Juronjuz samit - opelo za Vučićev režim: Hoće li suze ožalošćene familije plaćati građani Srbije?

Organizatori se hvale “impresivnim imenima”: Kolinda Grabar-Kitarović, Ana Brnabić, Pedro Vargas David, Manja Grčić, Draško Stanivuković. Za potpun ugođaj nedostaje samo sitan natpis na dnu plakata: “Ožalošćena familija prima saučešće pola sata pre početka panela.”

Biće da su, dok su ugovarali dvorane i štampali skupe cerade, zamišljali drugačiji scenario. Još jedan trijumf partije, još četiri godine sigurnih poslova i koktel na kom se predsedniku zahvaljuje što uopšte postojimo. Građani su im promenili povod okupljanja. Banket se pretvorio u komemoraciju, a sad valja spasiti ketering i praviti se da je sve bilo u planu.

Trinaestog novembra mi je, inače, rođendan. Nisam očekivao da će mi Juronjuz organizovati parastos Vučićevom režimu, ali red je da se zahvalim. Samo da proverimo da mi poklon nisu kupili mojim parama.

Za medijski panel najavljena je Manja Grčić. Posle neslavno završene epizode na čelu RTS-a, pričaće o budućnosti medija. O prošlosti bi morala da odgovara na pitanja, a nije red da se gošća uznemirava među svojima.

Ostavku je podnela posle zahteva studenata i zaposlenih, ali na samit, srećom, nije zakasnila. Taman da se ispred njenog imena promeni funkcija, a da niko ne mora da menja spisak gostiju.

Društvo će joj praviti Pedro Vargas David i Vladimir Lučić. Vlasnik evropskog Juronjuza i direktor Telekoma, u čijem sistemu posluje srpska franšiza. Kad treba odgovoriti za program, to su različite kompanije i odvojene nadležnosti. Kad treba sesti pred kamere, savršeno se slože.

Za tu odvojenost Telekom, prema pisanju Vremena, Juronjuzu plaća višemilionsku godišnju sumu za korišćenje brenda i redakcijske standarde. Ime vidimo u uglu ekrana. Za standarde bi bilo lepo da nam pokažu gde su.

Ne može evropski ugled da bude zajednički, a lokalna sramota isključivo obaveza podizvođača.

Pedrovo “ima veze sa mnom, nema veze sa mnom” i Anina doktrina nemešanja u sopstveni posao konačno će sesti za isti sto.

Minja Miletić je u najavi objasnila da treba razgovarati jedni sa drugima, umesto jedni o drugima. Najavila je i Sinišu Malog, koji će o Ekspu razgovarati sa Ivanom Bošnjakom iz Milenijum Tima. Divno društvo, sigurno imaju mnogo toga da podele. Užitak bi mogao da pokvari jedino poziv tužilaštva, ako tamo požele da te ekskluzivne priče čuju pre publike.

I kad već pričamo, hajde da pričamo o novcu. Tu vam se uvek zacakle oči.

Koliko košta ova predstava? Ko plaća bilborde, produkciju, ketering i putovanja gostiju? Ko su sponzori i ima li među njima državnih preduzeća? Ako učestvuje Telekom, koliko daje i šta građani Srbije dobijaju zauzvrat?

Za odgovor nije potreban panel. Dovoljna je faktura.

Minja je u nedavnom uvodniku već ponudila sliku postizborne Srbije: nemamo vladu, nemamo parlament, nemamo predsednika, umesto institucija imamo “revolucionarnu pravdu i ulični linč”. Čovek bi zaključio da je država nestala kad je SNS ostao bez većine.

Posebno je nezgodno što na samit stiže Ana Brnabić, vršiteljka dužnosti predsednika države. Minja će morati da je najavi. Toliko o tome da nemamo predsednika. Vladu će pronaći čim Siniša izađe na binu.

Tuga ima različite oblike. Neko poriče gubitak, neko se ljuti, neko pokušava da se nagodi sa stvarnošću. Regionalna devojka za sve, Draško Stanivuković, sam pokriva nekoliko tih reakcija.

