U američkom Senatu duboka zabrinutost zbog izbora u Srbiji

Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji – i ono što je usledilo odmah posle njih – povod su za duboku zabrinutost u pogledu stanja demokratije u Srbiji, između ostalog iz zbog konačnog izvještaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, navodi se u tekstu zakonskog predloga pod nazivom "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana", piše Glas Amerike.

Zakon je Senatu u maju prošle godine podnela demokratska senatorka Džin Šahin, predsedavajuća senatskog Pododbora za Evropu, uz podršku kolega iz obe političke stranke. Šahin je sada predložila izmene tog zakona, prenosi N1.

U tekstu predloga podseća se da je u izveštaju ODIHR-a utvrđeno da su postojali „nepravdeni“ izborni uslovi, da je bilo „brojnih proceduralnih nedostataka, uključujući nekozistentnu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova i česte primere prevelikih gužvi (overcrowding) i kršenja tajnosti glasanja, te da je bilo brojnih slučajeva grupnog glasanja“. Ističe se i da je u izveštaju navedeno da se „glasanje mora ponoviti“ na nekim biračkim mestima.

„Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju takođe je navela da su zvaničnici u Srbiji optužili uglavnom mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da ‘pokušavaju da destabilizuju vladu’, što je zabrinjavajuća optužba koja ugrožava bezbednost važnih elemenata društva u Srbiji“, navodi se u zakonskom predlogu, prenosi Glas Amerike.

U tekstu predloga, između ostalog se navodi i da bi Srbija i Kosovo trebalo da postignu hitan napredak u primeni Aneksa Sporazuma o putu ka normalizaciju odnosa, koji je postignut u februaru prošle godine u Ohridu.

„Jednom kada je postignut dovoljan napredak u primeni aneksa, SAD bi trebalo da razmotre unpređenje inicijativa za jačanje bilateralnih odnosa, što bi moglo da obuhvati: uspostavljanje bilateralnog strateškog dijaloga sa Kosovom i Srbijom, unapređenje konkretnih inicijativa za produbljivanje trgovine i investicija sa objema zemljama“, navodi se u predlogu i poručuje da bi SAD trebalo da nastave da podržavaju sveobuhvatni konačan sporazum Kosova i Srbije zasnovan na međusobnom priznanju.

Uz podršku senatora Rodžera Vikera, Bena Kardina, Dika Durbina i Krisa van Holena, cilj predloga senatorke iz Nju Hempšira je promocija saradnje među zemljama Zapadnog Balkana, ali i saradnju tih zemalja sa Sjedinjenim Državama.

Gotovo ista grupa senatora predložila je sličan zakon i prošlom sazivu Senata, ali nije usvojen.

Šta još predviđa zakonski predlog?

Zakonski predlog, između ostalog, predviđa uspostavljanje regionalne inicijative za trgovinu i ekonomsku konkurentnost, kodificiranje dve postojeće izvršne uredbe o izricanju sankcija radi korupcije i pretnji miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, kao i pokretanje inicijative za borbu protiv korupcije, koja bi američkog državnog sekretara usmerila da pruži tehničku pomoć svim zemljama u izradi nacionalnih strategija za borbu protiv korupcije.

U tekstu zakonskog predloga se između ostalog navodi da je korupcija i dalje problem na Zapadnom Balkanu i da je jedna od najvećih prepreka ekonomskom i političkom razvoju regiona, te da kampanje dezinformacija podrivaju kredibilnost demokratskih institucija, uključujući integritet izbora, u zapadnobalkanskoj sedmorki, prenosi Glas Amerike.

Ukazuje se i na zavisnost Zapadnog Balkana od ruskih izvora fosilnih goriva, što „ometa njihove aspiracije za evropskim integracijama“, i poručuje da je smanjenje te zavisnosti u nacionalnom interesu SAD. Upozorava se i na sve veći uticaj Kine na Zapadnom Balkanu, koji bi „takođe mogao da ima štetan uticaj po stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom“.

U zakonskom predlogu se poziva i na blisku koordinaciju sa Evropskom unijom, Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim saveznicima i partnerima kada je reč o sankcijama koje se tiču zemalja regiona i da se „usklade napori što je više moguće“ da bi se pokazala jasna posvećenost poštovanju demokratskih principa.

Navedeno je i da je neophodno da Amerika poveća napore da se suprostavi ruskim malignim kampanjama širenja uticaja i „drugim destabilizujućim i remetilačkim aktivnostima čija je meta Zapadni Balkan“, kroz saradnju sa vladinim institucijama, političkim akterima, novinarima, civilnim društvom i poslovnim liderima.

U zakonskom predlogu se poziva i na podršku ubrzanoj integraciji zemalja u EU i NATO, za one koje to žele i ispunjavaju uslove. Traži se i nastavak američke podrške razvoju civilnih društva, nezavisnih medija, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija. Sjedinjene Države bi trebalo da daju „prioritet partnerstvima i programima za zemljama Zapadnog Balkana koje pokazuju posvećenost jačanju demokratija i poštuju ljudska prava“, navodi se u predlogu američkog zakona, u kojem se ističe da je region ključan za mir, stabilnost i prosperite evropskog kontinenta.

Region Zapadnog Balkana, prema definiciji američkog Kongresa, čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makednija i Srbija. Da bi zakonski predlog bio usvojen, mora prvo da ga odobri puni sastav Senata, a zatim i Predstavnički dom pre nego što ga potpiše predsednik Džo Bajden.

BONUS VIDEO: