Svetlani i Branimiru u porodilištu su rekli da im je beba preminula, ali 2013. godine su saznali da nije: Tužili su državu Srbiju i sada je stigla presuda

Pravna borba Smiljkovića trajala je 11 godina tokom kojih su tri puta ukidane presude Osnovnog i Apelacionog suda u Nišu, a Vrhovni sud je konačnu odluku doneo postupajući po trećoj reviziji njihovog advokata Đure Blagojevića.

Smiljkovići su tužbu podneli tek 2013. godine kada su saznali, kako tvrde, da njihovo dete nije umrlo u bolnici kako im je rečeno.

"Te godine u kuću nam je došao čovek koji se predstavio kao bivši radnik niškog porodilišta. Zatražio je čašu vode i zamolio za oproštaj jer je bio teško bolestan. Kazao je da je došao da nam prizna da naš sin nije umro, da živi u naselju Ledena Stena i da se zove Dejan, ali da ostale detalje njegove sudbine ne sme da ispriča", priča Svetlana.

Kako dalje navodi, to je potvrdilo njene sumnje da joj beba, nije preminula u bolnici.

"Te 1983. godine sam rodila sina, dva dana sam ga dojila da bi mi treći dan službenik rekao da sam mlada, da ću imati još dece i da potpišem umrlicu. Dali su mi injekciju za smirenje i otpustili me iz bolnice. Mom suprugu je rečeno da dođe po rezultate obdukcije, ali godinu dana nismo dobili nikakvu dokumentaciju, a telo deteta nikada nismo videli. Govorili su da je navodno naša beba u Beogradu što je nama bilo sumnjivo, ali nismo imali nikakvih dokaza da ne govore istinu", priseća se ova žena tih događaja.

Komentarišući to što su uspeli da naplate odštetu od države, Svetlana kaže da novac ni njoj ni njenom suprugu nije doneo mir. Ističe da joj utehu donose dve ćerke i sin, ali da ne može da prežali dečaka o čijoj sudbini ne zna ništa.

"Praznina u mojoj duši je i dalje prisutna. Ne gubim nadu da ću pronaći svoje dete, samo to bi mi donelo sreću, tu novac ništa ne može da promeni", zaključila je ova žena.

Pravni zastupnik Smiljkovića advokat Đura Blagojević pozdravio je ovu odluku Vrhovnog suda, pogotovo što je ista pravosudna institucija u drugim slučajevima odbijala tužbene zahteve.

"Moram da pohvalim sudiju Osnovnog suda Snežanu Savić koja je prva usvojila tužbeni zahtev bez obzira na to što je njena presuda po žalbi ukinuta. Vrhovni sud je na osnovu mojih revizija dva puta vraćao predmet u Niš, da bi treći put direktno odlučio i usvojio tužbeni zahtev", objašnjava Blagojević.

Vrhovni sud je dosudio odštetu Smiljkovićima jer je, kako je navedeno u presudi “majka otpuštena iz bolnice bez dokumetnacije o uzroku smrti, nije videla telo, do podnošenja tužbe roditelji nisu dobili rezultate obdukcije niti telo deteta radi sahranjivanja.”

Takođe, kako dalje navodi sud “ne postoji sigurnost da je dete nad kojim je vršena obdukcija (a koje je identifikovano na osnovu narukvice sa imenom majke) i dete koje je Svetlana rodila isto, jer je parafinski kalup uništen pa ne postoji uzorak DNK za utvrđivanje materinstva”.

Obrazlažući usvajanje tužbenog zahteva, Sud navodi da su utvrđeni propusti za koje je odgovorna država.

"Tužena Republika Srbija je svojim nedelotvornim ponašanjem od 2013. godine kada su podneli tužbu tužiocima povredila pravo na poštovanje porodičnog života iz člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužena nije preduzela adekvatne mere koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine deteta pa roditelji imaju pravo na novčano obeštećenje", navedeno je u presudi.

Advokat Blagojević ističe da je 11 godina dug period, te da im je nedostajao krunski svedok jer je čovek koji je Smiljkovićima kazao da im je dete živo, preminuo.

"Ova presuda je dokaz da je pravda spora, ali dostižna. Sve bi bilo lakše da je taj radnik porodilišta mogao da svedoči. Zbog proteka vremena i nedostupne dokumentacije, teško je dokazati odgovornost za propuste porodilišta", kaže.

Dodaje da je pravda samo delimično zadovoljena jer nema aktera ni motiva za te događaje.

"Imam još takvih slučajeva, ali razočaravajuće je što sam u drugom postupku istovetnom kao onom čiji su akteri Smiljkovići, od Vrhovnog suda dobio odbijajuću presudu. To ne bi smelo da se dešava, s obzirom na to da se radi o istom činjeničnom stanju, a ista pravosudna institucija donosi potpuno drugačiju presudu. Na tu odluku sam podneo Ustavnu žalbu i ona je odbijena pa sam se obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Od njih sam novembra prošle godine dobio potvrdu da će moja predstavka biti razmatrana pred ovom pravosudnom institucijom. Nadam se pozitivnom ishodu kako bih nastavio da se borim za prava onih roditelja koji se i dan danas pitaju šta se desilo sa njihovom decom", zaključio je advokat Blagojević.