Kukavički režim najviše strahuje od bojkota izbora i mogućnosti da opozicione stranke, uprkos novcu koji im se nudi, uprkos privilegijama koje im se stavljaju u izgled, odluče da Vučića i njegove navijače isteraju na čistinu pred Sjedinjenim Američkim Državama: da pokažu da je vlast imaginarna, da je zasnovana na korupciji nekoliko satelitskih pokreta i stranaka, na totalnoj uzurpaciji sve tri grane vlasti od strane jednog čoveka koji predvodi mafijaško udruženje koje je baza njegovog uticaja, kao i na masovnoj kriminalizaciji fiktivnih institucija i zastrašivanju svih učesnika u društvenom poretku, naveli su u koautorskom tekstu profesori Aleksandar Fatić i Vojin Rakić.
Autorski tekst prenosimo u celosti:
„Sada na dve ključne pozicije za Srbiju unutar američke Administracije imamo dva nova čoveka: Gabriela Eskobara i Kristofera Hila.
Treba biti jasan u pogledu obećanja koje je režim dao tada potpredsedniku, a sada predsedniku SAD, Džozefu Bajdenu, a o kojima je u nedavnom intervjuu srpskim medijima govorio bivši američki ambasador u Beogradu, i sada zvaničnik Stejt Departmenta, Majkl Kirbi.
Režim mora da raščisti sa ubicama i da privede pravdi nalogodavce i izvršioce ubistva braće Bitići, američkih državljana koji su ubijeni nakon što su odvedeni iz zatvora od strane pripadnika specijalnih jedinica policije. To su SAD tražile i, kako saznajemo iz najpouzdanijih izvora, na to se režim čvrsto obavezao.
Usput, režim će morati da privede pravdi i izvršioce ubistva Vladimira Cvijana i Olivera Ivanovića. Mi nismo zaboravili na ova dva čoveka čiji leševi su našem narodu tragičan spomen, a Vučiću verovatno lep ukras na vladavini ovog režima.
Potom, klika na vlasti će morati da prestane da koketira sa razaranjem Bosne i Hercegovine. Aleksandru Vučiću i njegovim saučesnicima treba da bude jasno da se Bosna i Hercegovina neće rasparčavati ni na koji način, da će njena prestonica ostati Sarajevo, a da će status Republike Srpske ostati definisan međunarodnim dogovorima i ugovorima i da nikakvog rata, ni sukoba, ni otcepljenja u Bosni i Hercegovini neće biti.
To bi Aleksandru Vučiću trebalo da bude kristalno jasno, kako ne bi bilo nesporazuma sa SAD koji bi mogao imati tragične reperkusije za Srbiju i za sve one koji misle da se danas može ostajati na vlasti sprovođenjem politike Slobodana Miloševića na području Balkana.
Trebalo bi da mu bude savršeno jasno da nikakvog „srpskog sveta“ neće biti, da je to jedna psihotična konfabulacija ljudi koji sačinjavaju ovaj bolesni i kriminalni režim, i ništa više od toga, te da će, naprotiv, Srbija morati da bude deo normalnog sveta, milom ili silom. Lepom rečju, ili šibom.
Predsednik Bajden je to preko svojih predstavnika vrlo jasno, nesumnjivim diplomatskim jezikom, režimu stavio do znanja. Ako Vučić razume barem malo diplomatski rečnik, a ne samo jezik baklje i petarde, kraj svoje vladavine će možda odložiti za par meseci – iako ga neće učiniti manje tragičnim po sebe.
Zatim, sudstvo će morati radikalno da se pročisti tranzicionom pravdom, moraće da se izgrade novi zatvori i da se izvrše radikalne kazne nad kriminalcima na sudijskim i tužilačkim funkcijama kakvih postoji na hiljade u Srbiji. Sadašnje stanje u pravosuđu, koje u svojim izjavama opisuje Miodrag Majić, između ostalih, govori o tome da sudstva faktički više nema, te da se mora početi od onih nekoliko sudija, koji su ostali časni ljudi, i ispočetka graditi pravosudni sistem koga je načeo „žuti“ tumor, a potpuno uništio SNS-ov metastazirani karcinom.
Kosovo se mora rešiti jasnim i časnim dijalogom, bez zamajavanja srpske javnosti, ali i bez zamajavanja međunarodnih aktera. A pogotovo bez daljeg laganja i pokušaja varanja Vašingtona.
