Srbija se ponovo igra s vatrom: Analiza koja bi trebalo da nas zabrine

Politika 06. avg 202213:44 > 13:5912 komentara
Podeli:
Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Izgleda da su čarke sa Kosovom, rukovanje sa Moskvom i trvenje sa Briselom postali normala za Beograd, ukazuje Foreign policy u svojoj analizi.

Kada su prošle nedelje porasle tenzije između Kosova i Srbije, strah od ozbiljnog nasilja podstakao je snažan odgovor mirovne misije koju predvodi NATO u glavnom gradu Kosova, Prištini.

“Misija (Kosovskih snaga) predvođena NATO-om pažljivo prati i spremna je da interveniše ako stabilnost bude ugrožena“, navedeno je u saopštenju.

Najnoviji spor između dve zemlje, nastao je pojašnjava Foreign policy, oko recipročnih mera koje je Kosovo najavilo u vezi sa registarskim tablicama i ličnim kartama, potezi koje Srbija i etnički Srbi koji žive na Kosovu smatraju provokacijom jer ne priznaju suverenitet Kosova.

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije trebalo dugo, navodi se u tekstu, da ispali svoje standardne retoričke metke na kosovske lidere.

„Molićemo se za mir i tražiti mir, ali predaje neće biti, Srbija će pobediti“, rekao je on na konferenciji za novinare.

Situacija se smirila početkom nedelje nakon intervencije Džefrija Hovenijea, američkog ambasadora na Kosovu, koji je uspešno lobirao da Priština odloži mere za 30 dana kako bi se otklonili nesporazumi.

Ali incident je izazvao uzbunu u zapadnim prestonicama, koje su osetljive na pretnje regionalnim nasiljem nakon ruske invazije na susednu Ukrajinu krajem februara.

Oštar Vučićev razgovor takođe je, ukazuju, ponovo skrenuo pažnju na zanimljiv stav Srbije o ratu u Rusiji.

U svom obraćanju u nedelju, srpski lider je optužio Kosovo da koristi tešku situaciju u Ukrajini da zadovolji svoje interese, upoređujući sebe sa lažnom verzijom ruskog predsednika Vladimira Putina i kosovskog lidera sa manjom verzijom ukrajinskog Vladimira Zelenskog.

Foto:shutterstock by trabantos

“Od početka Putinove invazije, Vučić je gazio tanku liniju između podrške zapadnoj osudi vojne agresije Moskve u Ukrajini i obezbeđivanja da odnosi Srbije sa Kremljom ostanu netaknuti”.

Srbija i Belorusija su jedine dve evropske zemlje koje nisu uvele sankcije Rusiji, ukazuje Foreign policy, dodajući da je takođe i Mađarska dala sve od sebe da omete svaki odgovor Evropske unije na rat Rusije u Ukrajini.

Pored toga, ističu, Beograd je udvostručio broj direktnih letova za Rusiju uprkos zabrani EU na ruske avione. Na gnev zapadnih lidera, Vučić je u maju potpisao ugovor za još tri godine ruskog gasa, što je dogovor sklopljen preko telefona direktno sa Putinom. S druge strane, Beograd je istakao da Srbija podržava suverenitet Ukrajine.

Vučić, kao i mađarski Viktor Orban, tvrdi da je on lider male zemlje i da mora da zadovolji potrebe srpskog naroda, uključujući i dalje oslanjanje na Rusiju za preko potrebne isporuke energije, upućuje časopis.

“Moramo da preživimo, i moramo da se ponašamo racionalno“, rekao je Vučić.

Ali deo odgovora Srbije je takođe ukorenjen u istoriji, navodi Foreign policy. “Srbija je pre Prvog svetskog rata bila toliko u orbiti Moskve da je postala direktan uzrok rata između Ruskog, Austrougarskog i Nemačkog carstva.

Tokom Hladnog rata, Jugoslavija kojom je dominirala Srbija igrala je ogromnu geopolitičku ulogu – onu koja je nestala zajedno sa Jugoslavijom početkom 1990-ih. Ali sećanja nisu”.

Foreign policy navodi izjavu Ivana Vejvode iz bečkog Instituta za napredne studije koji kaže: “Jugoslavija, u kojoj je Srbija činila najveći deo, igrala je iznad svoje težine tokom Hladnog rata.

