Viši sud u Nišu još jednom odbio žalbe opozicije, stvoreni uslovi za dodelu odborničkih mandata i konstituisanje Skupštine grada

Prema ukupnom izveštaju, i koalicija oko Srpske napredne stranke i četiri opozicione liste imaju po 30 mandata, a Ruska stranka jedan, što naprednjacima omogućava da formiraju vlast zajedno sa „Rusima“, prenosi Danas.

Grupa građana „Dr Dragan Milić“ dobila je 16 mandata, koalicija „Biramo Niš“ deset, a koalicija „Ujedinjeni- Nada za Niš“ i pokret Kreni- Promeni po dva mandata, navedeno je u ukupnom izveštaju.

Žalbe Višem sudu zbog odluka GIK kojima se odbijaju njihovi prigovori protiv ukupnog izveštaja GIK koji je usvojen 1. jula podneli su ovlašćeni predstavnici grupa građana „Dr Dragan Milić“ i koalicije „Biramo Niš“.

U presudi Višeg suda kojom se odbija žalba GG „Dr Dragan Milić“ navodi se da je, na osnovu „činjeničnog i pravnog stanja ove izborne stvari“, sud ocenio da je GIK „pravilno odbila prigovor podnosioca žalbe koji izjavljen na Ukupan izveštaj“.

Prema navodima suda, žalbeni navodi ove grupe građana su „neosnovani“ jer je ukupan izveštaj o rezultatima izbora „ispravan“ pošto je GIK „donela rešenja o ispravljanju zapisnika o radu biračkih odbora na onim biračkim mestima na kojima je utvrdila postojanje greške u zapisniku“.

U presudi se dodaje da je ovaj sud u svojoj prethodnoj presudi, od 26. juna, već ocenio kao „neosnovane“ navode ove GG o nepravilnostima na biračkom mestu broj 10 u gradskoj opštini Medijana, na kojem je zapisnik o radu biračkog odbora „falsifikovan“.

Prema navodima Milićeve grupe građana, zbog ovakve nepravilnosti trebalo je poništiti glasanje, u skladu sa članom 54 stav 2 i 3 Zakona o lokalnim izborima.

Viši sud je, međutim, zaključio da ovakva nepravilnost „nije uticala na rezultate glasanja jer je GIK u ponovnom postupku, postupajući po prethodnoj presudi Višeg suda od 14. juna, donela rešenje o ispravljanju zapisnika, protiv kog ovlašćena lica nisu izjavila prigovor u ostavljenom roku“.

U žalbi GG“Dr Dragan Milić” se, inače, traži poništenje kompletne odluke GIK kojom se odbija njihov prigovor protiv ukupnog izveštaja, uz ocenu da je ona „nezakonita je i nepravilna“, a GIK „nije pravilno primenila zakon, drugi propis ili pravni akt”.

“Činjenično stanje je nepotpuno i netačno utvrđeno a iz utvrđenih činjenica izveden je nepravilni zaključak u pogledu činjeničnog stanja. U aktu koji je donet, organ (GIK, prim. aut.) je prekoračio granice zakonskog ovlašćenja, a dokazi su pogrešno ocenjeni“, navodi se u žalbi.

Prema oceni ovlašćenog zastupnika ove GG Mladena Đurića, GIK je svojim pravnim i faktičkim radnjama prekršila odredbu iz člana 25. Zakona o lokalnim izborima, koja propisuje da se ovo telo stara o „zakonitom sprovođenju lokalnih izbora“.

U odbijenom prigovoru GG „Dr Dragan Milić“ se, inače, navodi se da je u zapisniku o radu biračkog odbora sa biračkog mesta broj 10 u gradskoj opštini Medijana navedeno da je glasao 841 birač, dok u elektronskom primerku istog zapisnika objavljenom na sajtu Republičke izborne komisije piše da je glasalo više, odnosno 854 birača.

Takođe, u istom zapisniku je navedeno da Ruska stranka dobila pet glasova, a u elektronskoj verziji tog zapisnika na sajtu RIK-a piše da je dobila šest glasova, tako što je broj pet ručno prepravljen u šesticu.

Viši sud je je, takođe, odbio žalbu koalicije „Biramo Niš“ zbog odluke GIK kojom se odbijaju njeni prigovori protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora „kao neosnovanu“, navodeći da je GIK na 18 biračkih mesta, na koje je koalicija ukazala, već „ispravila greške u zapisnicima“.

„Za svoju odluku (o odbijanju prigovora ove koalicije na ukupan izveštaj o rezultatima, prim. aut.) Gradska izborna komisija Niš je dala jasne i dovoljne razloge koje prihvata i ovaj sud“, navodi se u presudi.

U njoj se dodaje da podnosilac žalbe nije u prigovoru GIK, a ni u žalbi sudu, ukazao na konkretne greške prilikom obrade i unošenja statističkih podataka već samo „paušalno izrazio sumnju u tačnost unetih i obrađenih podataka“.

U žalbi „Biramo Niš“ se navodi da ukupan izveštaj o rezultatima izbora mora biti ukinut jer je „nerazumljiv“, kontradiktoran sa ranijim odlukama GIK-a, a njegovo obrazloženje „nejasno“.

U odbijenom prigovoru ove koalicije je, inače, navedeno i da GIK nije sačinila nikakav formalni ugovor sa firmom „Big data tehnolodži“, po čijem programu je rađena statistička obrada podataka o rezultatima glasanja, kao ni sa osobama koje su učestvovale u unosu podataka.

„Ovaj program koji je napravljen 1999. godine sadrži tri sistemske- programske greške, što čitav proces statističke obrade podataka kompromituje i čini nepouzdanim, tim pre što nije poznato da li navedeni program ima sertifikate za bezbednost i zaštitu od izmena podataka nakon unosa“, piše u prigovoru.

GIK je usvojila ukupni izveštaj o rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada nakon što je Viši sud 29. juna odbio svih šest žalbi opozicije- četiri žalbe grupe građana “Dr Dragan Milić” i dve žalbe koalicije “Biramo Niš”.

Viši sud je prvobitno, u prvoj polovini juna, usvojio 24 od 27 žalbi ove dve opozicione izborne liste žalbe i u tim slučajevima naložio ponovno odlučivanje Gradske izborne komisije.

GIK je tada donela rešenja kojima se ispravljaju „greške“ u zapisnicima biračkih odbora, koja su bila osnov da Viši sud kasnije dva puta odbije nove žalbe opozicije.

Rok za konstituisanje Skupštine grada je, inače, mesec dana od objavljivanja konačnih rezultata izbora.

GIK u roku od sedam dana od dana objavljivanja konačnih rezultata dodeljuje mandate kandidatima za odbornike po njihovom redosledu na izbornoj listi.

Rok za održavanje konstitutivne sednice počinje da teče od momenta kad GIK na veb- prezentaciji objavi rešenja o dodeli mandata kandidatima za odbornike.

Konstitutivnu sednicu, na kojoj se potvrđuju mandati odbornika, saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od deset dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata.

Skupština grada se smatra konstituisanom kad budu izabrani njen predsednik i postavljen sekretar.

Ukoliko Skupština grada ne bude konstituisana u roku od dva meseca od objavljivanja konačnih rezultata izbora, predsednik Narodne skupštine će u roku od mesec dana od isteka tog roka raspisati nove gradske izbore.