"Uloga Nemanje Stajića i njegovog brata Novaka u poslovima divlje gradnje"

U ulici koja je ponela ime našeg proslavljenog glumca Vlastimira Đuze Stojiljkovića u naselju Mirijevo III, u blizini raskršća ulica Milana Rakića i Koste Nađa, niče kompleks stambenih zgrada. Većina ih je i dalje je u izgradnji, naslagane jedna uz drugu – dve su zgrade sa po dva ulaza dobile fasade, a jedna je i useljena, piše BIRN.Pre nego što je useljena, zgrada čiji su ulazi označeni brojevima 8 i 10, pripadala je preduzeću Loyal Trust iz Beograda, koje je danas u stoprocentnom vlasništvu Novaka Stajića, brata Nemanje Stajića, načelnika Sekretarijata za ozakonjenje objekata grada Beograda.U katastar je upisana na osnovu Zakona o ozakonjenju objekata, što znači da je zidana bez potrebnih dozvola, odnosno nelegalno. Sredinom februara 2019. godine, u vreme kada je za taj nelegalni objekat izdato rešenje o ozakonjenju, koje izdaje sekretarijat na čijem je čelu Nemanja Stajić, vlasnik tog stambenog objekta bio je Ivan Komatina koji je pet meseci kasnije, zajedno sa Novakom Stajićem, osnovao firmu Loyal Trust, u čije vlasništvo prelazi i navedena zgrada. Docnije napušta firmu, pa ona, zajedno sa objektima, ostaje u stoprocentnom vlasništvu Novaka Stajića.Osim što je nezakonito sazidana, postoje indicije da je ta zgrada i nelegalno ozakonjena. Naime, sudeći po javno dostupnim podacima, ta zgrada nije ispunjavala osnovni zakonski uslov za ozakonjenje – da je njena gradnja započela najkasnije do 27. novembra 2015. godine. Prema onome što je zabeleženo na javno dostupnim satelitskim snimcima Geodetskog zavoda, parcela na kojoj je zidan pomenuti objekat, u to vreme bila je prazna, na njoj nije bilo nikakvih objekata.Sve ove informacije BIRN je pokušao da proveri u Sekretarijatu za poslove ozakonjenja objekata, kom smo poslali pitanja za načelnika Nemanju Stajića, ali nikakav odgovor nismo dobili. Nemanju Stajića smo zvali i telefonom, ali je umesto odgovora, zapretio tužbom i sudom. Pitanja smo mejlom poslali i Novaku Stajiću, ali ni od njega nismo dobili odgovor. Zvali smo ga i telefonom, ali je odbio da razgovara.I na okolnim parcelama se užurbano zida. Kada je BIRN obišao ovo gradilište 8. marta ove godine, ti objekti su još uvek bili u fazi grube gradnje. Ni za jednu od ovih zgrada u registru APR-a nema podataka da je za gradnju na pomenutim parcelama izdata građevinska dozvola. Ni u katastru o tim zgradama ne postoje nikakvi podaci, piše BIRN.Vlasnik tri parcele na kojima se ovi objekti zidaju, povezan je sa sadašnjim vlasnikom Stajićeve bivše firme Loyal Building.Zgrade na pomenutim parcelama u Mirijevu niču tik jedna uz drugu, a ambicije graditelja da što više iskoriste protor na parcelama su tolike, da će mnogi vlasnici stanova sa svojih balkona i prozora moći da gledaju samo u zidove susednih zgrada.Tridesetšestogodišnji Novak Stajić u Beogradu poseduje ili je bio u vlasništvu još par objekata koji su legalizovani na osnovu Zakona o ozakonjenju, a čak je i zgrada u kojoj mu je prijavljeno prebivalište (koja nije u njegovom vlasništvu) u katastar upisana na osnovu pomenutog zakona.BIRN se Sekretarijatu za poslove ozakonjenja još u februaru ove godine obratio i Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, kojim su zatražena rešenja o ozakonjenju nekolicine objekata, ali do danas tražena dokumenta nismo dobili. BIRN je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Braća Stajić: Poslovi gradnje i ozakonjenja