Krajem 1950-ih i početkom 1960-ih, dodaje Vejvoda, jugoslovenska vlada je suosnovala Pokret nesvrstanih, treći glas između Zapada i Istoka. Kako se išlo ka raspadu Jugoslavije neke zemlje su i dalje mislile da su donekle moćne“, navodi Vejvoda za Foreign policy.

srbija, rusija, vladimir putin
Srbija Rusija Foto:Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic

“U izvesnom smislu, Srbija ima sindrom nedostajućih ekstremiteta kada je u pitanju balans između Istoka i Zapada”, zaključuje.

Srbija kaže da još uvek teži ka članstvu u EU, iako Beograd kada gleda na zapad, jug i istok svuda vidi zamke. EU želi da Srbija prizna nezavisnost Kosova, što Beograd ne prihvata.

Kada je nemački kancelar Olaf Šolc posetio Srbiju u junu, Vučić ga je ismevao zbog komentara o tome da Srbija treba da prizna Kosovo.

“Ne odgovaramo na pritiske“, rekao je predsednik Srbije.

Rusija bi trebalo da bude njen garant, ali i tu Beograd nalazi razlog za zabrinutost, posebno ruski veto na nezavisnost Kosova u Savetu bezbednosti UN.

Pitanje Kosova dovelo je Srbe u neku vrstu neizvesnosti od kada je prva ruska bomba zapalila ukrajinsko tlo.

Na sastanku sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom u aprilu, Putin je uporedio ruske težnje na ukrajinsko poluostrvo Krim (koje je nezakonito pripojila 2014.) sa potezima Kosovara za nezavisnost.

„Jedina razlika između ova dva slučaja bila je u tome što je na Kosovu ovu odluku o suverenitetu usvojio parlament, dok su je Krim i Sevastopolj doneli na regionalnom referendumu“, rekao je Putin.

Iako je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko kasnije povukao izjavu, rekavši da se stav Moskve po pitanju Kosova nije promenio, izjava je uzdrmala srpske medije pod kontrolom države, koji su Putinove komentare nazvali udarcem s leđa.

Sada se čini da je Rusija ponovo angažovana. Moskva je u nedelju zauzela tvrd stav prema regionalnim tenzijama, pozivajući Prištinu da “prestane sa provokacijama i poštuje prava Srba na Kosovu“.

Aktuelni lideri Rusije i Srbije dele ne samo istorijsku afinitet, već i viziju državnosti koja promoviše snažne nacionalističke tendencije, rekla je Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan.

“To je mnogo više od toga da je Srbija produžena ruka Rusije. Ono što mi zapravo imamo ovde je da Srbija i Rusija imaju isti pogled na svet“, rekla je ona. “Za sadašnju vlast ulazak Srbije u EU je nešto poput prinudnog braka, a pozivi na uvođenje sankcija Rusiji i međusobno priznanje sa Kosovom nisu naišli na dobar prijem”.

Sve vreme Kina vreba u pozadini. Srbija je najveći primalac kineskih investicija na Zapadnom Balkanu, sa približno 61 aktivnim projektom u zemlji. Očekuje se da će “čelično prijateljstvo” između dve zemlje doneti sporazum o slobodnoj trgovini pre kraja ove godine, potez koji bi Srbiju učinio trećom evropskom nacijom koja će obezbediti takav sporazum sa Kinom, pored Švajcarske i Islanda.

Samit EU u Briselu. Foto: European Union / Xinhua News / Profimedia

Pošto je Beograd pod pritiskom EU da stane u red iza sankcija i pod pritiskom Rusije da drži vrata otvorena, Peking postaje još važniji.

“Kina je poslednjih godina za Srbiju postala dominantni partner van zapadnog sveta. Zaista je zamenila Rusiju kao partnera broj jedan na istoku“, kaže za Foreign policy Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

“Srbija ne želi da stavlja jaja samo u jednu korpu, pa je sve ovo taktičko manevrisanje, a Kina je bila deo ove jednačine, pogotovo što ne priznaje Kosovo”.

Nedeljni alarm je bio podsetnik Brisela da srpsko priznanje Kosova ostaje daleka perspektiva i da crna ruka Rusije u regionu nije nestala. Takođe podvlači talasaste efekte ruske agresije jer razdvaja neposlušne države EU i one koje bi se pridružile njihovim redovima iz Briselskog konsenzusa.

“Ali kako Vučić pokušava da hoda po diplomatskom konopcu, to služi i kao podsetnik da se ponekad, ma koliko bio veliki stub za balansiranje, dešavaju padovi”, zaključuje Foreign policy.

Bonus video: RUDARI SUD Da li se nešto prikriva?

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar