Amerika ima plan kako da zameni ruski gas u Evropi - ključna tačka celog projekta je u našem komšiluku

Grčka državna gasna kompanija DEPA Commercial i ukrajinski Naftogaz sklopili su ugovor o isporuci američkog LNG gasa u peridou od decembra 2025. do marta 2026. godine. Sporazum je zvanično objavljen nakon sastanka grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog 16. novembra u Atini.

Grčka je “idealna ulazna luka” za američki gas

Potpisivanju ovog sporazuma prethodio je Transatlantski energetski forum P-TEC održan u Atini 6. i 7. novembra na kojem su učestvovali najviši američki i grčki zvaničnici, kao i vodeće energetske kompanije.

Poruke američkih zvaničnika sa ovog foruma su jasne - svaki kubni metar ruskog gasa koji je do sada ulazio u zapadnoevropske mreže može biti zamenjen američkim LNG-om, čime bi se istovremeno smanjilo finansiranje ruske ratne mašinerije i, kako je navedeno, oborile cene za evropske potrošače.

Upravo u tom planu - Grčka postaje ključni energetski most između Sjedinjenih Država i ostatka kontinenta. Grčka postaje energetsko čvorište koje će snabdevati ne samo EU, već i Ukrajinu, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i zemlje centralne i istočne Evrope - u trenutku kada se ceo kontinent ubrzano odvaja od ruskog gasa.

Pet ključnih projekata u Grčkoj

Pet velikih prekograničnih inicijativa pod grčkim vođstvom menja energetsku sliku istočnog Mediterana i istočne Evrope. Grčki planovi da postane regionalna energetska ulazna tačka dobili su novi zamah nakon niza sporazuma potpisanih u prisustvu visokih američkih zvaničnika i predstavnika energetskog sektora na P-TEC.

Projekti obuhvataju:

• novi „vertikalni“ gasni koridor koji počinje u Grčkoj
• dugoročni sporazum o uvozu američkog LNG-a i njegovom reeksportu u region
• elektroenergetsku interkonekciju između Grčke i Egipta
• predlog za snabdevanje Kipra prirodnim gasom iz izraelskih nalazišta
• istražno bušenje u Jonskom moru radi potencijalnog otkrića gasa

Šta ti projekti podrazumevaju?

1. Vertikalni gasni koridor

Na P-TEC-u su operatori gasnih mreža Grčke, Bugarske, Rumunije, Moldavije i Ukrajine podneli zajednički zahtev svojim regulatornim telima za odobrenje dve nove prekogranične rute - Rute 2 i Rute 3.

Ruta 2 polazi sa plutajućeg LNG terminala u Aleksandrupolisu, Ruta 3 sa TAP gasovoda.

Ruta 1, koja počinje na terminalu Revitus, već je odobrena.

Odobrenje novih ruta, uz smanjenje tarifa i unapređenja kapaciteta, omogućiće veći protok gasa kroz Grčku, čime se zamenjuje ruski gas, čiji uvoz u EU mora prestati do kraja 2027.

Ove rute takođe omogućavaju isporuke gasa Ukrajini.

2. Snabdevanje američkim LNG-om i regionalni reeksport

ATLANTIC–SEE LNG TRADE potpisalo je 20-godišnji ugovor sa američkom kompanijom Venture Global za uvoz 0,5 do 1,5 miliona tona LNG-a godišnje od 2030. godine.
Ovo je prvi dugoročni grčki sporazum sa velikim američkim proizvođačem LNG-a.

Takođe su potpisani 20-godišnji memorandumi o razumevanju sa: ukrajinskim Naftogazom (do 0,7 miliona tona godišnje), rumunskim NOVA POWER & GAS i Transgaz (do 1,4 miliona tona godišnje). Sve isporuke počinju 2030.

3. Elektroenergetska interkonekcija Grčka–Egipat

Reč je o interkonekciji snage 3.000 MW, koja uključuje razvoj 9,5 GW obnovljivih izvora energije (vetar i solar) u Egiptu. Oko 60 grčkih industrijskih kompanija već je potpisalo ugovore za otkup električne energije preko ove interkonekcije, a oko trećine struje biće namenjeno reeksportu.

4. Snabdevanje Kipra prirodnim gasom

Kompanija Energean predložila je snabdevanje Kipra prirodnim gasom iz izraelskih polja kojima upravlja. Plan uključuje izgradnju novog podmorskog gasovoda koji bi povezivao FPSO „Energean Power“ u izraelskim vodama direktno sa Kiprom.

Izraelski ministar energetike Eli Koen snažno je podržao inicijativu, ističući da bi prodaja gasa Kipru ojačala regionalni i evropski položaj Izraela, doprinela stabilnosti i donela znatan prihod državi. Gas bi dolazio iz izraelskog polja Katlan.

5. Istražno bušenje u Jonskom moru

Projekat bušenja vredan 100 miliona dolara u Bloku 2, zapadno od Krfa, postao je realan nakon što je ExxonMobil pristao da se pridruži istraživačkom konzorcijumu, preuzimajući udele Energeana i Helleniqa.

Konačna odluka zavisiće od ponovne procene seizmičkih podataka. Ako budu povoljni, Grčka bi mogla da započne razvoj proizvodnih bušotina i instalaciju infrastrukture za preradu i transport, u ukupnoj vrednosti oko 5 milijardi dolara.

Komercijalno isplativo otkriće bilo bi veliki iskorak - za Grčku, ali i za EU - posebno ako bi moglo značajno doprineti regionalnim energetskim potrebama.