sistema.

Iako je došlo do privremenog trgovinskog primirja između SAD i Kine, tenzije i dalje traju, naročito zbog američkih ograničenja na kineske čipove. Liland Miler iz Komisije za ekonomske odnose SAD-Kina ističe da Kina drži „tačke gušenja“ u farmaceutskom lancu, što ugrožava nacionalnu bezbednost.

Kina još nije zvanično pretila obustavom isporuka lekova, ali bi Trampove carine mogle pogoršati nestašice i povećati troškove za građane, suprotno njegovim obećanjima o snižavanju cena zdravstva.

Velika zavisnost od kineskih sirovina

Generički lekovi čine 90% svih recepata u SAD. Iako ih često proizvodi Indija, ona u velikoj meri zavisi od kineskih sirovina. Američki sistem javlja manjak transparentnosti jer veliki proizvođači ne otkrivaju poreklo svojih sirovina.

Zbog toga je Trampova administracija pokrenula istragu kako bi se ispitali farmaceutski uvozi u okviru šire strategije nacionalne bezbednosti.

Jackson je 2021. godine kupio propalu fabriku amoksicilina u Tenesiju i ponovo je pokrenuo pod imenom USAntibiotics, jer veruje da Amerika mora imati sopstvenu proizvodnju kako bi se zaštitila od spoljnopolitičkih i ekonomskih pritisaka.

Uspon Kine kao farmaceutskog giganta

Kineska dominacija u farmaceutskoj industriji proizašla je iz težnje globalnih firmi da snize troškove. Kina proizvodi ključne početne materijale (KSM) za aktivne farmaceutske sastojke (API), koji su osnova za pravljenje lekova.

Kina i Indija zajedno drže 82% prijava za proizvodnju API-ja pred američkom Agencijom za lekove. Kina je u poslednje dve godine povećala svoj udeo na 32%, dok je indijski pao na 50%.

Od ranih 2000-ih, kineska vlada je subvencionisala farmaceutsku industriju, što je stvorilo industrijske klastere i smanjilo troškove, a istovremeno zadržalo kvalitet. Oštriji ekološki propisi u SAD i EU dodatno su pogodovali kineskoj proizvodnji.

Indija, iako lider u proizvodnji generičkih lekova, za 70% sirovina zavisi od Kine. Stručnjaci ističu da je to posledica racionalnog preusmeravanja indijskih kompanija ka skupljim, kompleksnijim proizvodima, dok su Kinezi preuzeli tržište sirovina.

Strategijska podrška države

Kineska vlada je 2015. godine lansirala program „Made in China 2025“, koji je biotehnologiju i naprednu medicinu označio kao strateške sektore. Tokom pandemije, Kina je shvatila koliku moć ima u lancu snabdevanja lekovima.

Predsednik Si Đinping je tada poručio da Kina mora „ojačati zavisnost globalnih industrijskih lanaca od Kine“ kao sredstvo odvraćanja od stranih pritisaka. Državna tela su aktivno promovisala API-je kao stub kineske konkurentnosti.

Pojedini akademici u Kini čak su sugerisali da bi zemlja mogla ograničiti isporuke vitamina i antibiotika SAD-u kao odgovor na američke sankcije.

Da li su Trampove carine delotvorne?

Iako Tramp nije prvi američki lider koji traži da se farmaceutska proizvodnja vrati kući, prvi je koji pokušava to sprovesti kroz carine. Neki veliki proizvođači, poput AstraZenece, Johnson & Johnson i Eli Lilly, proširuju proizvodnju u SAD – ali uglavnom kada je reč o patentiranim lekovima.

Generički lekovi, međutim, imaju mnogo niže profite i ne mogu lako podneti carine. Analize pokazuju da bi carina od 25% mogla povećati troškove uvoza lekova za preko 50 milijardi dolara godišnje, a cene bi porasle za gotovo 13%. Na primer, lečenje kancerogenog pacijenta moglo bi poskupeti i do 10.000 dolara po terapiji.

Stručnjaci upozoravaju da bi carine mogle oterati proizvođače generičkih lekova iz SAD-a, jer su njihovi profiti već niski. Umesto carina, smatraju da su potrebni podsticaji i ulaganja.

Ronald Pjervićenci, direktor organizacije koja postavlja standarde za lekove u SAD, upozorava: „Nestašica kečapa ne ugrožava živote, ali nestašica antibiotika može biti kobna. Svaka greška može značiti da dete ostane bez terapije protiv raka.“