Uz ogroman pritisak javnosti, iskopavanje litijuma privremeno je obustavljeno 2022. godine, ali dve godine kasnije vlast ponovo koketira sa otvaranjem rudnika u okolini Loznice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu na dvosatnom predstavljanju ekonomskih planova da nema ništa protiv eksploatacije litijuma, da je njegov stav poznat svima, ali da će konačnu odluku doneti Vlada kada bude formirana. Istovremeno, aktivisti koji su protestovali i pre više od dve godine najavljuju nove akcije ukoliko vlast odluči da vrati Rio Tinto na “velika vrata”.
Eksploatacija litijuma predstavlja deo “kvantnog skoka”, odnosno ekonomskog plana predsednika kojim će se do 2027. godine investirati 17,8 milijardi evra. Prema njegovim najavama to će “preporoditi Srbiju”, o čemu su stručnjaci dali vrlo obazrive procene.
Pre dve godine Vlada Srbije stopirala je sve odluke kojima se planira eksploatacija bora i litijuma u dolini Jadra na zapadu Srbije. Pod pritiskom javnosti, a posle blokada Gazele, graničnih prelaza i brojnih saobraćajnica u državi, iskopavanje litijuma stavljeno je “u fioku”.
Mesecima nije bilo nikakvih reakcija od strane firme Rio Tinto, niti značajnih poteza Vlade Srbije kojim se daje signal da se kreće s istraživanjima.
Samo je predsednik države i najmoćniji član SNS s vremena na vreme ponavljao da se kaje što je udovoljio „neodgovornima“ i podlegao pritiscima, zbog čega je prema njegovim rečima kraj oko Loznice izgubio budućnost, a ljudi “prosečnu platu od 1.000 evra”.
Dve godine kasnije, fioka u kojoj “čuči” litijum izgleda da se ponovo otvara. Predsednik je najavio da će odluku doneti Vlada, koja još uvek ne postoji jer nije konstituisana Skupština.
Vučić je ostao zagonetan, ali su i njegove kratke opservacije bile dovoljan signal aktivistima da tema iskopavanja litijuma nije ni izbliza stavljena ad akta.
Direktor kampanja Kreni-promeni Savo Manojlović, koji je i organizovao prvu blokadu Gazele zbog odluke da se iskopava litijum kaže za Novu da vlast zbog izbora nije imala kud, pa je morala da stopira projekat, što je prema njegovim rečima bila značajna pobeda građana.
Manojlović za Novu kaže borba protiv Rio Tinta i litijuma nikada nije ni prestajala.
“Vlast sve do sada zajedno sa Rio Tinto u više svojih medijskih ofanziva nije uspela da skuva javno mnjenje. Dakle pravi odgovor je da borba za ovaj projekat nikada nije ni prestajala i to najbolje znamo, jer smo dve godine nastavili borbu kroz medijske akcije, kampanje i terenski rad da objasnimo ljudima uz eksperte šta ovaj projekat znači za Srbiju”, poručuje Manojlović za Novu.
Prema njegovim rečima, očigledno je da vlast ima određene obaveze prema Rio Tintu.
„Bitka koja će se sada dešavati jeste bitka za javno mnjenje. Vlast ima rok do ove godine da otkoči pitanje iskopavanja litijuma i vlast je sada pod pritiskom stranaca, ambasada i multinacionalnih kompanija. To što su ambasadori podržali izbornu krađu vlasti sada će vlast morati da kompenzuje kroz litijum i Kosovo. Na Kosovu je odmah nakon podrške ambasadora Hila vlast priznala tablice. Blokade u Srbiji koje su dovele do uspeha su pokazatelji da Srbija više nije zemlja gde će korumpirani političari moći da se dogovaraju sa ambasadorima ne slušajući narod i stručnjake“, zaključuje Manojlović.
Ukoliko Vlada donese odluku u vezi sa iskopavanjem litijuma, prvi na udaru biće meštani u dolini Jadra. Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica, mesta u okolini Loznice gde je i počela borba protiv Rio Tinta i istraživanja litijuma podvlači da se meštani nikada nisu predavali i da će ponovo protestovati ako bude potrebe.