Nemanja Stajić, načelnik Sekretarijata za poslove ozakonjenja Uprave grada Beograda, često je pominjan u medijima kao ključna osoba u lancu ozakonjivanja objekata privilegovanim pojedincima koji su zidali bez građevinskih dozvola. Na funkciji načelnika Sekretarijata za ozakonjenje (legalizaciju) objekata nalazi se još od dolaska SNS-a na vlast u Beogradu 2014. godine.Prema nedavnom javnom priznanju Gorana Stamenkovića, policajca koji je do sada jedini osuđen za slučaj nezakonitog demoliranja objekata u Savamali 2016. godine, Nemanja Stajić je jedan u nizu najviših nosilaca vlasti koji je na njega vršio pritisak da na sebe preuzme krivicu za taj slučaj. U prvom intervjuu koji je dao jednom mediju, on je za BIRN nedavno rekao da je kod Stajića zbog ozakonjenja svoja dva nelegalna objekta u Mirijevu, odlazio više puta.Nemanjin brat Novak Stajić je stečajni upravnik. Prema podacima iz imenika Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, po zanimanju je diplomirani internacionalni menadžer, a licencu stečajnog upravnika dobio je u decembru 2013. godine. Prema istom izvoru, Stajić je vodio veći broj stečajnih postupaka, a trenutno su aktivna dva.Sudeći prema informacijama koje je BIRN prikupio, Stajić se bavi i graditeljstvom. Nedavno je počeo da zida svoj prvi objekat za koji je dobio građevinsku dozvolu. Prethodno, međutim, njegovi graditeljski poduhvati bili su povezani sa divlje izgrađenim, a potom ozakonjenim nekretninama. BIRN je istraživao koliko je takvih objekata, kakav je bio njihov put do legalizacije, kakva je uloga Novakovog brata Nemanje Stajića u postupcima ozakonjenja tih objekata i da li postupke ozakonjenja prate zloupotrebe zakona i javnih resursa u korist interesa pojedinaca i pojedinih centara moći.Nemanja Stajić je kao čelni čovek izuzetno važnog sekretarijata za legalizacije, trebalo da uvede red u urbanistički haos glavnog grada. To je trebalo učiniti po slovu Zakona o ozakonjenju objekata, koji je stupio na snagu u novembru 2015. godine, čijom primenom je trebalo je ozakoniti više miliona nelegalno sazidanih objekata u Republici Srbiji, od kojih su mnogi u glavnom gradu. Po nekim procenama, u Srbiji je u trenutku donošenja zakona, bilo više od 5 miliona takvih objekata.Iako je zakon trebalo da uvede red u veliko divlje gradilište u koje se pretvorila Srbija, ovaj zakon je, prema mišljenju velikog dela javnosti, postao najveći generator korupcije i ogromnih zloupotreba. Podmićivanjem inspektora, opštinskih i gradskih funkcionera, mnogi investitori koji nisu ispunjavali uslove, dobijali su rešenja o ozakonjenju, što opisuje i još uvek nepotvrđena optužnica protiv Aleksandra Jovičića, visokog funkcionera SNS-a i doskorašnjeg predsednika opštine Palilula, koji je uhapšen u leto prošle godine.

Od Britanskih Devičanskih Ostrva do Mirijeva

Dok Nemanja radi u svom kabinetu, Novak dela na terenu. Jedan od prvobitno nelegalno sazidanih objekata, koji je potom ozakonjen dospeo u vlasništvo Novaka Stajića, kao što smo već pomenuli na početku ovog teksta, zidan je u Mirijevu, koji je inače raj za divlju gradnju.Cela operacija prebacivanja vlasništva iz ruku jednog u ruke drugog posednika, obavljena je preko beogradske firme Loyal Trust, čiji je Novak Stajić danas jedini vlasnik. Preduzeće je registrovano za izgradnju stambenih i nestambenih objekata.Firma je osnovana 18. juna 2019. godine i u tom trenutku je sa po 50 odsto udela bila u vlasništvu Loyal Sanibel LTD sa Britanskih Devičanskih Ostrva i četrdesettrogodišnjeg Ivana Komatine.Prema dokumentu iz registra Britanskih Devičanskih Ostrva (BVI), koji je BIRN pribavio iz Agencije za privredne registre, iza vlasništva off shore kompanije Loyal Sanibel LTD, koja je osnovana samo mesec dana pre osnivanja Loyal Trust-a, 16. maja 2019, krije se Novak Stajić, brat Nemanje Stajića, načelnika Sekretarijata za ozakonjenje objekata grada Beograda.Do drugog suvlasnika Loyal Trust-a Ivana Komatine, BIRN nije uspeo da dođe. Prema javno dostupnim podacima APR-a, iz dokumenta iz jula 2019, Komatina je imao prebivalište u Jajincima. Na adresi u Jajincima (poznata redakciji) nalazi se kuća čiji je Komatina vlasnik, a u katastar je, takođe, upisana na osnovu Zakona o ozakonjenju, što znači da je nelegalno zidana.O izvesnom Ivanu Komatini svojevremeno je govorila potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, navodeći da je reč o čoveku koji, navodno, reketira pojedince koji pokušavaju da dobiju građevinske dozvole ili rešenja o legalizaciji.Mediji su prenosili i navode da je Komatina glavni čovek Nemanje Stajića za uzimanje reketa i provizija za „usluge“ legalizacije objekata. Zbog toga je, navodno, 2019. bila bačena i bomba u dvorište njegove kuće u Jajincima i zapaljen auto.Firma Loyal Trust, koja je, dakle, bila u faktičkom vlasništvu Novaka Stajića i Ivana Komatine, osnovana je sa svega 2.000 dinara upisanog kapitala.Međutim, samo mesec dana nakon osnivanja, 5. jula 2019, dolazi do povećanja osnovnog kapitala firme i to tako što je Ivan Komatina u preduzeće uneo četvorospratne stambene objekte u Mirijevu, površine 1.862 kvadrata i 1.441 m2.Ova zgrada sa dva ulaza, prvobitno je bila nezakonito izgrađena, a potom ozakonjena rešenjem Gradske Uprave Grada Beograda, Sekretarijata za poslove legalizacije objekata br. XXXI-12 br. 351.21-1291/2018 od 19.2.2019. U odluci o povećanju osnovnog kapitala popisani su stanovi pomenutih objekata, a upisana je napomena da oni nisu u potpunosti završeni.Unošenjem nepokretnosti, osnovna vrednost kapitala Loyal Trust-a povećana je za 42 miliona dinara, odnosno oko 360.000 evra, a ozakonjena zgrada postala je vlasništvo firme.U odluci o povećanju kapitala firme Loyal Trust, koja je objavljena na sajtu APR-a, piše da povećanjem kapitala (koji je povećan zahvaljujući imovini Komatine) neće biti menjana struktura odnosa vrednosti kapitala vlasnika preduzeća, već da će članovi društva – Loyal Sanibel LTD i Komatina međusobne obaveze regulisati posebnim ugovorom u pogledu vrste, obima i vrednosti investicionih radova u cilju završetka objekata.Nedelju dana kasnije, 12. jula 2019. usledila je još jedna odluka o povećanju osnovnog kapitala Loyal Trust-a, tako što je Komatina, ovoga puta, u firmu uneo poslovni prostor površine od skoro 173 kvadrata u zgradi u ulici Kraljice Natalije 29 (detaljnije o ovoj zgradi u nastavku teksta). U odluci piše da je Komatina vlasnik pomenute nepokretnosti na osnovu pravosnažnog rešenja o ozakonjenju Sekretarijata za poslove legalizacije broj XXXI-11 broj 351.21-6483-1/2014 od 25.6.2019. Dakle, taj objekat je ozakonjen desetak dana nakon osnivanja firme Loyal Trust.I u ovoj odluci se konstatuje da objekat