Šta sve treba da se desi da "Mrdićevi zakoni" stupe na snagu nakon odluke Skupštine

Usvojeni su Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama.

Tokom višednevne rasprave poslanici vlasti branili su izmene i dopune pravosudnih zakona koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudova.

S druge strane, predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava.

Sada je ključno pitanje kakva je procedura nakon usvajanja ovih zakona, a to je za Novu komentarisao advokat i potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Miloš Pavlović.

“Procedura nakon usvajanja zakona od strane Narodne skupštine jeste da ih potpiše predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nakon toga se zakoni, koji su usvojeni, dostavljaju Službenom glasniku na objavljivanje. Ne znam da li će oni početi da važe odmah, odnosno stupiti na snagu ili će to biti osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku, ali svakako je to period koji je pred nama i ti zakoni će se primenjivati”, kaže Pavlović.

On dodaje da su usvojeni zakoni veoma diskutabilni.

“Ne samo iz političkih razloga, zbog toga što oni ustvari služe kao mehanizam da se vlast razračuna sa određenim delovima javnog tužilaštva, koji očigledno nisu pod njihovom autoritativnom kontrolom, već zato što ti zakoni, prilikom usvajanja, nisu ispoštovali neke procedure koje su neophodne, poput javne rasprave, mišljenja Venecijanske komisije, itd”, smatra Pavlović.

Naš sagovornik ističe da je usvajanju ovih zakona prethodila medijska kampanja koja je vođena protiv Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac.

“Ovi zakoni su predloženi od strane narodnog poslanika koji se bavi pravosuđem i koji je štrajkovao glađu zbog navodnih problema u javnim tužilaštvima u Srbiji. Ne verujem da je vlast iskoristila sve ovo vreme na raspravu i polemiku u parlamentu u vezi tih zakona, tako da smatram da bi bilo jako neozbiljno sa njihove strane da se vodi takva rasprava, da se preduzmu svi ti mehanizmi i da se onda to predsednik Republike ne potpiše”, navodi naš sagovornik i zaključuje:

“Naročito kada se uzme u obzir da sve ono što je prethodilo usvajanju ovih zakona, je jedna strahovita medijska kampanja koja je započeta zbog afere Generalštaba i ona je otkrila sve slabosti odnosa između vlasti i određenih struktura u javnom tužilaštvu.”

Podsetimo, poslanik stranke Srbija centar Slobodan Petrović nedavno je rekao da postoje spekulacije, da ukoliko "Mrdićevi zakoni" budu usvojeni u Skupštini, da će ih onda eventualno stopirati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, usled pritisaka iz Evropske unije.

"I to ne iz razloga što su ti zakoni štetni, to predsednik Republike, s obzirom na to da je najbolji student Pravnog fakulteta odlično zna, već zbog pritisaka iz Evropske unije, jer je očigledno da ovi zakoni utiču na nezavisnost pravosuđa i javnih tužilaštava", izjavio je Petrović za N1 i zaključio da ostaje da vidimo hoće li Vučić potpisati ove zakone.

Takođe, danas je predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov kritikovao Uglješu Mrdića što nije tražio od Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST) mišljenje o izmenama i dopuna pravosudnih zakona.

Petrov je, gostujući na televiziji Pink, rekao da je Mrdić "izuzetan i hrabar čovek", ali da je napravio proceduralni propust.

"Moram da uputim kritiku onima koji predlažu te zakone...Onaj ko je na strani prava i pravde mora da vodi računa o svakom koraku. Greška jeste napravljena, trebalo je VST i VSS dostaviti taj predlog da daju mišljenje", izneo je Petrov.

Po njegovim rečima, možda VST i VSS ne bi ni dali mišljenje, pa bi Mrdić mogao da izađe pred medije i kaže da ti organi "ne rade svoj posao".