Vučiću stižu na naplatu Banjska i pokradeni izbori: Otkrivamo šta je bilo na sastanku predsednika Srbije sa ambasadorima Kvinte

Nakon sastanka sa predstavnicima zemalja Kvinte, medijima u Srbiji je stigla kratka objava, sa kakvom se do sada većina nije susrela.

“Kabinet predsednika Srbije obaveštava javnost da neće biti nikakvog saopštenja sa sastanka koji je održao sa predstavnicima EU. Svaka formalna reč bila bi suvišna“, poručeno je iz Predsedništva Srbije, u stilu ‘ne mogu sad ništa da vam pričam, još me boli glava’.

A razloga za glavobolju, kako saznajemo, ima dosta.

Sastanak je počeo malo posle 18 časova, u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike. Glavna tema bilo je ukidanje dinara na KiM, što je odluka Prištine koja je stupila na snagu juče. Sastanku je prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

On je nakon toga rekao sledeće:

"Svima je bilo jasno u prostoriji gde smo imali sastanak da je Aljbin Kurti glavni krivac. Srbi na Kosovu i Metohiji imaju pravo da žive, da koriste platni promet i da funkcionišu naše institucije. Od toga nikada nećemo odustati", izjavio je Petković i istakao da je Vučić branio interese Srba na Kosovu.

Međutim, kako saznajemo, njegovi zahtevi su odbijeni.

Predsednik Srbije je, prema rečima izvora Nove tražio da Priština ukine ovu meru, međutim, dobio je samo slezanje ramenima i odlaganje kažnjavanja građana na KiM.

To je kasnije potvrdio i Besnik Bisljimi, zamenik kosovskog premijera.

“Sutra ne stupa na snagu uredba koja zabranjuje dinar, sutra stupa na snagu uredba Centralne Banke Kosova koja reguliše transakcije sa gotovim novcem. Od sutra se ne dozvoljava uvoz novca na Kosovo ukoliko nemate licensu od Centralne Banke, koja dozvoljava transport novca“, rekao je Bisljimi u sredu uveče i objasnio da se neće primenjivati kazne, već će se raditi na informisanju i edukaciji stanovništva, i da sa nada pregovorima između Centralne banke Kosova i Narodne banke Srbije „za iznalaženje mehanizma za transparentan transfer sredstava“, rekao je Bisljimi.

Posledica Banjske i neregularnih izbora

Programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer Nikola Burazer kaže da je jasno da nakon Banjske i situacije sa nedavnim izborima u Srbiji, Aleksandar Vučić mora da bude kooperativniji.

“Ne znamo šta je tačno rečeno na tom sastanku, ali znamo da Srbija u ovom trenutku ima dva ozbiljna problema. Prvi je situacija na Kosovu, a drugi je postizborna kriza. Iako ova dva problema nisu direktno povezana, oni čine poziciju vlasti u Srbiji u ovom trenutku veoma teškom. U međunarodnoj zajednici i dalje postoji stav da je Kurti manje kooperativan od Vučića, međutim, poslednjih meseci su se stvari zaista promenille. Nakon situacije sa izborima u Srbiji i optužbama na račun njihove regularnosti, Vučić sad mora da bude još kooperativniji”, kaže Burazer.

S druge strane, kosoovski premijer Aljbin Kurti koristi tu situaciju da donosi odluke poput ove o dinaru.

“A one zaista mogu da izazovu ozbiljne probleme za srpsku zajednicu na KiM. U tom kontekstu ne treba zaboraviti ni Banjsku. Do tog događaja Kurti je bio onaj koji se smatrao problemom, a nakon Banjske drastično se menja pozicija Srbije i samog Vučića u pregovorima, jer se traže odgovori u vezi umešanosti naše države u ovaj slučaj”, zaključuje Burazer.

Uteha iz Moskve

Nakon sastanka sa predstavnicima Kvinte, Aleksandar Vučić je sad već kao po šablonu, razgovarao sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan Harčenkom i najavio za danas u 13 sati još jedno vanredno obraćanje građanima Srbije.

“Obavestio sam ambasadora Bocan-Harčenka o najnovijem jednostranom potezu Prištine, jasno usmerenom protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i o mogućim posledicama ovog neodgovornog akta Kurtijevog režima“, napisao je Vučić na Instagramu i dodao da je s ambasadorom razgovarao o bilateralnim odnosima i drugim regionalnim i međunarodnim pitanjima od zajedničkog interesa dve države.

„Ponovio sam zahvalnost Rusiji na podršci koju pruža poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije“, napisao je Vučić.

Evroposlanici traže da se rezultati izbora ne priznaju

Istovremeno, a u prilog tezi da krađa izbora u Srbiji neće proći neprimetno u međunarodnoj zajednici, stiglo je i pismo koje su poslanici Evropskog parlamenta iz Evropske narodne partije (EPP), Zelenih i Socijaldemokrata (S&D) uputili predsednici Evropske komisije Ursuli von der Lajen, komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju i visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju. U njemu traže da se pokrene međunarodna istraga parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora pod okriljem OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije.

U pismu se traži i da se ne priznaju rezultati izbora dok se ne završi potpuna nezavisna istraga izbornih nepravilnosti. Poslanici zahtevaju istragu sa posebnom pažnjom na izbore za Skupštinu grada Beograda, kao i da se ti rezultati prijave Evropskom parlamentu.

“Mi ostajemo potpora građanima Srbije koji protestuju za svoju šansu da iskoriste svoje demokratska prava, kao i za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Nažalost, ozbiljne tvrdnje u vezi sa nedavnim izborima nisu u skladu sa demokratskim standardima i podrivaju ovaj cilj”, navodi se između ostalog u pismu poslanika EP.

BONUS VIDEO: Ponoš - Vučić se ponašao kao upravnik u radnom logoru, a sad te slike stižu u Evropu