nije u potpunosti završen. Unošenjem ovog objekta u Loyal Trust, osnovna vrednost kapitala preduzeća povećana je za 12 miliona dinara. Na ovaj način je ukupni osnovni kapital preduzeća dostigao vrednost od 54 miliona dinara, što je i upisano u Rešenju o povećanju kapitala od 31.jula 2019. potpisanog od strane registratora APR-a.I u ovoj odluci o povećanju osnovnog kapitala se konstatuje da ni nakon tog drugog povećanja neće biti menjana struktura odnosa vrednosti kapitala suvlasnika preduzeća, već da će oni – Loyal Sanibel LTD (Stajić) i Komatina, međusobne obaveze regulisati posebnim ugovorom u pogledu vrste, obima i vrednosti investicionih radova u cilju završetka objekata.Ubrzo nakon povećanja kapitala preduzeća, već 27. septembra 2019. menja se vlasnička struktura Loyal Trust-a iz kog izlazi Ivan Komatina. Umesto njega, vlasnik 50 odsto udela Loyal Trusta-a postaje firma Loyal Building iz Beograda, osnovana sa upisanim ulogom od 2.000 dinara mesec i po dana ranije, 8. avgusta 2019. Takođe je registrovana za izgradnju zgrada, čiji je vlasnik u tom trentuku, takođe preko off-shore firme Loyal Sanibel LTD, bio Novak Stajić. Tako je još jedna Stajićeva firma sada preuzela i preostalih 50 odsto vlasništva nad objektom u Mirijevu, koji je Komatina prethodno uneo u preduzeće.Nakon ove promene, vlasnici Loyal Trast-a su sa po 50 odsto udela postali Loyal Sanibel LTD i Loyal Building, obe u tom trenutku, u vlasništvu Novaka Stajića.Prema Ugovoru o prenosu udela, koji je BIRN pribavio iz APR-a, potpisanog 10. septembra 2019. između Komatine i novog vlasnika firme – Loyal Building-a (tada u vlasništvu Novaka Stajića), sticalac, odnosno Stajićev Loyal Building je bio u obavezi da na ime sticanja 50 odsto udela u firmi Loyal Trust isplati Komatini 56 miliona dinara (što je dva miliona više od vrednosti kapitala)u roku od 24 meseca, s tim da može da isplati odjednom ili „u više sukcesivnih isplata“ pre označenog roka za plaćanje.Nije poznato da li je Stajić isplatio Komatinu, ali i ukoliko jeste, računica pokazuje da se ta investicija Stajiću, mogla višestruko isplatiti.Podsetimo da je u trenutku unošenja objekta u Mirijevu u vlasništvo Royal Trusta, kapital firme povećan za 42 miliona dinara, što je oko 360.000 evra. Ako se zna da ova zgrada sa dva ulaza ima oko 3.300 kvadrata, iz toga proizilazi da je Stajić od Komatine otkupio stanove u Mirijevu, koji u tom trenutku nisu bili u potpunosti završeni, po bagatelnoj ceni. Većina stanova te zgrade u ulici Vlastimira Đuze Stojiljkovića 8 i 10, sudeći po podacima iz katastra, ali i onome što je BIRN zabeležio na terenu, prodata je i već useljena. Nismo uspeli da saznamo po kojoj su ceni ovi stanovi prodati, ali se vrednost kvadrata na ovoj lokaciji kreće između 1.400 i 1.600 evra.Ubrzo potom, nakon pomenutog Ugovora o prenosu udela Loyal Trusta sa Komatine na još jednu firmu Novaka Stajića, 11. decembra 2019. Stajić i lično ulazi u suvlasništvo Loyal Trust-a. Naime, iz registra se briše njegova off-shore firma sa Britanskih Devičanskih Ostrva, a kao novi vlasnik tih 50 odsto udela se upisuje lično Novak Stajić, koji sad postaje suvlasnik te kompanije sa svojom firmom Loyal Building iz Beograda. Inače, istoga dana Stajić je promenio i vlasničku strukturu Loyal Buildinga, brišući iz registra svoju off shore kompaniju sa Britanskih Devičanskih Ostrva i upisujući sebe kao jedinog vlasnika.Nova promena vlasništva Loyal Trusta u Agenciji za privredne registre dogodila se 15. aprila 2021. kada se briše i firma Loyal Building iz Beograda, iz koje je Stajić prethodno istupio 30. novembra 2020.Nakon ove poslednje promene, Novak Stajić postaje vlasnk 100 odsto udela u Loyal Trust-u, pa ta firma iza koje sada stoji samo Stajić, postaje jedini vlasnik ozakonjene zgrade u Mirijevu u ulici Vlastimira Đuze Stojiljkovića na brojevima 8 i 10, koje je Komatina prethodno uneo u to preduzeće.

Nezakonito ozakonjenje

Osim što je zidana nelegalno, sudeći po javno dostupnim podacima, postoji sumnja da je zgrada u Mirijevu nelegalno i ozakonjena. Na satelistkim snimcima iz 2015. i 2016. koji smo pronašli na sajtu Republičkog geodetskog zavoda – GeoSrbija, na parceli na kojoj se danas nalazi sporni objekat ozakonjen 2019. godine, nije bilo ničega. Na snimku koji pokazuje stanje na tom terenu 2015. i 2016. godine, vide se prazne parcele, livade. Dakle, u tom periodu, zgrada nije ni počela da se zida, pa se može zaključiti da nije ispunjavala osnovni uslov za ozakonjenje po važećem Zakonu o ozakonjenju objekata.Prema tom zakonu, legalizovani, odnosno ozakonjeni mogu biti samo objekti koji su vidljivi na satelistkim snimcima nastalim do 27. novembra 2015. godine, kada je i stupila na snagu osnovna verzija Zakona o ozakonjenju.To je za BIRN potvrdila Bojana Jakšić Kovačević, koja je ranije bila načelnica Odeljenja pravnih i imovinskih poslova u Republičkom geodetskom zavodu, a danas je odgovorni urednik izdanja kompanije Paragraf.

Ona nije komentarisala konkretan slučaj, ali je za BIRN pojasnila odredbe Zakona o ozakonjenju kojima su određeni uslovi pod kojima se mogu ozakoniti nelegalno sazidani objekti.„Dan 27. novembar 2015. je tačka preseka i sve što je snimljeno do tog dana ima uslov da uopšte uđe u proceduru legalizacije ili ozakonjenja – to je novi termin, u novom zakonu se više ne koristi termin legalizacija. Da bi objekat uopšte mogao da uđe u postupak ozakonjenja, da bi mogao bude predmet razmatranja da li će biti ili neće biti ozakonjen, on mora da bude vidljiv na satelitskom snimku. To vam eksplicitno stoji u samom zakonu“, kaže Bojana Jakšić Kovačević i upućuje nas na član 6 Zakona o ozakonjenju objekata.U članu 6 piše da se u postupak ozakonjenja može ući na tri načina. Prvi je za objekte za koje je zahtev podnet do 29. januara 2014. u skladu sa ranije važećim zakonom o legalizaciji i koji moraju biti vidljivi na satelitskim snimcima iz 2015. godine.Ozakoniti se može i objekat za koji nije ranije podnet zahtev o legalizaciji, ali ukoliko za njega postoji rešenje inspektora o rušenju. Treća mogućnost ne obavezuje postojanje rešenja o rušenju, već samo dokaz o vidljivosti objekta na satelitskom snimku zaključno sa 27. novembrom 2015. godine.„U sva tri slučaja nadležni organ je dužan da proveri postojanje objekta na satelitskim snimcima do pomenutog datuma“, kaže Jakšić Kovačević.U članu 6 zakona piše i da objekti nelegalno sazidani nakon 27. novembra 2015, ne mogu biti ozakonjeni i da za njih građevinski inspektor mora doneti rešenje o rušenju.Zbog svega navedenog postavlja se pitanje po kom je osnovu objekat u Mirijevu, za koji je rešenje o ozakonjenju izdato 19. februara 2019, po zahtevu predatom 2018. godine, mogao uopšte da uđe u proceduru ozakonjenja, jer snimci pokazuju da na parceli 940/2, na kojoj je danas ta zgrada, iz 2015/16 nije bila ni započeta izgradnja objekta. Postavlja se pitanje i da li su nadležni u Sekretarijatu proverili satelitske snimke, što su bili u obavezi da učine.To je, inače, bilo i jedno od pitanja koje je BIRN uputio načeniku Sekretarijata za ozakonjenje objekata Nemanji Stajiću. Pitanja u vezi sa ozakonjenjem objekta u Mirijevu i zakonitošću tog rešenja, kao i u vezi sa legalizacijom nekih drugih objekata, Stajiću smo poslali mejlom još 22. marta ove godine, ali nikakav odgovor nismo dobili.Docnije smo uspeli sa njim da stupimo u kontakt telefonom. Nakon što se novinarka BIRN-a predstavila, Stajić je odvratio da za nas nema vremena i zapretio tužbom i sudom.