U Radničkom domu u Novom Sadu večeras je održana još jedna tribina kampanje FERKA, a čiji je osnovni zahtev da aktuelni predsednik države Aleksandar Vučić ne bude nosilac liste na izborima na kojima se ne kandiduje. Na tribini je ocenjeno da je Srbija "faktički postala jednopartijska država" i da u našoj zemlji imamo "lažne izbore", te da je neophodno da se izdejstvuje centralni zahtev kampanje "ne zbog Vučića, već zbog svakog narednog predsednika, ma ko god to bio".

„Maltretiranje opozicije, kupovina birača, pritisak na birače, direktno laganje na televizijama da se nešto radi pa se ne uradi… sve to su iz knjige odrednice nečega što se zove ‘sham elections’ iliti lažni izbori“, istakao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković na večerašnjoj tribini.

On je kazao da se „stvari rade združenim akcijama“ i dodao da građani „moraju stalno da budu budni“.

„Vlast je uspela da ogadi politiku ljudima, zašto pristajemo da budemo taoci, kad od nas zavisi?“: U Gornjem Milanovcu održana tribina FERKE (FOTO)

Politika

22. mar 2024

Politika

22. mar 2024

„Potrebna je borba na svakom koraku, živimo u društvu koje se ubrzano autokratizuje“: Tribina kampanje FERKA u Zrenjaninu

Politika

18. mar 2024

Politika

18. mar 2024

„Ovakve vlasti ne padaju na fer izborima, ali kad su stalno pod pritiskom malo po malo popuštaju, a nama svako malo znači. I zašto je važno da izdejstvujemo da Vučić ne bude na listi, ne zbog Vučića, nego i zbog svakog narednog predsednika, ma ko god to bio. Mi se ovde borimo za sebe i za svoju budućnost“, rekao je Tošković.

Direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović istakla je na tribini u Novom Sadu da „imamo deset godina fiktivnih promena, a kada je zakonski okvir dobar, implementacija zakona je svega deset posto“.

„I govorim ne o izbornim, već o najosnovnijim zakonima, zakonima koji u zatvor treba da stave kriminalce, a ne ljude koji bacaju petarde“, rekla je ona i dodala da to ne „ne znači da ne treba da vršimo pritisak, da bi se makar nešto poboljšalo“.

Ona je istakla da je osnov demokratije da postoje fer pravila koja se ne odnose samo na izbore, ali su tu ključna jer se tada biraju i postavljaju oni koji ta pravila primenjuju dalje do sledećih izbora.

„Različiti su uslovi koji se sada traže i danas i dugo godina unazad, ali je sada ODIHR prvi put izričito rekao da je učešće predsednika u kampanji napravilo disbalans“, podsetila je ona.

Ona je ocenila da zahtev da aktuelni predsednik ne bude na čelu liste jeste zahtev koji zavisi od „da-ne“ jednog čoveka.

„Ispunjenje ovog zahteva naročito je važno na lokalnom nivou, kako bi ljudi znali za koga glasaju, a ne da budu u zabludi da su u toku predsednički izbori“, poručila je Stojanović.

Vida Petrović Škero, sudija Vrhovnog suda u penziji, upitala je okupljene da li je normalno da predsednik države bude na čelu liste u svakom mestu, u svakom selu, opštini, gradu i da li je normalno da je 60 odsto građana, kako je pokazalo istraživanje, u decembru mislilo da su u toku predsednički, a ne parlamentarni izbori.

Kako je navela, naš ustav govori o onome što predstavlja sukob interesa i o podeli vlasti, što ukazuje na to da ovakva praksa nije u redu.

„Kod nas vlast simbolizuje predsednik, što je dosta čudno naročito u sistemu podele vlasti da nijedna druga vlast ili političar ne simbolizuje vlast. Postali smo faktički jednopartijska država – vlast ima jedna partija, a tom partijom rukovodi predsednik države bez obzira što više nije predsednik stranke. Dokaz tome je njegova izjava na skupu u Šumicama kada je punoj sali poručio ‘vi ste niko bez mene i ne biste uspeli na izborima bez mene’. I posledica ovakve rečenice je apsolutni aplauz onih kojima je rekao da su niko. Da li onda on treba i sme da bude na čelu te liste? Kod nas je uređenje takvo da u državnoj firmi zapošljavanje i napredovanje zavisi od partije, u privatnoj firmi ako si pristalica, finansijer, moraš da budeš blizak“, rekla je ona.

Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u penziji, rekao je da „imamo 17 zahteva prema Ustavnom sudu koji nisu rešeni i koje ova institucija ne smatra za bitne, a to su pitanja legaliteta izbora koja su za jedan politički i pravni sistem sigurno najznačajnija“.

Ustavni sud je smatra, trebalo da organizuje javnu raspravu o ovim zahtevima o regularnostima izbora, da obaveštava javnost u ovim slučaju, da pribavlja nove informacije.

„Ustavni sud je održao sednicu pre nekoliko dana, ali tek u fazi u kojoj su raspravljali u tome da li će voditi postupke ili odbaciti zahteve. Po Ustavu, predsednik Srbije, osim ako ne podnese ostavku, ne može da se eksponira na izborima”, rekao je on i dodao da opozicija nije dovoljno zastupala stav da predsednik ne može da učestvuje na izborima, kao što je slučaj sada u Hrvatskoj.

Čedomir Čupić, profesor FPN, ukazao je na „greh prethodnih demokratskih vlasti“ koje, kako je naveo, nisu obavile temeljan posao u smislu uvođenja demokratskih uslova u zemlju, te da posledice toga što nije urađeno danas imamo u „velikoj zapuštenosti koja je nastupila u tzv. antipolitičkim principima“.

„Ljudi su postali ravnodušni, izgubili su nadu, i imamo povratak onih koji su tokom 90-ih radili sve da unište, i oni su sve te propuste iskoristili i nadogradili“, rekao je Čupić.

On je naveo i da je jedan od načina da se nešto bitno promeni, a za šta je potrebno imati „građanskog kapaciteta“ – „da ljudi ustanu i kažu idem da se borim za taj glas“.

Čupić je dodao i da u diktaturama „kada jedan čovek kaže da je slobodan, diktator više ne može da spava, uhvati ga paranoja“.

***
BONUS VIDEO – Problem + galama = Vučićevo rešenje