Narodna banka dala svoje preporuke u kojoj valuti treba da se štedi

Njihovo saopštenje objavljujemo u celosti:

"Rast štednje stanovništva je nastavljen i u drugoj polovini 2025. godine, uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima, što je pokazatelj poverenja građana u domaći bankarski sektor i finansijski sistem. U drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja je povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3%) i krajem decembra 2025. godine je iznosila 206,2 milijarde dinara. I devizna štednja je u istom periodu zabeležila rast – povećana je za 459,5 miliona evra (2,9%) dostižući nivo od 16,2 milijarde evra krajem 2025. godine.

Posmatrano na nivou godine, dinarska štednja je povećana za 15,0 milijardi dinara (7,8%), dok je devizna štednja povećana za 772,5 miliona evra (5,0%). Istovremeno, učešće dinarske štednje je blizu 10% ukupne štednje u domaćim bankama, što je znatno poboljšanje, s obzirom na to da je krajem 2012. to učešće bilo ispod 2% i pokazuje sve veće poverenje stanovništva u stabilnost domaće valute. I početkom 2026. godine dinarska i devizna štednja su nastavile da beleže rekordne nivoe, tako da je, prema operativnim podacima, dinarska štednja krajem januara iznosila blizu 208 milijardi dinara, a devizna 16,3 milijarde evra.

Najnovija polugodišnja Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, koja je obuhvatila period od decembra 2012. do decembra 2025. godine, potvrdila je da je u prethodnih 13 godina bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok oročenja štednje.

Na veću isplativost dinarske štednje od štednje u evrima uticale su očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, zatim više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, kao i povoljniji poreski tretman prihoda od kamate na štednju u domaćoj valuti u odnosu na štednju u stranoj valuti.

Dinarska štednja je u proteklih 13 godina povećana jedanaest i po puta. Kada je reč o strukturi dinarske štednje u drugom polugodištu 2025. godine, najveći rast zabeležen je kod štednje ročnosti od šest do 12 meseci (13,3 milijardi dinara), koja je ujedno i najzastupljenija u ukupnoj dinarskoj štednji (55,8%). Krajem decembra 2025. godine prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je 189 hiljada dinara.

U istom 13-godišnjem periodu, devizna štednja je gotovo udvostručena – povećana je sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. godine na 16,2 milijarde evra, koliko je iznosila krajem decembra 2025. godine. Kada se posmatra samo drugo polugodište 2025. godine, rast devizne štednje vođen je rastom štednje na rok od šest do 12 meseci (439,6 miliona evra) i štednje po viđenju (150,8 miliona evra), koja čini 65,6% ukupne devizne štednje. Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je 4,1 hiljadu evra krajem decembra 2025. godine.

U decembru 2025. godine inflacija je iznosila 2,7% međugodišnje, bazna inflacija 4,0%, dok je prosečna inflacija u 2025. godini iznosila 3,8%. Inflacija se u septembru 2025. godine vratila unutar granica ciljanog raspona Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%), čemu je značajno doprinela primena Uredbe Vlade Republike Srbije o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, i u granicama cilja se kretala do kraja 2025. godine.

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru očuvana je i tokom 2025. godine, čemu su doprinele intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu neto prodajom 580 miliona evra. Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra 2025. godine iznosile 29,0 milijardi evra, pri čemu ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost 6,8 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od avgusta 2015. godine), učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je značajno smanjeno – sa 22,4% na najniži nivo od 2,1% u decembru 2025. godine.

U januaru 2026. godine, agencija za kreditni rejting Fitch je potvrdila pozitivne izglede Srbije za dobijanje rejtinga investicionog ranga, uz zadržavanje kreditnog rejtinga na nivou BB+, navodeći da je kreditni rejting Srbije podržan adekvatnom kombinacijom ekonomskih politika, uključujući odgovorno fiskalno upravljanje, visoke devizne rezerve, kao i veći bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u poređenju sa zemljama sa istim kreditnim rejtingom.

Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju – rezultati analize.

Štediša koji je u decembru 2012. godine oročio ulog od 100.000 dinara na godinu dana i reoročavao ga u periodu od 12 godina na kraju perioda oročenja (u decembru 2025. godine), dobio bi preko 52.000 dinara (blizu 450 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).

Štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana, koja nije zanavljana, bila je isplativija u gotovo 99% posmatranih godišnjih potperioda (143 od ukupno 145) od takve štednje u evrima u prethodnih 13 godina.

Za štednju u evrima, iznos nakon umanjenja za porez po osnovu prihoda od kamate. Primera radi, štediša koji bi u decembru 2024. godine položio na štednju 100.000 dinara i oročio je na godinu dana, u decembru 2025. godine dobio bi blizu 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost 100.000 dinara u evrima.

Rezultati analize dinarske štednje oročene na kraće i duže rokove dospeća pokazali su da je na tri meseca, dinarska štednja bila isplativija od takve štednje u evrima u gotovo 92% potperioda, dok je na dve godine dinarska štednja bila isplativija od takve štednje u evrima u svim posmatranim potperiodima.

Na osnovu navedenog, može se zaključiti da je u prethodnom periodu od 13 godina bilo isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, i u kratkom, i u dugom roku.

Narodna banka Srbije će nastaviti da kontinuirano prati i analizira kretanje štednje. Istovremeno, ostaje posvećena unapređenju dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, u čemu promocija dinarske štednje ima važnu ulogu", piše u saopštenju.