Šta je još Vučiću ostalo da preda? Ovako izgleda totalni slom kosovske politike

U jeku krize nakon zatvaranja dela preostalih srpskih institucija na severu Kosova, tokom svoje posete Prištini, izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak obznanio je i potvrdio da je Srbija povukla pismo upućeno Briselu prošle godine, u kojem je, između ostalog, izrazila rezerve prema Sporazumu na putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, a reč je o Ohridskom sporazumu.

Nekadašnji ministar zadužen za KiM Goran Bogdanović kaže za Novu da povlačenje Srbije sa KiM ne traje samo poslednjih nekoliko meseci.

"Samo laik i neupućen misli da Srbija funkcioniše na prostoru Kosova i Metohije i to nije nešto što traje nekoliko meseci, već od 2013. godine posle potpisivanja Briselskog sporazuma. Srba je sve manje i manje", kaže Bogdanović.

Dodaje i da Srbiji više ništa nije ostalo da preda Prištini.

"Vidim da se često pominju obrazovni sistem i zdravstvo i Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici. Međutim, sve to je već regulisano kosovskim zakonima i Ahtisarijevim planom koji je tu implementiran. Tako da, od ttoga neće biti ništa, čak ni upada. Ono na čemu će Priština verovatno insistirati to je verovatno da se te institucije registruju u kosovskom sistemu, a ko će ih finansirati i po kom školskom programu će raditi, to Prištinu mnogo ne zanima. Njih zanima samo određena kontrola", kaže sagovornik našeg portala.

Podcrtava da svakako postoji doza straha posle svega ovoga što se dešavalo.

"Gašenje privremenih organa u okviru srpskih instittucija je dogovor između Prištine i Beograda, jer 2013. godine po Briselskom sporazumu je dogovoreno da se tzv. paralelne institucije ugase, što je i urađeno", navodi nekadašnji ministar.

Za pismo o crvenim linijama za Kosovo koje je Srbija povukla, Bogdanović kaže da se to desilo dosta ranije, a da je to Miroslav Lajčak objavio u Prištini, verovatno kako bi se dodvorio kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju.

"Mi vidimo da Lajčak oko mnogih stvari, jedno izjavi u Prištini, a u Beogradu to prećuti ili na mreži X objavi nekoliko rečenica. Ni to nije za mene iznenađenje, znajući kako funkcioniše ova vlast i šta sve radi prema Kosovo. Oni jedno pričaju, drugo rade...Čine sve da Srba na Kosovu bude što manje, kako bi rešili pitanje Kosova i Metohije", kaže Bogdanović.

Ovaj političar koji živi u okolini Leposavića navodi da kad na KiM nema Srba, ni oni koji bi mogli da se pobune protiv svega što se dešava.

"Ne postoji nikakav otpor, politički ni pasivan. Mi smo ostavljeni na milost i nemilsot prištinskoj vlasti i međunarodnoj zajednici koja se svojim saopštenjima protivi onome što radi Priština, a ništa ne preduzima da takve akcije spreči", kaže on.

Na pitanje kako bi u jednoj rečenici prokomentarisao politiku predsednika Srbije i SNS prema Kosovu, sagovornik Nove kaže:

"Poltiiku ove vlasti prema Kosovu od 2012. godine do danas vidim kao bahatu, kriminalnu, izdajničku i onu koja je učinila sve da Srbije više ne bude na Kosovu i Metohiji, a da bude i što manje Srba, jer očigledno da je to nešto što je u poslednjih 12 godina politika ove vlasti na čelu sa Vučićem", kaže Bogdanović.

Hronologija povlačenja Srbije sa Kosova

Najmanje poslednjih godinu i po dana unazad, život Srba na severu Kosova ispunjen je konstantnim tenzijama, nekada na nedeljnom, a nekada čak i na dnevnom nivou. Tako su u maju prošle godine kosovski specijalci uz šok bombe i suzavac u zgrade tri opštine na severu Kosova uveli albanske gradonačelnike, poskidavši srpske zastave i postavljajući kosovske.

Tokom čitavog prošlog leta, događao se talas hapšenja upadljivo Srba sa severa Kosova, da bi situacija eskalirala krajem septembra, kada se naoružana grupa koju je predvodio nekadašnji potpredsednik Srpske liste sukobila sa Kosovskom policijom. Tom prilikom ubijen je jedan policajac Albanac i trojica Srba sa KiM.

Već u novembru iste godine, krenula je masovna preregistracija na RKS tablice sa tablica srpskih gradova na KiM. Početkom 2024. godine, vozila sa takvim tablicama počela su neometano da ulaze na teritoriju centralne Srbije.

Ni to nije sve. Takođe, početkom godine, Centralna banka u Prištini zabranila je upotrebu dinara, nakon čega je Kosovska policija pozatvarala ekspoziture Poštanske štedionice, a potom i srpsku Poštu na severu Kosova. Završen je i proces promena srpskih u kosovske dozvole, a u poslednjoj akciji koja se dogodila nedavno - zatvoren je deo preostalih srpskih institucija na severu Kosova.

BONUS VIDEO: