Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić Foto: Federico Pestellini / Panoramic / Bestimage / Profimedia, Nemanja Jovanović/Nova.rs

Predsednik Srbija Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastaju se 18. avgusta u Briselu, a kako saznaje “Nova” na tom sastanku trebalo bi da bude potpisana zajednička deklaracija o rešavanju pitanja nestalih na Kosovu. Prema našim informacijama, tekst deklaracije je u dobroj meri usaglašen i čeka se trenutak da bude potpisan.

Zvanična agenda sastanka Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija javnosti još nije poznata. I dok srpska strana očekuje da se razgovora o problemu sa ličnim kartama i preregistraciji vozila sa srpskim tablicama, što je umalo dovelo do nasilja na Kosovu, Kurti je u izjavi za medije naveo da je to za prištinsku vlast gotova stvar.

Pročitajte još...

Kako saznaje “Nova”, u Briselu bi na dnevnom redu, međutim, moglo da bude potpisivanje deklaracije o rešavanju nestalih i to bi trebalo da bude predstavljeno kao veliki iskorak u odnosima dve strane.

“Tom deklaracijom bi se dala podrška procesu da se nestala lica pronađu i njihove sudbine reše. Taj dokument bi trebalo da potpišu Kurti i Vučić i to bi trebalo da odjeknu u javnosti. Tekst je završen i čeka se trenutak da bude potpisan”, kaže izvor naše lista.

On navodi da bi na jesen trebalo da bude rešavano pitanje imovine i povratka.

Da se o potpisivanju deklaracije o nestalima razgovaralo u nekoliko ranijih rundi dijaloga u Briselu, kaže za “Novu” Veljko Odalović, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica. On kaže da je tekst deklaracije u dobroj meri bio usaglašen, ali i da je Priština imala neke zahteve.

Foto: N1

“Da li će to biti potpisano, ja stvarno ne znam. Realno, blizu je. Reč je zapravo o jednoj izjavi predsednika predsednika Vučića i Kurtija o celom procesu rada traženja nestalih, mehanizmu i podršci tom procesu”, navodi Odalović.

Pročitajte još...

On navodi da je potpisivanje te deklaracije važan čin “jer to govori o odgovornom odnosu prema jednom teškom problemu i nasleđu sukoba koji su bili”.

“Proces nam je trenutno u zastoju i krizi zbog jednostranih Kurtijevih odluka. Dobro bi bilo da taj problem bude prevaziđen. Što se tiče Srbije i naše strane apsolutno postoji spremnost i otvorenost. Oni koji su blokirali proces i prave problem to je Priština, ali ako bi se našao zajednički jezik i zajednička izjava to bi bila dobra stvar u celom ovom procesu”, kaže Odalović.

Sa prostora Kosova i Metohije u ovom trenutku vodi se 1.621 osoba kao nestala. Od tog broja, po zahtevu porodica kod srpske radne grupe evidentirano je 570 nestalih. Odalović kaže da (osim Srba) među njima ima i Albanaca, Roma i drugih nacionalnosti koji su se prijavili kod nas. Ostalih oko 1.000 osoba koje se vode kao nestali na KiM su kosovski Albanci koje vodi Priština na svojoj evidenciji.

Naim Leo Beširi Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za “Novu” da porodice oko 1.600 nestalih na prostoru Kosova i dalje čekaju i da je užasno važno i za Srbiju i za KiM da se završi ta priča.

“Jer kada se završi priča o nestalima tu onda možemo da pričamo za odgovornima, kako bi smo naša dva društva očistili od tih odgovornih koji se i dalje nalaze po našim bezbednosnim službama i šire”, zaključuje Beširi.

BONUS VIDEO Trajković i Garić: Kurti ne sprovodi zakone kada su u pitanju Srbi na Kosovu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (8)