Skupština je postala smetnja za SNS: Od početka godine poslanici radili samo 16 dana. Kad nije bilo opozicije vlast je pričala sama sa sobom tri puta češće

Vlast je pokazala u šta planira da pretvori Narodnu skupštinu nakon pada novosadske nadstrešnice u novembru prošle godine. Na jednoj od sednica tada je više puta dolazilo do fizičkih sukoba između poslanika vlasti i opozicije, a višesatni haos završen je usvajanjem tačaka dnevnog reda uprkos gotovo vanrednom stanju.

Na narednoj sednici, bez opozicije i bez rasprave, ekspresno je usvojen i izglasan budžet.

Skupština Srbije potom mesecima nije zasedala, usred protesta i najveće političke krize od dolaska Srpske napredne stranke na vlast.

Recept po kojem se guši najviša grana vlasti jeste retko zakazivanje sednica i ekspresno usvajanje desetina tačaka dnevnog reda.

Tako su, na primer, od početka godine poslanici u Skupštini proveli svega 16 dana.

Analiza politikologa Aleksandra Ivkovića pokazuje da je Skupština Srbije zasedala samo 41 dan otkako je u martu prošle godine na njeno čelo došla Ana Brnabić. To znači da su poslanici, u proseku, radili svoj osnovni posao jednom u dve nedelje.

Ivković navodi i da je u periodu 2017–2019. parlament zasedao dva ili čak tri puta češće nego u periodu 2022–2024. Isti trend, kako ocenjuje, očekuje se i do kraja 2025. godine.

Treba podsetiti da nakon bojkota izbora 2020. godine opozicije nije bilo u Narodnoj skupštini sve do 2022. godine.

Podaci Centra savremene politike pokazuju da je najviše skupštinskih sednica bilo 2019. i 2021. godine — upravo kada u parlamentu nije bilo opozicije. Na primer, Skupština je 2021. godine zasedala 100 dana, dok je prošle godine zasedala svega 27 dana. Povratak opozicije, paradoksalno, označio je i smanjenje broja skupštinskih dana.

Ivković ocenjuje i da je, osim problematičnog odnosa prema zakonodavnoj funkciji Skupštine, dodatno narušena i njena uloga kontrole izvršne vlasti.

„Od kada je Ana Brnabić izabrana za predsednicu Narodne skupštine, održane su samo dve sednice (obe 2024) na kojima su se, poslednjeg četvrtka u mesecu, postavljala pitanja članovima Vlade. Ne čudi da je takvih sednica bilo znatno više kada u Skupštini nije bilo opozicije – 2021. ih je bilo devet“, navodi se u analizi.

Komentarišući skupštinska zasedanja, Srđan Milivojević iz redova Demokratske stranke kaže da su se Vladimir Orlić i Ana Brnabić ponašali kao „stečajni upravnici parlamentarnog života u Srbiji“.

„Parlamentarni život odavno ne postoji – ovo je samo imitacija, kulisa za Vučićevu autokratiju, i Demokratska stranka je odlučila da u tome ne učestvuje već devet meseci. Poslednji put smo učestvovali kada smo pokušali da sprečimo usvajanje najvažnijeg akta posle izbora Vlade – budžeta. Tada je postalo jasno da je Skupština potpuno obesmišljena“, kaže Milivojević.

Dodaje da vlast ne samo da guši Skupštinu, već je urušava kao najznačajniji predstavnički dom građana, koji bi trebalo da bude hram demokratije.

„Srce tog doma ne kuca ispod kupola Narodne skupštine, već veštačko disanje dobija ispod Andrićevog venca. Vučić određuje kada se parlament pali i gasi, kada je farsa za strance – kako bi izbegao kritike. Namera mu je da falsifikuje politički život u Skupštini, pošto na ulici nema većinu. U prividu rasprave koja sada traje nećete čuti nijedan novi argument, i zato pozivam ostale političke stranke da je odmah napuste“, kaže sagovornik Nove.

Podseća i da je poslanik u petom skupštinskom sazivu, te da je i pre ove vlasti bio deo parlamenta.

„Ako poredimo sa tim vremenima, Skupština je u periodu kada je DS imala odgovornost upravljanja državom zasedala svakog utorka, srede i četvrtka, i radilo se do duboko u noć“, kaže Milivojević.

Priznaje da je bilo slučajeva kada su se tačke dnevnog reda spajale, ali to pravda potrebom da se hitno izglasaju važni akti poput vizne liberalizacije ili dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU.

„Parlamentarna procedura se poštovala, parlamentarni život je postojao, a Skupština nije bila samo protočni bojler Vlade u koji se ubacuje sijaset zakona. Danas je parlament davno izgubio svoju svrhu“, zaključuje Milivojević.