Takva politika bila je moguća u vreme vladavine Donalda Trampa, koji je i sam bio neka vrsta operetskog lika, ali to nije moguće sa predsednikom Bajdenom, to nije moguće sa Kristoferom Hilom, i to nije moguće sa državnim sekretarom Blinkenom.
Kosovo mora da se reši na uzajamno zadovoljavajući način, i ovaj režim, koji je ceo svoj zločinački put do sada gradio zahvaljujući kreditu koji je imao od SAD, zasnovanom na lažnim obećanjima o rešavanju pitanja Kosova, moraće da preuzme odgovornost za ispunjenje obećanja koja je dao.
SAD su savršeno svesne toga šta radi vladajuća mafija svojim političkim protivnicima. Znaju koga prati i prisluškuje, koje tačno pojedince zastrašuje pretnjama hapšenjem, javno izrečenim pretnjama zbog izgovorene reči i medijskog istupanja, koje provlači kroz medijski mulj SNS-glasila, koje svoje političke protivnike slika na ulici, kome havariše automobile i na koji način, kome podmeće sumnjive žene i muškarce da bi ih kompromitovali ili destabilisali, kojim ljudima ta mafija otima decu i šuruje sa najgorima kako roditelji u režimskoj nemilosti svoju decu ne mogu da viđaju.
Znaju da se radi o mafiji za koju u SAD postoji poseban zakon, pod nazivom RICO: Racketeering Influence Corrupt Organisations Act i za koju je predsednik Bajden naložio formiranje liste imena koja je već mesecima u izradi i koja se dopunjava.
RICO zakon, kojim se organizacije poput vladajućeg režima procesuiraju u SAD, pravi je specijalni zakon one vrste kakav će biti uveden u Srbiji, u saradnji sa SAD, neposredno nakon smene ovog režima.
To je zakon koji omogućava da se optužnice formiraju na relativno slobodan način, da se pravila dokazivanja prilagode velikim mogućnostima mafije da prikriva dokaze, i da se, u suštini, osnovana sumnja da su činjena teška politička i pravosudna krivična dela, po jednom ubrzanom postupku prevodi u presude koje se potom brzo izvršavaju.
SAD su kroz izjave profesora Daniela Servera jasno rekle da režim u Srbiji smatraju kriminalnom organizacijom, koja „krade“ državne i nacionalne resurse i budžet, kao i da taj režim sada smatraju političkim neprijateljem, jer on više čak ni „ne sedi na dve stolice“, kako je to rekao Server, nego se potpuno okrenuo istočnjačkim despotijama, pre svega Kini, koja narušava zapadne vrednosti i potkopava ekonomiju i politiku kako Evropske unije, tako i SAD.
Leševi već pomenutih nevino ubijenih ljudi i mnogih drugih za koje možda ne znamo, vapiju za pravdom i za istinom. Srbija je sada brisani prostor na kome će se artikulisati ko su sateliti režima, jedan po jedan, u jarkoj svetlosti dana, naočigled naroda i naočigled SAD.
Svaki akt protiv protivnika režima, ali i svaka kolaboracija sa režimom, sada su potpuno očigledni: od strane raznih ogranaka režima, od strane pararežimskih snaga u bezbednosnim strukturama, od strane sudija i tužilaca, od strane rukovodilaca javnih ustanova, od strane svih nosilaca vlasti bilo koje vrste, kao i od satelitskih stranaka režima i satelitskih GONGO nevladinih organizacija.
Oni svi potpadaju pod RICO: Racketeering Influence Corrupt Organisations Act.
Svi se sada gledamo u oči, a sve nas gledaju ljudi koji jedino mogu, i uvek su jedino mogli, da raščišćavaju stvari na Balkanu, od rata u Bosni do danas.
Ljudi koji sede u Vladi i mnogim drugim institucijama Sjedinjenih Američkih Država i koji će uskoro biti na vodećim pozicijama u američkoj ambasadi u Beogradu. Naši lični prijatelji, prijatelji našeg naroda, istorijski saveznici demokratske Srbije“.
Bonus video: Kako se informišu građani osuđeni na isključivo režimske kanale?
Pratite nas i na društvenim mrežama: