Jedna ministarka je posle decenije vlasti SNS ostala bez fotelje u Vladi. Dva najveća suparnika na srpskoj političkoj sceni sela su za sto i dogovorila nove izbore. Opozicija se posle tri godine bojkota vratila u Skupštinu. Tajna “istraga” protiv jedne političke stranke zbog pranja novca završila se odbačajem. Na funkciju direktora BIA došao je baš onaj ko nije smeo.
Što zbog unutrašnjih političkih problema, što usled onih izazvanih spolja, na srpskoj političkoj sceni tokom protekle godine mnogo toga se dešavalo. Ponešto i nije. Srbija je odlučila da ne uvede sankcije Ruskoj Federacije zbog agresije na Ukrajinu i tako ostalo gotovo jedina država u Evropi koja to nije učinila.
Desili su nam se novi izbori – republički i beogradski, a u glavnom gradu opozicija je bila nadomak pobede. Bilo je i protesta, nasilja na njima, negativnih izveštaja iz Evropske unije, što je već postalo i tradicija.
U pregovorima sa Prištinom na sto je stavljen francusko – nemački predlog o konačnom rešavanju kosovskog pitanja, a namera Zapada je da on bude potpisan tokom 2023. U odnosu na trenutno stanje na terenu, taj scenario deluje preoptimistično.
Portal Nova.rs u nastavku ipak izdvaja političke događaje koji su po našoj oceni obeležili proteklu godinu.
Sastanak Vučića i Đilasa
Imajući u vidu sve njihove “ratove”, sastanak lidera SNS i SSP Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa malo ko je mogao očekivati. Do njega je došlo u Predsedništvu Srbije, osam dana nakon predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora, na kojima je najviše glasova pojedinačno uzela SNS, ali nedovoljno da bi samostalno formirala vlast na republičkom nivou i u Beogradu.
Sastanak dolazi u trenutku kada je proevropska opozicija tvrdila da je više od 50 odsto građana na izborima glasalo protiv gradske vlasti koju su predvodile SNS i SPS.
Na tom sastanku Đilas je zatražio nove izbore u glavnom gradu, u decembru ili aprilu ove godine, a Vučić je kasnije potvrdio da će izaći u susret opoziciji. On je takođe rekao lideru SSP da će se “na jesen” povući sa mesta predsednika SNS.
Do povlačenja nije došlo, a minimalne su šanse i da dođe do beogradskih izbora u aprilu.
Treba podsetiti da je Dragan Đilas godinama unazad često bio meta tabloida i televizija koji podržavaju Vučića i SNS, a koji su uz pojedine naprednjake između ostalog ponavljali optužbe da je ukrao ili zaradio više od 600 miliona evra u veoma kratkom roku. Ni sam Vučić nije štedeo teške reči na račun svog suparnika, pa ga je između ostalog optuživao da je postao “megafon Belivukove grupe”.
Odlazak Đilasa kod Vučića naljutio je veći deo tadašnjih koalicionih partnera, a sa pojedinima je saradnju i okončao. Lider SSP je izjavio da je na sastanak sa liderom SNS otišao da odbrani volju Beograđana koji su glasali za promene.
Odlazak Zorane iz Vlade
Malo ko se neće složiti da je Zorana Mihajlović “štrčala” među naprednjacima. Pa ipak, ispada da je samo ona punu deceniju jedina uživala poverenje Aleksandra Vučića, budući da je od 2012. do 2022. samo ona iz SNS bila u svim njegovim vladama.
Sve do ove. Mihajlović je ispala iz kombinatorike za još jedan ministarski mandat, a na konferenciji za novinare rekla je da “nije pristala da bude pion” i da je to možda razlog zašto u Nemanjinoj 11 nije bilo mesta za nju.
Jedna je od retkih u SNS koja nije potekla iz radikalskog miljea. Verovatno zbog toga i nije bila prihvaćena među izvornim naprednjacima (radikalima). U više navrata je isticala da je ponosna zbog svog učešća na velikim istorijskim demonstracijama 5. oktobra, kada je srušen Slobodan Milošević, a time i vlast SPS i SRS, među čijim liderima je bio i Aleksandar Vučić.
Nije krila privreženost Zapadu, ali se ipak prilagođavala politici svog lidera koji je godinama vagao na relaciji Berlin – Vašington – Moskva.
Tajna “istraga” protiv SNS
Nakon pet godina predistražnog postupka, Više javno tužilaštvo saopštilo je da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv SNS, SPS i URS koje su se po prijavi Agencije za sprečavanje korupcije sumnjičile da su prale novac. I nije da je nekog ovakav ishod iznenadio. Odugovlačenje ovog slučaja i neodgovaranje policije na urgencije tužilaštva, bez ikakvih posledica, ukazivao je da bi postupak protiv pomenuti stranaka mogao ovako da se završi.