„A što me zovete, što me zovete, nemam za vas nikad vremena i nikada neću imati za vas…“.Na pitanje novinarke zbog čega, Stajić je odgovorio da je to zbog toga što ne želi i zato što stalno pišemo neistine. Na pitanje kad je to BIRN pisao o njemu, Stajić nije dao konkretan odgovor, već je pomenuo nekakav sudski postupak koji, kako kaže, vodi protiv lista Danas.„Meni ste vi svi isto. I evo tužiću vas, pa ćemo onda na sudu da se vidimo! Je l’ može tako?“Na opasku novinarke da zovemo upravo da bismo proverili informacije, Stajić je predložio da to proverimo na drugi način.„Znate šta, molim vas objavite sve što imate, ako je istina, dokazaćete na sudu, a ako nije, sud će dokazati da je neistina, pa ćete morati da platite“.Autorka ovog teksta uspela je Stajića još samo da pita da li je dobio pitanja koja smo mu prethodno poslali mejlom, na šta je on odgovorio da ne zna o čemu se radi. Kada je novinarka počela da objašnjava da je reč o zgradi u Mirijevu, Stajić je prekinuo vezu.Pitanja smo još 22. marta poslali i njegovom bratu Novaku Stajiću na emejl Loyal Trusta, kao i na njegov email koji koristi kao stečajni upravnik, ali do danas nikakav odgovor nije stigao. Pred objavljivanje teksta, Novaka Stajića smo pozvali i telefonom, ali nakon što se novinarka predstavila i pitala da li ima par minuta za nekoliko pitanja, Stajić je rekao “ne, hvala, prijatno” i prekinuo vezu.BIRN je 20. februara ove godine Sekretarijatu za ozakonjenje objekata uputio i Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kojim smo zatražili kopiju Rešenja o ozakonjenju pomenutih objekata od 19.02.2019. godine na osnovu kog je Ivan Komatina iz Beograda postao vlasnik zgrade ukupne bruto površine skoro 4.000 km2 na parceli 940/2 u Mirijevu.Umesto dokumenata, 28. februara nam je stigao dopis kojim nas iz Sekretarijata obaveštavaju da će rok za dostavljanje dokumenata produžiti na 40 dana imajući u vidu „aktuelnu epidemiološku situaciju izazvanu pojavom korona virusa“ i „zbog smanjenog broja izvršilaca“. Taj rok istekao je 2. aprila ove godine, a kako dokumenta nismo dobili ni nakon tog roka, BIRN je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.Zbog navodnih zloupotreba u postupcima ozakonjenja objekata, o čemu su više puta pisali mediji, pojavile su se i informacije o tome da su protiv Nemanje Stajića podnete i neke krivične prijave. Jednu takvu je još 2018. godine podneo antikorupcijski tim Demokratske stranke. Krivična prijava podneta je zbog zloupotrebe službenog položaja jer je, kako su rekli, funkcionerima Srpske napredne stranke i njihovim saradnicima mimo svih propisa uknjiženo čak 52 stana i lokala.Kako bismo ova saznanja proverili, uputili smo pitanja Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Zanimalo nas je da li je tom tužilaštvu do danas podneta krivična prijava za krivično delo zloupotreba službenog položaja ili trgovina uticajem ili za bilo koje drugo krivično delo iz nadležnosti Višeg javnog tužilaštva protiv Nemanje Stajića. Iz tužilaštva smo, međutim, dobili dopis kojim je izbegnut odgovor na konkretno pitanje.