Onaj Draško koji se uvlačio Vučiću spotovima i izjavama, onaj čiji su funkcioneri napali studente iz Srbije i ovaj najnoviji, koji bi da se preporuči pobednicima, sad moraju da se dogovore ko putuje u Beograd. Uverenja mu staju u ručni prtljag.

Budućnost je za ovu družinu postala neprijatna tema. Godinama smo slušali kako se brani država, dok su iza patriotskih govora rasli poslovi sa državom. Rekonstrukcije, reklamni ugovori, konsultantske usluge, javne nabavke. Uvek neka opasnost preti Srbiji, a račun za njeno spasavanje uredno stiže toj istoj Srbiji.

Ovih dana, dok iz prijava, istraga i dokumentacije saznajemo razmere pljačke naprednjačkog kartela, sedimo pred televizorom sa kokicama, proveravamo telefon i pratimo nezvanične kvote ko je sledeći. Posle toliko godina u kojima se znalo koga niko ne sme ni da pita, sad se makar ne zna dokle će pitanja stići.

Ne bih se kladio da će zaobići Telekom i poslove sa medijima, uključujući Juronjuz. Hoće li biti hapšenja, ne znamo. Ali ni oni više nemaju razloga da budu sigurni da neće. To će zavisiti od dokaza, koliko god se nekome više dopadalo da zavisi od telefonskog poziva.

Zato bi valjalo organizovati i radionicu za prilagođavanje novim okolnostima. Kako se sa Prade, nerca i službenog audija prelazi na poparu, praznu kiflu i supu iz kesice na akciji? Kako se planira mesec kad poziv ministru više nije izvor prihoda?

I šta raditi kad avio-flota nije dovoljna da ispuni sve želje? U jedan čarter morali bi da stanu oni, a za Hermes torbe, bunde, cipele i slike potreban je poseban teretni avion.

Pedro bi razgovoru o štednji mogao da priloži i iskustva iz sopstvene kuće. Prema istraživanju Raportera, ukupan dug Juronjuza u 2025. dostigao je 103,5 miliona evra, od čega oko 19 miliona čine neplaćene fakture. Od osnivanja kompanija je nagomilala oko 180 miliona evra gubitaka. Da budemo pošteni, taj minus ima dužu biografiju od Pedrovog gazdovanja. U njega su se upisivale i prethodne uprave, pa nije red da mu pripišemo baš sve zasluge.

U nedeljama pre gala samita u Briselu zaposleni su, prema istom istraživanju, delili poslednju rolnu toalet-papira. Za goste kokteli i kanapei, za redakciju nada da će izdržati do kraja radnog vremena.

Možda zato Pedro voli da razgovara sa Sinišom Malim. Lakše je pričati o finansijskom oporavku kad sagovornik raspolaže državnom kasom. Pitali smo ga kakva je priroda njihovih odnosa i da li je novac za kupovinu naših medija dobio od Malog ili Telekoma.

Pitali smo i Brenta Sadlera zna li za Pedrove veze sa Malim i Vučićem, stoje li iza kupovine ljudi povezani sa SNS-om i jesu li funkcioneri te stranke pokušavali da utiču na uređivačku politiku i izbor glavnog urednika Nova.rs.

Ume Brent da se naljuti, ume i Pedro da se uvredi, a mi nikako da naučimo da je nepristojno pitati ih ono što nisu došli da nam kažu.

Ko je tražio smene, ko smanjenje redakcija, ko gašenje novina? Ko je to platio i šta je očekivao da dobije?

Nemam ništa protiv da se okupite i tešite. Nije malo ljudi koji bi rado platili muziku za kraj te epohe. Ali nije pristojno da se bez pitanja ispostavi račun narodu koji je izabrao drugačije. Ako je faktura za samit prosleđena Telekomu ili drugom javnom preduzeću, budite sigurni da će to novinari objaviti.

To nam je posao. Upravo onaj koji ste pokušali da nam oduzmete kad ste kao kauboji ušli u redakcije, uvereni da se promenom direktora može promeniti i razlog zbog kojeg novinari dolaze na posao.

Tu se razlikujemo. Vi ste navikli da pitate ko je naredio. Mi pitamo ko je platio.