0
Evropska komisija predstavila je Akcioni plan Evropske unije (EU) o Zapadnom Balkanu za reševanje zajedničkih izazova, a koji je pre svega fokusiran na migrantsku krizu balkanskog podneblja. Plan se sastoji iz pet ključnih tačaka, čiji je cilj smanjenje rizika od trgovine ljudima.
Prema podacima Komsije EU, Akcionim planom za Zapadni Balkan utvrđeno je ukupno 20 operativnih mera koje su strukturisane u sledećih pet stubova:
1. Jačanje upravljanja granicom duž zapadno-balkanske rute;
2. Brze procedure za dobijanje azila i kapacitet podrške za prijem;
3. Borba protiv krijumčara migranata;
4. Jačanje saradnje o readmisiji i povratku između zemalja;
5. Postizanje usklađenosti vizne politike.
Navedene mere su usmerene za podrušku partnerima sa Zapadnog Balkana, a imaju za cilj jačanje saradnje u oblasti migracija i upravljanja granicom s obzirom na njihov status sa perspektivom pristupanje EU i nastojanja da se usaglase sa pravilima EU, piše ŠengenVisaInfo.com.
EU Commission Proposes Action Plan to Address Migration Challenges in Western Balkans
https://t.co/EUUsFZsoRF— SchengenVisaInfo (@schengen_info) December 6, 2022
„Cilj smanjiti rizik od trgovine ljudima“
Komisija ističe da je neophodno upravljanje granicom duž cele zapadnobalkanske migracione rute kako bi se smanjili neregularni tokovi, kao i rizici od trgovine ljudima i organizovanog kriminala.
Već su sklopljeni sporazumi sa Albanijom, Severnom Makedonijom, Srbijom i Crnom Gorom, koji dozvoljavaju Fonteksu sa rasporedi stalne trupe u operacije u regionu.
„Broj koji trenutno imamo na Zapadnom Balkanu je oko 500 ljudi iz Fronteksa, koji su već raspoređeni, ali danas su oni raspoređeni samo na granici između partnera Zapadnog Balkana i spoljnih granica EU“, rekla je novinarima komesarka za unutrašnje poslova Ilva Johanson.
„Sa novim mandatom biće moguće rasporediti i interno, da tako kažem, između dva različita partnera sa Zapadnog Balkana“, rekla je ona, dodajući da je na Fronteksu da odluči o potrebnim brojevima.
Preko Zapadnog Balkana tokom prvih 10 meseci ove godine zabeleženo je više od 128.000 ilegalnih prelazaka granice u EU, pokazuju podaci Fronteksa. To predstavlja povećanje od 168 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.
Pored gore navedenog, istaknuto je da EU ostaje posvećena jačanju azila i registracionih procedura partnera sa Zapadnog Balkana i obezbeđivanju dovoljnih uslova za prijem.
Što se tiče treće tačke u planu, Komisija je rekla da je posvećena nastavku aktivnosti jačanja duž čitave rute Zapadnog Balkana. Pored toga, navedeno je da je neophodno uspostaviti operativni zadatak Europola.
„Ovim planom gradimo bolju saradnju“
Komisija je takođe saopštila da će podržati partnere sa Zapadnog Balkana da pojačaju saradnju o readmisiji i povratku kao i da postignu da usklađivanje vizne politike.
„U Tirani smo početkom novembra sa partnerima sa Zapadnog Balkana, postigli napredak u viznom usklađivanju i borbi protiv krijumčarenja migranata. Ali izazovi ostaju. Ovim akcionim planom sada gradimo našu dobru saradnju i pružamo put ka daljem bliskom radu“, naglasila je komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.
Protpredsednik za promociju evropskog načina života Margaritis Šinas, osvrnuo se na Akcioni plan za saradnju sa Zapadnim Balkanom. Šinas je rekao da uprkos napretku u borbi protiv krijumčarenja migranata i viznog usklađivanja, izazovi i dalje ostaju. Istovremeno, Šinas je rekao ovim novim planom zemlje i EU moći da ostvare blisku saradnju.
„Rizik od novih ruta“
Što se tiče bolje usklađivanje viznog režima između zemalja Zapadnog Balkana i EU, to je istaknuto kao izuzetno važno kako bi se osiguralo da strani državljani koji putuju na Zapadni Balkan bez viza tada ne pređu u EU.
Većina zemalja Zapadnog Balkana ima bezvizne režime sa EU. Johanson je rekla da je Srbija glavna luka ulaska u EU za takve ljude.
Srbija ima sporazume o bezvisnom režimu sa Jermenijom, Azerbejdžanom, Bahreinom, Belorusijom, Bolivijom, Kinom, Kubom, Gvinejom Bisao, Indijom, Indonezijom, Jamajkm, Kirgistanom, Kuvajtom, Kazahstanom, Mongolijom, Omanom, Katarom, Rusijom, Surinanom i Turskom.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
Nedavno je okončano putovanje bez viza sa Tunisom i Burundijem, a obećano je i da će isto biti učinjeno kada je pitanju Indija i da će se uskladiti i sa drugim trećim zemljama, navodi se.
„Ali svi partneri sa Zapadnog Balkana imaju značajne praznine kada je pitanje usklađivanje vizne politike sa viznom politikom EU i zato ih treba rešiti u svim zemljama Zapadnog Balkana“, navodi Johanson.
Istakla je da sa „jačom orijentacijom u Srbiji, može postojati rizik i od novih ruta koje koriste bezvizni režim u drugim zemljama Zapadnog Balkana“.
BONUS VIDEO: Soba za mučenje u Hersonu