BIRN je ranije pisao da je po izveštaju Agencije određeni broj lica koji su SNS-u, SPS-u i URS-u uplaćivali donacije za kampanju istovremeno bio i korisnik socijalne pomoći. Takođe, Uprava za sprečavanje pranja novca utvrdila da je 135 osoba u kratkom vremenskom roku položilo iznose od 40.000 dinara na lične račune, da bi ubrzo taj novac prebacili kao donaciju SNS.
Prema podacima Uprave, reč je o ukupno 5,4 miliona dinara koji su donirani SNS, bez objašnjenja o poreklu novca. U izveštaju su takođe istaknuta dva sumnjiva bankarska transfera drugim strankama – jedan u vrednosti od 650.000 dinara SPS-u i drugi vredan 80.000 dinara URS-u.
I nije da je nekog iznenadilo da su naprednjaci oslobođeni sumnje da su prali novac. Ipak, pre nego što je pomenuto Tužilaštvo saopštilo tu odluku, u odgovorima na pitanja “Nove” naveli su da je reč o slučaju koje nosi oznaku “strogo poverljivo”.
Nije jasno kako je Tužilaštvo moglo da tajnim proglasi taj slučaj, budući da se taj stepen tajnosti može staviti samo “radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije”.
Vulin direktor BIA
Kada je prvi put objavljena nezvanična informacija da će Aleksandar Vulin biti novi direktor Bezbednosno informativne agencije delovalo je neverovatno, koliko god izvor bio relevantan.
Iako u Srbiji ništa više ne bi trebalo da čudi, ova informacija ipak jeste.
Mnogo bi prostora oduzelo navođenje svih crtica iz njegove biografije, od JUL-a, preko navoda o služenju vojske do afere “tetkin stan”. Naročito za ovu priču, biće dovoljno vratiti se nekoliko godina unazad.
Kako je Nova.rs pisala, Vulin je bio glavni akter međunarodnog skandala kad je u Beogradu, u maju 2021. godine, praćena i prisluškivana grupa ruskih opozicionara na čelu sa Vladimirom Kara-Murzom i Andrejem Pivovarovim. Kako je jedan od njih ispričao, samo dva dana nakon njihovog skupa, Vulin je otputovao u Moskvu i i transkripte njihovih razgovora predao sekretaru za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolaju Patruševu.Ta akcija je kasnije rezultirala hapšenjem Pivovarova i Kara Murze..
Takođe, Nova.rs je ranije objavila i da je Vulin direktno ili indirektno upravo sa Patruševim učestvovao u formiranju Radne grupe za borbu protiv obojenih revolucija. Da je ta radna grupa osnovana objavio je i N1, koji je imao uvid u dokument u kome se ona pominje.
Kako je objavljeno, u dokumentu između ostalog piše da je ona zadužena za “normativno regulisanje rada NVO i razmatranje načina suprostavljanja masovnim neredima i pokušajima destabilizacije poretka“. Ima zadatak i da nadgleda opozicione aktiviste, nevladine organizacije i nezavisne novinare.
Opozicija u Skupštini
Povratak opozicije u parlament nije mnogo promenio utisak koji na građane ostavljaju sednice Skupštine Srbije. Naprednjaci sa govornice i dalje upućuju uvrede političkim neistomišljenicima, bili da su oni opozicija, nepodobni mediji ili javne ličnosti koje se protive njihovoj politici.
Vest je ipak da se opozicija posle tri godine pauze vratila u skupštinske klupe i da se sada u parlamentu može čuti i o rušenju u Savamali, ubistvu Olivera Ivanovića, Jovanjici, Krušiku i drugim aferama koje su prethodnih godina potresale Srbiju.
Opozicija je bojkot sednica započela u februaru 2019, kada su Skupštinu nazvali “uzurpatorskim parlamentom.”
“Ne želimo da budemo deo fasadne demokratije i da time dajemo legitimitet totalitarnom režimu koji guši svako drugačije mišljenje, a političke protivnike tretira kao državne neprijatelje. Želimo da menjamo sistem i da u našu zemlju vratimo kulturu dijaloga, vladavinu zakona i političku pristojnost i normalnost”, saopštio je tadašnji Savez za Srbiju.
Godinu dana kasnije deo opozicije iz redova SzS (SSP, DS, NS, Dveri, PzP, ZZS) i PSg odlučio je i da bojkotuje izbore 2020.
Na izborima u aprilu ove godine opozicione stranke osvojile su trećinu poslaničkih mandata, a u parlament su ušli SSP, DS, NDBG, Zajedno, NS, PSG, PzP, Dveri, Zavetnici, Novi DSS, POKS.
BONUS VIDEO Vučić o Zorani Mihajlović: Boga je molila da bude ministar
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare