Peta frekvencija i kaznene mere: Šta bi zapravo nezavisan REM trebalo da radi?

Na sastanku predstavnika Vlade i medijskih profesionalaca postignut je dogovor o spornim stavovima u predlogu Zakona o medijima. Sporni stavovi u članu 122 Nacrta Zakona o elektronskim medijima, prema kojima je bilo predviđeno da će REM određivati cenu koju će kablovski operatori plaćati za redistribuciju programa nacionalnih televizija, izbačeni su. Za drugi, naknadno dodati stav u članu 112, prema kojem je trebalo da se na prva dva mesta nalaze programi javnih servisa, a potom televizija sa nacionalnom frekvencijom, pronađen je kompromis.Ono što su takođe uspeli da se dogovore je na neki način „reset REM“. Regulatorno telo se neće birati kao do sada, ostavljeno je vreme da određeni članovi REM završe svoj mandat ili da podnesu ostavke, a zatim će biti izabrani drugi članovi. Kako će zapravo sve ovo biti regulisano, verovatno će se znati tek kada zakoni budu usvojeni na vladi.

Kakve odluke i mere eventualnih novih članova Saveta REM bi mogle da pokažu javnosti da se nešto zaista i promenilo?Član Radne grupe za izradu medijskih zakona Rade Veljanovski za N1 kaže da je za njega najvažniji detalj sa konsultacija o medijskim zakonima o „resetovanju Saveta REM“.„Dobili smo mišljenje premijerke da nema problem sa tim. Ljudi koji se bave pravosuđem, pravnim sistemom, govore kako to nije ustavno, nije po zakonu, ona je rekla – meni je to problem, da li je po Ustavu. Argumentacijom smo to uspeli da nadjačamo i kažemo ako nije ustavno, neka Ustavni sud kaže. Dogovorili smo se da odredbe o promeni celog sastava REM uđu u zakon. Dogovor, kompromis je da se te odredbe primenjuju kroz godinu dana, moram da priznam da to nije loše, jer će i posle izbora proći vreme. Ovo u svakom slučaju jeste jedan pomak“, kaže on.Prema njegovim rečima, novi Savet REM, ukoliko bi bio izabran na pravi način, mogao bi da prvo pozove sve predstavnike pružalaca medijskih usluga, ne nužno zajedno.

„Da im skrene pažnju na kazne koje zakon predviđa, da će kontrola rada biti objektivna, da to treba da znaju, ako su odstupali od programske šeme i elaborata na osnovu kog su dobili frekvenciju“, kaže on.Dodaje i da bi novi Savet REM trebalo da radi „sve što treba“.„Da vrši nadzor nad pružaocima medijske usluge, da izriče sankcije ukoliko je potrebno…“, objašnjava.Prema njegovom mišljenju, izricanje mere zabrane emitovanja, na 7, 10, 14 dana je „žestoka opomena“.Ističe da neće moći odmah nekome da se oduzme frekvencija, jer prvo moraju da se izreknu opomene i upozorenja.„Oni bi mogli da uzmu kumulativno sve izrečene opomene nekome, ako ih je bilo“, dodaje on.Što se tiče podnošenja ostavki članova Saveta REM koje se pominju, Veljanovski podseća da smo imali situaciju pre 2,5 godine da su dva člana REM podnela ostavke.„Ja ne želim da se Savet REM promeni tako što će neko da podnese ostavke, nego ja želim da bude primenjen zakon, da ako neko po zakonu ne obavlja svoj posao dobro, i to sam juče ponovio, da Savet REM treba smeniti zato što nije radio dobro, nije radio po zakonu, u javnom interesu, i treba da bude smenjen, a ne da se neko s njima dogovori i da ih ubedi da oni podnesu ostavke“, kaže Veljanovski.

Profesor Univerziteta u penziji Siniša Isakov kaže za N1 da je izbor sadašnjeg sastava Saveta REM, prema starom, ali i prema novom nacrtu zakona, karakterističan po tome što se kandidati povlače iz politike preko ovlašćenih predlagača što ne može da garantuje nezavisnost novih članova.On objašnjava da je reč o „delegatskom sistemu“ te uvek postoji mogućnost da svako od ovlašćenih predlagača ima neki svoj interes.„Bolje rešenje bi bilo da se biraju kao što se bira Savet Ratela. Skupština Srbije bi u tom slučaju mogla da formira stručni komisiju koja bi raspisivala javni konkurs na koji bi mogao da se prijavi svako ko ispunjava kriterijume. Tako bi se ugasio taj delegatski sistem“, navodi Isakov.Na pitanje šta bi ukazalo da se stvari u REM menjaju na dobro, odnosno šta bi to što bi eventualno novi članovi Saveta REM trebalo prvo da urade, Isakov ističe da bi trebalo da se odgovori na konkurs za petu frekvenciju koja još nije dodeljena.„To bi bio signal medijskoj zajednici da novi sastav nešto želi da uradi“, ocenjuje sagovornik N1.Što se tiče postojećih televizija sa nacionalnim frekvencijama, kaže da je REM tu ograničen zakonom koji previđa i u staroj i u novoj verziji niz mera koje se ne uvažavaju.„Mere se kreću od opomene i prekida emitovanja na određeno vreme, a do trajnog oduzimanja dozvole je dug put. Ono što nedostaje između jesu i novčane kazne kojima bi emiteri trebalo da se kažnjavaju za sve prekršaje koji prave“, napominje Isakov i dodaje da REM trenutno ne ispunjava svoje dužnosti i obaveze.BONUS VIDEO Jača pritisak Vlade na nezavisne medije: Novim zakonima se obesmišljava posao regulatornih tela i ugrožava javni interes