Zaokret EU prema Srbiji zbog Vučićevog autoritarnog režima

Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji nikada nisu bile upadljivo pozitivne ali ni negativne. Nekako se činilo da sve ono na šta je ukazivala stručna javnost, opozicija i nevladin sektor, a odnosi se na ugrožavanje ljudskih prava, korupciju, kriminal, pritisak na medije, nije preterano zabrinjavalo Zapad.Isti problemi su postojali i ranije kao i sada, pa se nameće pitanje šta se u međuvremenu promenilo.Da razlike postoje u odnosu EP prema srpskim vlastima, jasno je kada se uporede rezolucije EP koje su usvojene prethodnih godina sa najnovijom.Činjenica je i da su se okolnosti u Srbiji dodatno pogoršale.Tako je Evropski parlament 2017. i 2018. naglašavao izvestan napredak na putu ka EU, pa čak i pomake u reformi pravosuđa, gde je Srbija najtanja. Pozdravljan je napredak u ekonomskim reformama i napori u normalizaciji odnosa sa Prištinom, dok su negativne ocene stizale pre svega zbog odnosa prema genocidu u Srebrenici, saradnje sa Haškim tribunalom i slučaja Savamala.Insistirano je i na potrebi napretka u vladavini prava, slobodi medija i poštovanju prava manjina.U poslednjoj Rezoluciji, međutim, tonovi evroposlanika su značajno oštriji.Oni “pozdravljaju činjenicu da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije, ali i izražavaju žaljenje zbog “nedostatka napretka u mnogim reformama i nazadovanja oko pitanja ključnih za pristupanje EU”.Traže se "ubedljivi rezultati“ u pravosuđu, slobodi izražavanja i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a naglašavaju se i neprihvatljivi verbalni napadi i slučajevi govora mržnje protiv evroposlanika.Ukazuje se i na pogoršanje slobode medija i povećanje broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, govora mržnje i zastrašivanja članova parlamentarne opozicije, nezavisnih intelektualaca, NVO, novinara i uticajnih pojedincima i to od strane članova vladajućih partija.Bilčik stroži od MekalisteraNemanja Todorović Štiplija, urednik European Western Balkans, navodi da je vidljiva promena stalnog izvestioca EP za Srbiju, te da je Dejvid Mekalister, koji je na toj poziciji bio od 2014. do 2019, bio dosta naklonjeniji prema vlastima u Beogradu.“Razlog tome je vera nemačke CDU da će preko te naklonjenosti uticati na trezven odnos Beograda prema dijalogu sa vladom u Prištini. Vladimir Bilčik je prvi put izabran na jednu političku poziciju na izborima 2019. I početak međustranačkog dijaloga u septembru 2019. je bilo njegovo vatreno krštenje. Zanimljivo je da Vladimir Bilčik dolazi iz Slovačke, zemlje u kojoj je od 2012. do 2018. premijer bio Robert Fico, koji je Slovačku vodio na vrlo autoritaran način, kopirajući model vladavine mađarskog kolege Viktora Orbana”, podseća Štiplija u izjavi za Nova.rs i dodaje da Bilčik odlično razume kako funkcionišu takvi režimi koji snagu crpe iz potpune kontrole medija i visoke korupcije.

On kaže i da se posle izbora 2019. EP dosta promenio, te da je Evropska narodna partija (EPP), kojoj je SNS pridružena članica ostala bez jednog broja poslanika.“Takođe su i socijalisti ostali bez dela poslanika. Ti glasovi otišli su prvenstveno liberalima i zelenima, koji su skoro pa udvostručili svoje prisustvo u EP. Očigledno je da su ove poslaničke grupe, zajedno sa socijalistima, insistirale na konačno realnom izveštaju EP i poruci Srbiji da je poverenje i strpljenje izgubljeno, i da se očekuju konkretni rezultati u konkretnim pitanjima”, zaključije Štiplija.EP zgrožen napadima na Crtu i KrikIako je SNS preko Evropske narodne partije lobirala da u Rezoluciju ne uđu afere koje su potresale Srbiju, u izveštaju se traže efikasne istrage “posebno u slučajevima od velikog javnog interesa, poput Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija, kao i bolji rezulati istraga”.Takođe, evroparlamentarci su u izveštaju naveli da je EP “zgrožen nedavnim orkestriranim napadima” nekoliko narodnih poslanika i provladinih tabloida na istraživačke novinare i članove civilnog društva, uključujući i KRIK i nevladinu organizciju CRTU i Otvoreni parlament, u kojima se oni prikazuju kao saradnici kriminalnih grupa i optužuju za pokušaj državnog udara.I u ovom i u prethodnim izveštaju ponavlja se važnost postepenog usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa EU, ali se i “izražava zabrinutost” zbog te stope usklađenosti koja je sada najniža u regionu, kao i zbog ponovljene podrške Rusiji u Generalnoj skupštini UN po pitanju aneksija Krima, ali i dezinformacija iz Kremlja “koje se distribuišu preko Sputnjika Srbija i drugih aktera”.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram