Zaječar je prekretnica: Evo zašto više nema nikakve sumnje da su u Vučićevu krađu izbora aktivno uključeni policija, sudovi i tužilaštvo

Podaci iz zapisnika o vanrednom inspekcijskom nadzoru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u koji je N1 imao uvid pokazali su niz nepravilnost u vezi sa jedinstvenim biračkim spiskom u Zaječaru.

Tako je utvrđeno da se u Jedinstvenom biračkom spisku u Zaječaru, na dan 2. i 3. jula, samo dan pre utvrđivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora u tom gradu, nalaze preminuli, interno raseljena lica koja nisu prijavljena u tom svojstvu u Zaječaru i lica za koja je utvrđeno da su u birački spisak upisana po osnovu prebivališta, a da zapravo nemaju prebivalište na teritoriji Zaječara.

Lokalni izbori koji su nedavno održani u Zajčearu i Kosjeriću privukli su veliku pažnju javnost zbog atmosfere u kojoj su održani. Izalazak na birališta protekao je pod prismotrom jakih policijskih snaga, a tokom čitavog izbornog dana stizali su izveštaji o brojnim pritužbama građana i opozicije na ceo proces.

Kada je o Zaječaru reč, epilog je da je sredninom jula Viši sud odbio prigovor koalicije „Promena u koju verujemo“ na ukupni izveštaj o rezulatatima izbora za odbornike Skupštine grada.

Prethodno je zaječarska opozicija zatražila od PU Zaječar informaciju o tome da li su ljudi za koje su, kako tvrde, ustanovili da su bili upisani u birački spisak, glasali na osnovu upisanog bravišta u tom gradu, a što zakon zabranjuje.

Iz policije im je stigao odgovor da ta informacija nije od javnog značaja i da je “po ovlašćenju resornog ministra“ Ivice Dačića - neće dobiti.

Kandidat za gradonačelnika Zaječara ispred liste Promena u koju verujemo Uglješa Đuričković kaže za Novu da je potpuno jasno da su tužilaštvo, sudovi i policija na strani režima.

"U prethodnom periodu smo mi razotkrili šta sve institucije rade kako bi ovaj režim održali na vlasti. Mi smo sve ove podatke tražili zvanično da nam dostave i od policije, ali je stigao odgovor da to ne mogu", podseća Đuričković.

Đuričković kaže i da je po njegovom zahtevu inspektorka Ministarstva izvršila vanredni inspekcijski nadzor.

"To je urađeno na modelu slučajnog uzorka i utvrđeno je da ima više osoba koje ne bi smele da glasaju. Izdati su nalozi načelniku Gradske uprave i referentu birčkog spiska da to isprave u narednom periodu. Sad je kasno, jer su svi ti ljudi glasali i učestvovali u tome da ovaj režim ostane na vlasti, a s druge strane su legalizovali krađu koja je u Zaječaru očigledna", kaže sagovornik Nove.

Dodaje i da sve što su građani i opozicija pronašli u prethodnom periodu jeste dovoljno da se izbori ponište.

"Da smo i jednu osobu i jedno lice pronašli sa boravištem koje nije smelo po zakonu da glasa, u normalnoj, demokratskoj zemlji izbori bi bili poništeni. Samo u Srbiji se sve institucije trude da legalizuju krađu", navodi Đuričković.

Podcrtava da su iscrpeli sva pravna sredstva, osim pisanje ustavne žalbe.

"Ono što možemo je i kada sve institucije ne rade je da se uzdamo u poslednju instituciju koja sigurno neće da izda - to je narod i ulica. Ostaje nam da ne dozvolimo da se 5. avgusta održi konstitutivna sednica Skupštine, jer to bi značilo da će u klupama sedeti odbornici SNS protiv kojih postoje dokazi da su učestvovali u kupovinu glasova", zaključuje sagovornik Nove.

CRTA: Odgovorna je vlast

Nova saznanja do kojih je javnost došla o stanju biračkog spiska Zaječara, tj. o činjenicama da se u evidenciji nalaze mrtve osobe, interno raseljeni i drugi građani bez neophodne prijave prebivališta u tom gradu, dodatna su argumentacija za ocenu Posmatračke misije Crte da rezultati lokalnih izbora u Zaječaru ne odražavaju izbornu volju građana, te da organi vlasti koji bi na osnovu njih bili uspostavljeni ne mogu imati demokratski legitimitet, saopštila je CRTA.

Takođe, kako navode, problemi koji su utvrđeni u Zaječaru, a kakve je Crta pronalazila i u ranijim izbornim ciklusima, naročito tokom beogradskih izbora u decembru 2023. godine, još jednom potvrđuju neophodnosti sveobuhvatne i transparentne revizije biračkog spiska, kao i utvrđivanja krivične i svake druge odgovornosti za manipulacije tim fundamentalnim izbornim dokumentom.

Jedna od ključnih, godinama ponavljanih preporuka ODIHR-a odnosi se na sprovođenje procesa pune i nezavisne revizije biračkog spiska, koji bi u potpunosti bio javan i u koji bi bili uključeni predstavnici vlasti, opozicije i stručnih organizacija civilnog društva. Vlast je, međutim, u više navrata pokušala samo da simulira takav proces, onemogućavajući stvarni napredak ka konkretnim rešenjima koja ne bi bila puke kozmetičke promene, a koja je u najvećoj meri ponudio Crtin predlog Zakona o
jedinstvenom biračkom spisku.

"Nespremnost vlasti da se stane na put manipulacijama evidencijom birača ogleda se, između ostalog, i u činjenici da Crta nema nikakve informacije o eventualnom postupanju po tri krivične prijave koje je podnela protiv pripadnika MUP-a i MDULS-a, zbog njihove uloge u zloupotrebama biračkog spiska i migracijama birača na beogradskim izborima 2023. Nekažnjivost štiti delove institucija koji, umesto da sprovode i štite zakone, učestvuju u protivzakonitim aktivnostima. Stoga, značajno ohrabruje način na koji je služba Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprovela vanredni nadzor u Zaječaru, pokazujući da u državnim institucijama i dalje postoje profesionalci koji odgovorno rade u javnom interesu", zaključili su iz CRTA.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Novu da nije iznenađen infromacijama o nepravilnostima, koliko činjenicom da je opozicija izašla na izbore pod tim uslovima.

"To je ostao domaći zadatak opozicijie - dovođenje izbornih uslova na jedan nivo da izbori budu pošteni. To je opozicija obećavala još od 2020. godine", kaže Milivojević.

Podcrtava da je važno da principijalnost postoji.

"Ovo mene ništa ne iznenađuje, ne bi me čudilo da je isto i u Kojseriću i to zbog načina na koji je obavljen drugi krug izbora", kaže Milivojević navodeći da ne postoji konzistentnost i da je opozicija treba da poštuje dogovre koje su dali pre studentskih protesta.
--