“Naš stav je nepromenjen jer nemamo drugu rezervnu zemlji i državu. Nećemo odustati u našoj borbi, ako treba da se izađe ponovo na ulice, tu smo. Stojimo kao ‘zapete puške’, pokazali smo da smo uvek za akciju. Proširujemo mrežu organizacija, u kontaktu smo sa ljudima. Ali, sve zavisi od poteza vlasti. U zavisnosti od toga delovaćemo”, poručuje Kokanović.
Posle sedmice na ekonomskom forumu u Davosu sa kojeg se građanima obraćao na čudan način, predsednik je u subotu uveče u zgradi Palate Srbija više od dva sata objašnjavao kako će zemlja izgledati 2027. godine. Pod parolom “kvantni skok” najavio je naglo poboljšanje životnog standarda, ekspanziju investicija, veće plate i penzije…
Vučić je poručio da je izložba EXPO velika šansa za sve građane Srbije, zbog čega će se graditi putevi, kanalizacione mreže, bolnice, vrtići, i podvukao da će prosečna penzija biti 650 evra.
Takav “skok” procenjen je na 17,8 milijardi evra, što predstavlja veliko upumpavanje novca u privredu čime država postaje neprikosnoveni subjekt koji diktira ekonomsko stanje nacije. Predsednik je poslao poruke optimizma i ubeđenosti u bolji životni standard, ali stručnjaci su prilično obazrivi.
Ekonomski novinar Miša Brkić ističe da su najave Vučića klasičan primer populizma koji će dovesti do novog zaduživanja, sa vrlo neizvesnim ishodom. Kako objašnjava za Novu, nije jasno ko je izradio plan ekonomskog razvoja koji će građane zadužiti sa ogromnom kamatom.
“Kvantni skok koristi se isključivo da bi se zasenila prostota onih ljudima kojima se vlast obraća. Za takav skok nije dovoljno da predsednik kaže da će se Srbija zadužiti i podeliti pare penzionerima, prvom ili drugog detetu ili nezaposlenima, već je pitanje da li taj novac može da se zaradi. Predsednikove najave su klasični populizam i intervencionizam, koji će se u jednom trenutku urušiti, samo je pitanje vremena”, objašnjava Brkić za Novu.
Sagovornik Nove napominje da vlast zadužuje građane, što će morati da se vrati sa “debelom” kamatom.
“Imam utisak da je ovakav plan više potkupljivanje ljudi ili tipična predstava o kineskoj poslovici gde birate između toga da li da nekome date ribu ili ga učite da peca. Nama treba slobodno tržište, vladavina prava, a ne državni intervencionizam kojim se hvali Vučić”, naglašava Brkić.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako su na predstavljanju jednog novog lica Srbije 2027. godine bili prisusutni i članovi Vlade, najviše je govorio predsednik. Pomenuo je i industrijalizaciju, poljoprivredu, razvoj veštačke inteligencije, ali nismo saznali odgovor na pitanje ko je izradio plan takvog razvoja. Za ekonomskog novinara Mišu Brkića u tome i leže brojne manjkavosti “kvantnog skoka”.
“Ostala mi je u glavi njegova rečenica kada je rekao o ovome sam razmišljao nekoliko meseci. Dakle imamo kvantni skok koji je smislio jedan čovek. Moje pitanje je da li ga je proverio, kako se zove stručnjak sa kojim je predsednik razgovarao da li je skok dobar, ostvarljiv i koliko će koštati. Šta će se desiti ako je napravio grešku u procenama, sme li neko da ispravi predsednika? Takve greške skupo se plaćaju, ipak su milijarde u pitanju”, zaključuje Brkić.
Pošto je govorio više od dva sata, novinari nisu ni stigli da postave brojna pitanja. Svakako da je jedno od njih ko stoji iza plana preporoda Srbije i ko će odgovarati ukoliko se to ne desi. Ova subota bila je rezervisana samo za obećanja, drugog puta možda imamo i sreće pa saznamo detalje skoka u 2027. godinu.
BONUS VIDEO: Vraća li se litijum preko Davosa na velika vrata
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare