Makron predstavio novu viziju Evrope: Dve evropske sile su protiv

Međutim, ne može računati na podršku Nemačke i Italije, dve zemlje čije se vizije za Uniju sve više poklapaju.

Obe države skeptične su prema velikim planovima francuskog predsednika i okupljaju podršku za drugačiji pristup, sa većim naglaskom na slobodnu trgovinu i poslovanje, piše Politiko.

Šta Makron želi?

Makronova ambicija je da sastanak lidera EU „pretvori u ključni trenutak“, rekao je izvor blizak francuskom predsedniku, koji je, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu, ostao anoniman zbog osetljivosti teme.

Njegov plan, koji je prošle nedelje predstavio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Saveta Antoniju Kosti, predviđa Evropu sa većim javnim ulaganjima, smanjenom zavisnošću od trgovinskih partnera, diverzifikacijom lanaca snabdevanja, snažnijom podrškom domaćoj industriji kroz pravila „Kupuj evropsko“ u javnim nabavkama, kao i sa manje birokratije.

Nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni s tim se verovatno neće složiti. Poslednjih nedelja jasno su stavili do znanja da preferiraju pristup koji bi podstakao evropsku industriju, ali sa manje protekcionističkih tonova, kako bi se izbeglo otuđivanje potencijalnih trgovinskih i investicionih partnera.

„Moramo ponovo učiniti našu ekonomiju konkurentnom“, rekao je Merc nemačkim poslanicima krajem januara, ističući da Evropa više od decenije zaostaje za SAD i Kinom. „Sada moramo preokrenuti taj trend.“

Francuskim planovima „Made in Europe“ još oštrije se protive Estonija, Finska, Letonija, Litvanija, Holandija i Švedska. U zajedničkom dokumentu objavljenom uoči samita upozorile su da insistiranje na evropskoj preferenciji rizikuje „odvraćanje investicija iz EU“.

Suočen s takvim otporom, Makronu će biti teško da pridobije novi evropski moćni par, posebno imajući u vidu da se na njega u Briselu gleda kao na predsednika na odlasku, kome mandat ističe za nešto više od godinu dana. „U Briselu si jak onoliko koliko si jak kod kuće“, rekao je jedan diplomata EU. „Da sam na Makronovom mestu, zabrinula bi me pojačana saradnja između Merca i Meloni.“

Nova ravnoteža

Makronovu najnoviju inicijativu podstakle su pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će, ukoliko bude ponovo izabran, uvesti carine na izvoz iz EU.

Iako su se tenzije sa Vašingtonom smirile, Pariz smatra da Brisel ne sme da spušta gard i da treba u potpunosti da prigrli „evropski suverenitet“, kako je to opisao jedan član Makronovog tima. „Sukobi poput onog oko američkog Zakona o smanjenju inflacije ponoviće se, možda zbog nečeg drugog. Biće turbulencija“, rekao je drugi francuski zvaničnik.

Međutim, čak i kada je reč o odnosu prema nepredvidivom Trampu, Makronov stav razlikuje se od novog italijansko-nemačkog partnerstva. Meloni i Merc zauzimaju oprezniji pristup, dok francuski predsednik, koji je Trampa dugo nazivao prijateljem, sada javno pokazuje konfrontacioni stav.

„I Merc i Meloni manje su skloni od Makrona da razljute predsednika Trampa“, kaže Alberto Rici, politički analitičar iz Evropskog saveta za spoljne odnose. „Rim i Berlin su, za razliku od Pariza, izloženiji kada je reč o javnim nabavkama, naročito vojne opreme.“

Italijanski zvaničnici bliski premijerki poslednjih dana ne kriju da je Meloni više zainteresovana za jačanje veza sa Nemačkom nego sa Francuskom.

Nemačka je prošlog meseca sa Italijom potpisala zajednički dokument u kojem su izneli svoje prioritete za samit – vrstu dokumenta kakve su Francuska i Nemačka ranije obično zajedno sastavljale. U njemu su podržali blaži stav o evropskoj preferenciji, koji bi se primenjivao samo na „ključne i temeljne strateške sektore“.

Merc i Meloni oštro protiv

Berlin je svoje prioritete dodatno razradio u drugom dokumentu u koji je Politiko imao uvid, a koji se fokusira na smanjenje regulative i olakšavanje prekograničnog poslovanja kompanijama kako bi se produbilo jedinstveno tržište.

Mere „Made in Europe“, koje zagovara Francuska, u njemu se ne pominju. „Kada je reč o francuskoj viziji strateške autonomije EU, zemlje poput Italije i Nemačke – vodeće industrijske i trgovinske sile Evrope – naravno moraju da paze da ne potkopaju same sebe, a time i ekonomsku snagu cele Unije“, rekao je drugi diplomata EU.

Ta razlika u stavovima ponovo je došla do izražaja dok se Komisija muči sa finalizacijom svog Industrijskog sporazuma, ključne mere koju zagovara komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton, blizak Makronov saveznik. Njegovo usvajanje već je dva puta odloženo zbog neslaganja oko odredbi „Made in Europe“.

Meloni i Merc istog dana organizuju i sastanak pre samita sa više od deset zemalja istomišljenica kako bi razgovarali o prioritetima, ali bez Makrona. Prema rečima jednog nacionalnog zvaničnika, francuski predsednik jeste bio pozvan, ali do petka još nije potvrdio dolazak. Na pitanje da li će Makron prisustvovati, iz njegovog kabineta u petak nisu odmah odgovorili.