„U vezi sa Vašim upitom koji se odnosi na krivičnu prijavu protiv Nemanje Stajića, molim Vas da  precizirate na koji se događaj odnosi eventualna prijava, ko su učesnici događaja i kada je ista podneta Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Navedene informacije su nam potrebne, da bi bili u mogućnosti da odgovorimo na Vaše pitanje“, navodi se u dopisu koji je BIRN-u upućen iz tužilaštva.

Mirijevo: Eldorado za divlje graditelje

Stanari zgrade Stajićevog Loyal Trusta u mirijevskoj ulici Vlastimira Đuze Stojiljkovića, mogli bi u dogledno vreme dobiti komšije, jer se i na okolnim parcelama užurbano zida, što se može videti i na snimku BIRN-a od 8. marta ove godine.Ove zgrade ne pripadaju Novaku Stajiću niti njegovoj firmi Loyal Trust, ali je vlasnik tri parcele na kojima se zida, povezan sa sadašnjim vlasnikom Stajićeve bivše firme Loyal Building.Naime, tri pomenute katastarstke parcele – 940/1, 928/1, 927/2, vode se u katastru na izvesnog Nenada Kokanovića. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, Kokanović je bio vlasnik firme F-20, takođe registrovane za izgradnju zgrada, do oktobra 2020, kada je 100 odsto vlasništva preuzeo Andreja Petrović, koji je vlasnik bio do avgusta 2021. Isti Andreja Petrović je trenutno vlasnik Loyal Buildinga koji je od Novaka Stajića preuzeo novembra 2020.Osim Andreja Petrovića, još neke osobe povezuju Kokanovića i braću Stajić. To je Rasko Pleskonjić, od koga je Kokanović u decembru 2020. preuzeo preduzeće Blue Frame Tech d.o.o. iz Beograda.Pleskonjić je pominjan u jednoj „epizodi“ koja nije dobila zvanično razjašnjenje, a u kojoj je glavni „junak“ bio Nemanja Stajić. Reč je o nerasvetljenom događaju, koji se odigrao u Crnoj Gori na graničnom prelazu Ranče. Nemanja Stajić je prošle godine u januaru zajedno sa još četiri osobe uhapšen na pomenutom graničnom prelazu, kada im je policija oduzela 26.500 evra, nekoliko laptopova i 11 zastava Srbije.Prema izveštaju crnogorske policije, prilikom hapšenja Stajić je izjavio da je sa drugom Pljevljakom Radosavom Šljivančaninom krenuo u Crnu Goru kako bi posetili njegovu majku, a prilikom prelaska granice navodno je prijavio da poseduje 7.000 evra, da je završio pravni fakultet i da je trenutno nezaspolen, sakrivši da je, kako je pisao portal Direktno, jedan od najbližih saradnika Gorana Vesića i da ima visoku funkciju u vlasti Grada Beograda.„Sa svojim drugom Radosavom Šljivančaninom koji je iz Pljevalja, boravio sam poslednja dva dana na Zlatiboru i dogovorili smo se danas da krenemo za Pljevlja, kako bi posetili njegovu majku. Sa nama na Zlatiboru bili su i Rasko Pleskonjić iz Beograda i Mileta, čijeg se prezimena ne sećam, a koji je poreklom sa Zlatibora. Na Zlatiboru smo bili smešteni kod Raskau njegovom hotelu Alibi. Sve njih poznajem iz Beograda i družimo se već duži vremenski period“, naveo je Stajić prema policijskom zapisniku na dan hapšenja.Ovo hapšenje dogodilo se uoči lokalnih izbora u Nikšiću, a crnogorski mediji su pisali da se sumnja se da je krajnje odredište uhapšenog Stajića, Šljivančanina, Pleskonjića i Mitrovića bio upravo Nikšić, gde je trebalo da se pridruže akcijama Stajićevih kolega iz Srpske napredne stranke, koji su svojim aktivnostima nastojali da utiču na izborne rezultate u tom gradu.Rasko Pleskonjić je, inače vlasnik čitavog niza firmi, a između ostalog jedan je od suvlasnika kladionica Mozzart.Inače, pomenutog Kokanovića i Stajića povezuju i adrese njihovih firmi. I Kokanovićevom Blue Frame Tech-u i Stajićevom Loyal Trust-u je kao sedište u Agenciji za privredne registre upisana adresa Vukice Mitrović 26 u Beogradu, a na toj adresi je i bivša Stajićeva firma Loyal Building.Novinari BIRN-a su, krajem februara i početkom marta, kada su obilazili ovo mirijevsko gradilište, izbrojali 10 zgrada koje se sastoje od više lamela.Na parceli 940/1, pored Stajićeve bivše zgrade, na kojoj su kao imaoci prava upisani Grad Beograd i Nenad Kokanović, nalazi se petospratnica, koja je dobila fasadu, ali izgleda da još nije dobila stanare. Za ovu zgradu u Agenciji za privredne registre ne postoje podaci o izdatoj građevinskoj dozvoli, a zgrada nije upisana ni u katastar.Na susednoj parceli 928/1, završeni su grubi radovi dve zgrade. Prema podacima iz zemljišnih knjiga, i ova parcela je delom u vlasništvu grada Beograda, a delom u vlasništvu pomenutog Nenada Kokanovića. Ni za ove objekte u Agenciji za privredne registre nema podataka o izdatoj građevinskoj dozvoli, a objekte „ne vidi“ ni katastar.Ista je situacija i sa objektom koji je sazidan ispred pomenutih zgrada, na parceli 927/2 – nema dozvola, nema upisa u katastar. Kako su novinari BIRN-a saznali od radnika na gradilištu, reč je o manjem tržnom centru koji će imati samoposlugu, a sazidan je tik uz zgrade u ulici Vlastimira Đuze Stojiljkovića, tako da će budući vlasnici stanova na prva tri sprata imati pogled na zid tržnog centra, koji od zida zgrade razdvaja uzan pešački prolaz.I na parceli 927/1 koja se nalazi sa druge strane budućeg tržnog centra kom je urađena i fasada, takođe su sazidane zgrade, čiji su grubi radovi, kako izgleda, blizu kraja. Zgrada je zidana na parceli većeg broja fizičkih lica, a u katastru piše da je početkom prošle godine pokrenut postupak za promenu nosioca prava na zemljištu. Ni ova zgrada nije upisana u katastar, a ni u Agenciji za privredne registre nema podataka o izdavanju građevinske dozvole.

Pored ove, na parceli 938 izgrađena je još jedna sedmospratnica (zgrada u cigli na slici iznad) i ona je jedina upisana u katastar, ali sa napomenom da je objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju, kao i da „držalac nije utvrđen“. Za zemljište piše da je jednim delom u vlasništvu Miloša Bojića i njegove Titan gradnje. Miloš Bojić i njegovo preduzeće povezani su sa Ivanom Komatinom, poslovnim partnerom Novaka Stajića, sa kojim su u Pašmanskoj ulici br. 12 na Voždovcu zajedno nelegalno sazidali petospratnicu od 3.098 kvadrata, koja je u katastar potom upisana po osnovu Zakona o ozakonjenju.Zida se i na dve parcele iza ovog reda zgrada, na parceli 922 i na delu parcele 923, neposredno uz zidove dve porodične kuće. Parcela 923 ima tri vlasnika, a jedan od njih je Nenad Kokanović. U katastru nema podataka za ovaj objekat, a u Agenciji za privredne registre ni za njega nema informacija o tome da je za gradnju izdata građevinska dozvola.Iz razgovora sa radnicima koji su radili na jednoj od ovih zgrada, novinari BIRN-a koji su se predstavili kao zainteresovani kupci, saznali su da cena kvadrata za stan na toj lokaciji iznosi oko 1.400 evra.Postavlja se, međutim, pitanje da li će budući vlasnici ovih nelegalno sagrađenih stanova ikada moći da se u katastar upišu kao vlasnici, budući da, podsetimo, po važećem Zakonu o ozakonjenju, ozakoniti se mogu samo objekti čija je gradnja počela do 27. novembra 2015. Na satelitskim snimcima iz tog perioda, ovi objekti nisu vidljivi. Po mišljenju stručnjaka, prema sadašnjim pozitivnim propisima, ni investitor ni budući vlasnici to nikako neće moći da učine. Za sve objekte građene posle tog datuma, građevinski inspektori bi morali da izdaju rešenja o rušenju. Osim ako graditelji nemaju u vidu neko drugo rešenje, koje se više oslanja na poznanstva i veze, a manje na zakon.

U već pomenutim Jajincima ima porodičnu zgradu od 392 kvadrata. U Joakima Rakovca 4 na Voždovcu (na fotografiji ispod), suvlasnik je četvorospratne zgrade nepoznate površine, upisane po Zakonu o ozakonjenju.U toj zgradi poseduje i dva dvoiposobna stana od 58 kvadrata, jednoiposoban stan površine 31, jedan od 78 i tri garaže od 11, 12 i 13 kvadrata.BIRN je od Sekretarijata za ozakonjenje tražio rešenja kojima su ozakonjeni svi pomenuti objekti, ali sve što je za sada iz tog sekretarijata stiglo, jeste već pomenuto obaveštenje o produžetku roka za dostavljanje tražene dokumentacije na 40 dana, koji je prošao početkom aprila.

Zgrada u kraljice Natalije 

Osim zgrade u Mirijevu, Novak Stajić i njegov Loyal Trust poseduju i garaže, poslovne prostore i stanove u zgradi u centru grada u Kraljice Natalije 29, koja je takođe u katastru uknjižena na osnovu zakona o ozakonjenju, što znači da je prvobitno njena izgradnja započela bez dozvola. Podsetimo, vlasnik jednog od lokala, onog od 173 kvadrata čija je upisana vrednost 12 miliona dinara, Stajić je postao tako što ga je Komatina uneo Loyal Trust.Inače, od šest garaža u toj zgradi, sve su u vlasništvu Novaka Stajića. Lokali od 428 i 177 kvadrata upisani su kao vlasništvo Stajićeve firme Loyal Trust, dok je već pomenuti lokal od 173 kvadrata upisan kao vlasništvo Stajićeve firme sa Britanskih Devičanskih Ostrva.Što se tiče stanova kojih u toj zgradi ima 22, izuzev šest stanova, svi ostali su u vlasništvu Novaka Stajića.BIRN je rešenje o ozakonjenju tražio od sekretarijata i za ovu zgradu, a kao i prethodna, i ovo rešenje smo očekivali da na nam stigne nakon isteka roka od 40 dana, što se do objavljivanja ovog teksta nije dogodilo.

Počeli da zidaju i legalno

U međuvremenu, Novak Stajić je počeo da zida i legalno. Za parcelu u Jove Ilića 132 u Beogradu (na slici ispod), Novak Stajić i Tamara Stajić dobili su građevinsku dozvolu za izgradnju četvorospratne zgrade sa deset stanova i 14 parking mesta u podzemnoj garaži. Ukupna površina zgrade je 1.854 kvadrata, dok nadzemna etaža ima više od 1.000 kvadrata.Građevinska dozvola Stajićima je izdata 12. oktobra 2021, a prethodno je u septembru izdata građevinska dozvola za uklanjanje postojećeg objekta na pomenutoj parceli. Kuća od 434 kvadrata (na fotografiji ispod) koja je srušena i na čijem mestu danas niče nova zgrada, u katastar je upisana kao vlasništvo Novaka i Tijane Stajić. I taj, sada srušeni objekat, bio je nelegalno izgrađen i u zemljišne knjige upisan na osnovu Zakonu o ozakonjenju.Bez građevinske dozvole građena je čak i zgrada u ulici Kneza Danila u Beogradu u kojoj Novak Stajić ima prebivališe i u kojoj je prvobitno bilo registrovano sedište firme Loyal Trust.