Vlada jedne zemlje sprema odluku - ukida se imunitet ministrima i predsedniku: Ne, ovo nije vest iz Srbije. Ovde se čuva kriminal u vrhu vlasti

Vlada Crna Gore je na sednici u četvrtak usvojila Informaciju o potrebi upućivanja Predloga za izmenu člana 86 Ustava Crne Gore na mišljenje Evropskoj komisiji i Venecijanskoj komisiji, u cilju obezbeđivanja njegove usklađenosti sa evropskim standardima i preporukama Grupa država za borbu protiv korupcije (GRECO) pri Savetu Evrope. (Group of States against Corruption – GRECO).

Podsećaju da je, u okviru Petog kruga evaluacije, GRECO preporučio da se imunitet članova Vlade revidira tako da se iz njegovog delokruga izričito isključe sva krivična dela povezana sa korupcijom, bez obzira na visinu zaprećene kazne.

Ova vest i nije posebno iznenađenje, imajući u vidu da se Crna Gora smatra najnaprednijim kandidatom za pristup EU u regionu, jer je otvorila sva pregovaračka poglavlja i ušla u fazu njihovog postepenog zatvaranja, uz poseban fokus EU na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i reformu pravosuđa.

A šta imamo u Srbiji?

Za to vreme, u fokusu javnosti u Srbiji su i dalje tzv. "Mrdićevi zakoni", koji su usvojeni u Narodnoj Skupštini.

Zakoni na koje je predsednik Aleksandar Vučić stavio potpis, u javnosti se tumače kao način na koji će biti ućutkano Tužilaštvo za organizovani kriminal koje vodi istragu o aferama "generalštab" i "nadstrešnica"  u koje su umešani ministri iz redova SNS.

Kao što je stručna javnost već upozorila, zakoni koje je Mrdić predložio, a Vučić potpisao - potpuno menjaju nadležnosti i strukturu tužilaštva u Srbiji, njihova ovlašćenja, ali i parališu rad Javnog tužlaštva za organizovani kriminal (JTOK).

Upravo Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi najosetljivije slučajeve u kojima se procesi vode protiv vioskih funkcionera Srpske napredne stranke. U sučaju "Generalštab" sudi se ministru kulture Nikoli Selakoviću, a u aferu je upleten i ministar finansija Siniša Mali. Kada je reč o slučaju "Nadstrešnica", tu se postupak zbog sumnje na finansijske malverzacije vodi protiv nekadašnjih ministara Gorana Vesića i Tomislava Momirovića. 

Nedavno je i predlagač zakona, Uglješa Mrdić, priznao da je to učinio jer je članovima SNS pretilo hapšenje.

"Zato što su krenuli s hapšenjem ministara iz SNS-a. Zato što su hteli na kraju da uhapse predsednika Vučića, da budemo otvoreni. Zato što bi krenuli da hapse ljude. Hteli su da sprovedu obojnu revoluciju do kraja, da sruše državu", rekao je nedavno Mrdić.

Nema parlalele između Srbije i Crne Gore 

Sofija Popović iz European Western Balkans navodi za Novu da paralelu između Srbije i Crne Gore ne treba ni povlačiti.

"Crna Gora je država koja je pokazala da hoće da ide ka Evropskoj uniji. Zna se šta su obaveze i Srbije i Crne Gore. Za razliku od Srbije, Crna Gora radi na ispunjavanju tih obaveza i ima plan da do kraja godine završi pregovore. Sa Srbijom to nije slučaj i to je pokazala usvajajući Mrdićeve zakone", kaže Popović.

Dodaje da to nije nešto na šta ukazuju stručnjaci ili civilno društvo, već to stiže kao jasna poruka iz EU.

"Jasno je da dok se ta stvar ne bude završila, dok se ti zakoni ne budu povukli, nema ni govora o napretku, a vidimo da postoji i raspoloženje država članica da se suspenduju fondovi", zaključuje Popović.

Diplomata Srećko Đukić kaže za Novu da slučaj Srbije i Crne Gore pokazuje dva puta, jedan evropski i jedan antievropski.

"Jasno ko je na evropskom, a ko je na antievropskom putu", navodi Đukić.

Sagovornik Nove kaže da se ova koloseka ne mogu spojiti ni u perspektivi.

"Nažalost, Srbija ostaje na začelju i ne samo da ostaje na začelju evropskih i evroatlantskih integracija. već Srbija ne pokazuje stvarnu nameru i realni interes za evropskim vrednostimaa i evropskim integracijama", kaže Đukić.

Dodaje da Srbija praktično sve čini da se ogradi od evropskih dostignuća, kako vrednosnih, tako i političkih i moralnih.

"Uprkos svemu tome, ona bi želala da ostane pored briselskog bankomata da makar koji evrop kapne u tu rupu bez dna koja se zove Srbija korupcije", zaključuje Đukić.

Inače, usvajanje tzv. "Mrdićevih zakona" izazvalo je burne rekacije, pre svega, iz Evropskog parlamenta.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je iz Brisela da su ovi pravosudni zakoni u Srbiji korak unazad i pozvala Skupštinu Srbije da što pre izmeni te propise kako bi pravosuđe bilo usklađeno sa evropskim standardima.

Pored toga, Evropska komisija je najavila da će proceniti sadržaj usvojenih izmena pravosudnih zakona. Iz Brisela su istakli da su zakoni doneti u ubrzanom i netransparentnom postupku, bez javnih konsultacija i uključivanja relevantnih institucija, te poručili da se od Srbije očekuje jačanje nezavisnosti pravosuđa i autonomije tužilaštva u skladu sa evropskim preporukama.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je nedavno da će predstavnici Venecijanske komisija, kojoj je nedavno poslala molbu da urgentno dostavi Srbiji mišljenje o „Mrdićevim zakonima“, uskoro doći u Beograd i navela da je vlast spremna da razgovara o kritikama koje su se čule u ovdašnjoj javnosti, kao i da će se nešto menjati u tim zakonima ako je potrebno.

"Ne bežim od kritike i ne bežim od toga da – ukoliko dođemo do toga da nešto u ovim pravosudnim zakonima treba da se menja, zato što njihova intencija, ni na koji način nije da na bilo koji način umanji ono što smo postigli u samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva – hajde da to menjamo. Žao mi je što dolazi postfestum ali sam ovde danas da kažemo:“Hajde da menjamo“, rekla je Brnabić.

Nešto ranije je predsednik Srbije izjavio da je sagledavao i procenjivao ustavnost seta pravosudnih zakona i da je, kako je rekao, dobio uverenja od saradnika i pravnih eksperata da su ti zakoni doneti u skladu sa Ustavom. Međutim, i Vučić "ima problem" sa načinom na koji su ovi zakoni usvojeni u Skupštini, jer, kako je naveo, javna rasprava je izostala.

Gde je Srbija na evropskom putu?

Srbija je još početkom 2014. otvorila pregovore o članstvu u EU, i do sada su otvorena 22 pregovaračka poglavlja, dok su zatvorena svega dva od ukupno 35.

Iako su zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, krajem prošle godine tvrdili da bi Unija mogla da da zeleno svetlo Beogradu za otvaranje Klastera 3, to se još nije desilo, pre svega zbog nesprovođenja reformi u domenima kao što su vladavina prava, reforma izbornog zakonodavstva i sloboda medija.

Evropski parlament i Evropska komisija doneli su u prethodnoj godini rezolucije i zaključke koji sadrže ozbiljne kritike na račun vlasti, što je i dovelo do dolaska misije EP u našu zemlju.

Aleksandar Vučić nedavno je predložio da se formira operativni tim i ojačaju kapaciteti da bi Srbija brže napredovala na evropskom putu i da bi se radilo mnogo brže nego do sada.