Aleksandar Vučić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Kad je reč o nastupajućem dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima, a pod pokroviteljstvom evroparlamentaraca, jasno je da će njegova sudbina na kraju, ipak, zavisiti od predsednika Srbije i lidera SNS Aleksandra Vučića. Koliko će on biti spreman da popusti i izađe u susret zahtevima opozicije, pokazaće izbor predstavnika vlasti koji će učestvovati na pregovorima. Sagovornici portala Nova.rs ocenjuju da ako to budu predsednici tri najveće stranke koje čine aktuelnu vlast, dakle, pre svega Aleksandar Vučić, a zatim Ivica Dačić i Aleksandar Šapić, onda dijalog ima šanse. U suprotnom, kako kažu, sve će se svesti samo na puko izigravanje razgovora.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je danas da bi se o formatu dijaloga više moglo znati za desetak dana, a da bi razgovore mogli očekivati početkom marta.

Iako je to vrlo blizu, opozicija još tapka u mestu sa dogovorom oko toga šta će pred vlast postaviti kao uslove, ali i koga će imenovati kao pregovarače.

Dok se u javnosti pojavljuju predlozi imena, poput bivšeg predsednika DS Bojana Pajtića i profesora Slobodana Samardžića, član Skupštine slobodne Srbije Boban Stojanović smatra da to nije pravi put, te da samo lideri stranaka sa obe strane mogu da osiguraju uspeh dijaloga.

Foto: Nova S

„Pregovarači sa starne vlasti moraju biti predsednici partija vlasti – Vučić, Dačić i Šapić. Kad je opozicija u pitanju, to onda treba da budu predsednici opozicionih partija i inicijativa i to Boško Obradović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac, Dobrica Veselinović. Njih bi trebalo da podrže svi iz opozicije koji su izašli na izbore. Posrednik je jedino i isključivo Evropski parlament. Ne mogu predsednici stranaka vlasti da budu posrednici. Dačić može da bude samo tehnički posrednik kao predsednik Narodne Skupštine. Uz dužno poštovanje mnogim predloženim kandidatima za posrednike opozicije, o ovome moraju da pregovaraju lideri stranaka vlasti i opozicije“, kaže Stojanović.

Lideri na čelo dijaloga

Dodaje da Vučić u osnovi ne želi i nije spreman da popusti ni najmanje, ali da je sada u takvoj situaciji da će morati da čini ustupke.

Vučić nije ni želeo nove izbore

Bitan input u ovoj priči su, smatra Cvijetin Milivojević, sledeće stvari:

„Prvo, nije opozicija prizivala vanredne parlamentarne izbore već Vučić. Drugo, on to nije dobrovoljno uradio, već ga je naterala EU. Treće, imamo izveštaj Evropske komisije od 6. oktobra u kojem je prvi put Srbija posle 30 godina ocenjena kao zemlja u kojoj nema pluralizma. To je šamar, a zatim je usledio i nalog EU da novi izbori budu raspisani do proleća sledeće godine. Zatim, ako ste već naterani da raspišete izbore, logično je da prihvatite većinu uslova opozicije da bi i njen veći deo izašao na te izbore. Poslednje, Vučić je letos rekao da će se do marta povući sa čela SNS. Ako to bude uradio, onda je praktično prihvatio veći deo uslova opozicije – da predsednik države ne bude deo svih izbornih procesa, što je u suprotnosti i sa Ustavom i sa Zakonom Agencije za borbu protiv korupcije, koji jasno kaže da se ne može kandidovati za novu javnu funkciju“, smatra Milivojević.

„Jer sve iz 2020. godine mu nije išlo na ruku u pogledu izbora, sastava parlamenta i formiranje Vlade. Sada će morati da se pomeri u smeru kako bi odobrovoljio bojkot opoziciju i kako bi ona izašla na izbore, a sa druge strane moraće da pazi koliko, jer će izbori u Beogradu svakako biti neizvesni, a poraz na njima bi bio snažan udarac SNS-u. Mislim da je poenta u tome koliki će pritisak biti sa strane posrednika (Evropskog parlamenta), kao i koliki će biti unutrašnji pritisak (od strane opozicije). Od toga će najviše zavisiti ishod samih pregovora i da li će se i koliko stanje popraviti. Sigurno je da će Vučić želeti da popusti tek toliko da bi svi izašli na izbore i da bi Srbija ponovo izgledala kao normalna zemlja“, navodi Stojanović.

Da je spreman na ustupke, pokazaće izbor pregovarača.

„Izbor pregovarača svakako će pokazati određenu ozbiljnost, zato treba da se insistira na pregovorima na najvišem političkom nivou. To su pregovori vlasti i opozicije i za stolom treba da sede predsednici partija vlasti i opozicije (naravno ne njih 30 nego nekoliko). Ako vlast šalje potpredsednike ili članove predsednistva, opozicija bi trebalo da pošalje funkcionere istog nivoa, ali jedan od zahteva bi i morao da budu da to budu pregovori upravo na najvišem nivou, poput onih u Makedoniji između vlasti i opozicije uz posredovanje visokih zvaničnika EP. Znajući Vučića, vrlo verovatno će poslati one koji najviše nerviraju opozicionu javnost, ali i to je pitanje koje se može i mora dogovarati sa posrednicima. Sa druge strane, ako se dogovori dijalog na nivou predsednika, ne može niko da kaže „ne može ovaj ili onaj“, isto je za nivo potpredsednika ili predsedništva. Ukoliko se usaglase takve stvari, onda nema „biranja“ ili „odbijanja“. A Vučić će sigurno želeti da to budu oni koje opoziciona javnost ne moze očima da gleda, bez obzira na to koliko će biti spreman ili nateran da popusti“, zaključuje Stojanović.

Vučić će morati da čini ustupke 

Politikolog Cvijetin Milivojević je mišljenja da opozicija ne treba da izađe u javnost sa svojim uslovima, sve dok se ne utvrdi forma dijaloga, jer se još ne zna ko će posredovati i koliko će biti predstavnika.

Cvijetin Milivojević Foto: NOVA S

„Prema mom mišljenju najbolje je tri predstavnika vlasti (SNS, SPS i SPAS), isto toliko iz opozicije. Što se uslova tiče bez razdvajanja izbora i oslobađanja medija istog trenutka, a ne samo za potrebe kampanje, opozicija stavlja glavu na panj“, kaže Milivojević.

Uveren je da će Vučić ovog puta morati istinski da učestvuje, a da loši signali što se dijaloga tiče, mogu doći samo od evroparlamentaraca.

„Ako recimo ostane da Tanja Fajon bude onlajn, da dođe Bilčik koji je naklonjen Vučiću, pa i Mekalister, to znači da EU suštinski nema nameru da reši problem demokratije u Srbiji. Onda bi fer bilo da kažu – nađite nekog drugog za dijalog“, zaključuje Milivojević.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare