Trampove nove tarife stižu danas, a ove tri stvari nikome nisu jasne

Od trenutka kada je preuzeo funkciju, uveo je toliko novih carina da je teško pratiti sve promene.

Tramp je već podigao takse na kineske proizvode, čelik, aluminijum i određene robe iz Kanade i Meksika. Ove nedelje na snagu stupaju i veće tarife na automobile.

Sada se očekuje da otkrije detalje novog, još šireg paketa tarifa, na kojem je njegov tim radio poslednjih nekoliko nedelja.

Bela kuća ovaj potez naziva „Danom oslobođenja“.

Kolike će biti tarife?

Zvanične brojke još nisu objavljene, ali analitičari predviđaju različite scenarije.

Tokom prošlogodišnje predsedničke kampanje, Tramp je zagovarao opštu tarifu od 10% na sve uvozne proizvode, povremeno sugerišući da bi ona mogla biti i 20%, pa čak i 60% za robu iz Kine.

Kada je došao na vlast, predstavio je koncept „recipročnih tarifa“, prema kojem bi SAD uvodile istu stopu carine kakvu druge zemlje primenjuju na američke proizvode.

„Vrlo jednostavno – ako oni naplaćuju nama, mi naplaćujemo njima“, rekao je u februaru, neposredno pre nego što je zvanično naložio izradu takvog plana.

Međutim, situacija je postala složenija jer Bela kuća u obzir uzima ne samo tarife već i druge ekonomske politike koje, kako tvrde, štete američkom biznisu, poput poreza na dodatu vrednost (PDV).

Zbog toga su kompanije i politički lideri širom sveta u neizvesnosti, pokušavajući da procene koliki će biti novi nameti i kako će se oni uklopiti s postojećim tarifama, poput onih na čelik i aluminijum.

Evropske zemlje, na primer, očekuju dvocifrene tarife na svoj izvoz, nakon što je Tramp ranije ove godine najavio 25% carine na proizvode iz EU.

Koje zemlje će biti pogođene?

Zvanično, administracija još nije objavila koje zemlje će biti pogođene, ali je nagovešteno da će obuhvat biti širok.

U nedelju je Tramp izjavio da bi nove tarife mogle važiti za „sve zemlje“, što bi značilo povratak na njegovu raniju ideju o opštoj carini za uvoz u SAD.

To je ugasilo nade pojedinih država, poput Velike Britanije, koje su se nadale da će izbeći udar novih tarifa. Ipak, mnoge zemlje se i dalje nadaju da će postići neki oblik dogovora s Vašingtonom.

Ostaje nejasno da li će tarife biti univerzalne ili usmerene na određene zemlje.

Prema rečima američkog ministra finansija Skota Besenta, fokus će biti na tzv. „Prljavoj petnaestorici“ – 15% zemalja koje čine najveći deo trgovine sa SAD i koje, prema američkim tvrdnjama, uvode nepravedne carine i propise koji štete američkim firmama.

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika identifikovala je zemlje od posebnog interesa: Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Evropska unija, Indija, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Malezija, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južnoafrička Republika, Švajcarska, Tajvan, Tajland, Turska, Velika Britanija i Vijetnam.

Tramp je često najoštrije kritike upućivao upravo dugogodišnjim američkim saveznicima i glavnim trgovinskim partnerima, poput Kanade i Evropske unije.

„Prijatelji su često bili gori od neprijatelja“, izjavio je prošle nedelje.

Kakav će biti efekat carina?

Carine su, u suštini, porezi na uvoz. Ključno pitanje je – ko će snositi trošak?

Tehnički, odgovor je jednostavan: američke kompanije koje uvoze robu biće te koje će platiti carine. Posebno ako Bela kuća odluči da ih naplaćuje odmah, kako je u utorak nagovestila portparolka Karolin Levit.

Međutim, što su carine više, to će kompanije više tražiti načine da nadoknade te troškove – bilo promenom dobavljača, deljenjem troškova s poslovnim partnerima ili podizanjem cena za potrošače u SAD-u. Mnoge firme već razmatraju povećanje cena, ali to je rizičan potez – ako one previše porastu, kupci bi mogli jednostavno odustati od kupovine.

Ova situacija povećava rizik od ekonomske recesije, ne samo u SAD-u već i globalno, jer se mnoge strane firme oslanjaju na američko tržište. Tramp tvrdi da kompanije mogu izbeći carine jednostavnim preseljenjem proizvodnje u SAD, ali to nije ni brz ni lak proces, s obzirom na visoke troškove rada i otvaranja novih pogona.

Kada se u jednačinu dodaju kolebanja valuta i moguće kontramere drugih zemalja, posledice Trampovog pokušaja da resetuje globalnu trgovinsku ravnotežu mogle bi se osećati još dugo nakon zvanične najave u sredu.