Ko je Bratislav Dikić, načelnik koji je priznao praćenje kapilarnih glasova u zatvoru? Bio komandant Žandarmerije, u Crnoj Gori osuđen za terorizam, pa oslobođen

Bratislav Dikić, upravnik KPZ Niš, obratio se svojim zaposlenima nakon što je uhapšen njegov kolega Rodoljub Rončević, upravnik KPZ Zabela, nakon optužbi da je u toj insituciji bio kol centar Srpske napredne stranke i da su se skupljali kapilarni glasovi, te da su pojedina osuđena lica za glas dobijala boks cigareta.

Bivši komandant Žandarmerije Dikić, napisao je u dopisu čiju je fotografiju objavio advokat Ivan Ninić, da je Republika Srbija pravna i demokratska država, kao i da su svi dužni da poštuju Ustav, zakone, institucije i demokratski izabrane organe vlasti, koji svoj legitimitet stiču na zakonito sprovedenim izborima i da se izborna volja građana mora se poštovati.

"Međutim, pored tih zakonom utvrđenih aktivnosti, po nalogu i instrukcijama organizacionog „Štaba“ Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u „Centru za obuku i osposobljavanje“ formiran je operativni štab koji je prikupljao izveštaje iz drugih ustanova, i to: OZ Vranje, KPZ Leskovac, OZ Prokuplje, OZ Zaječar i KPZ Niš, i prosleđivao ih centralnom „Štabu“. Pored navedenog, dobijali smo i zahteve da pratimo aktivnosti u vezi sa takozvanim kapilarnim glasovima, prikupljamo informacije o izlaznosti građana na izbore i o tome dostavljamo izveštaje", stoji u dopisu.

Takođe, u drugom dopisu koji je podelio Ninić vidi se da je Dikić pozvao sve da ostanu profesionalni i da vrše svoje dužnosti, bez obzira na sopstvena politička uverenja.

Ko je Bratislav Dikić?

Bratislav Dikić ličnost je koja već godinama izaziva pažnju javnosti, a od avgusta ove godine je postavljen na čelo Kazneno-popravnog zavod Niš, dok je pre toga bio tri godine direktor Šumskog gazdinstva Niš.

Dikić je rođen u Nišu 1970. godine i otac je troje dece, a u Ministarstvu untrašnjih poslova počeo je da radi 1989. godine. Deset godina proveo je u Specijalnoj policiskoj jedinici za borbu protiv terorizma, a potom u Žandarmeriji od njenog osnivanja 2001. godine i tu je obavljao funkciju komandanta niškog odreda.

Zbog učestvovanja u borbama na Kosovu i Metohiji 1999. godine odlikovan je od strane Slobodana Miloševića, ordenom za hrabrost, da bi 2011. godine od Borisa Tadića dobio zlatnu medalju za otkrivanje ratnih zločina na nealbanskim stanovništvom na KiM, a dobitnik je i ratnog krsta i plakete Srpske pravoslavne crkve.

Sa pozicije smenjen je 2013. godine, nakon slučaja ubistva i spaljivanja dvojice mladića u Rekovcu za šta je bio osumnjičen i jedan pripadnik Žandarmerije, a nakon smene postavljen je za pomoćnika direktora policije. Samo dve godine kasnije otišao je u penziju.

Godinu dana od odlaska u penziju, 2016. on se našao u centru pažnje javnosti zbog skandala u Crnoj Gori uoči izbora. Tada je uhapšen sa još 19 ruskih i srpski državljana, jer su sumnjičeni da su u saradnji sa ruskom vojnom službom GRU pripremali državni udar, nasilnu promenu vlasti i likvidaciju Mila Đukanovića, a sve kako bi bio sprečen ulazak Crne Gore u NATO.

Od strane Višeg suda u Podgorici osuđen je na osam godina zatvora zbog terorizma, ali je ova presuda ukinuta odlukom Apelacionog suda. Ovom odlukom ukinut mu je i pritvor, a on je potom dobio svoja dokumenta nazad i napustio Crnu Goru.

2022. godine prisustvovao je obeležavanju dana Republike Srpske u Banja Luci. Ubrzo nakon toga, fotografisan je i na obeležavanju Dana Državnosti na Oplencu i to iza tadašnje premijerke Ane Brnabić, a ono što je posebno privuklo pažnje jeste što je tada bio u uniformi i sa beretkom, iako je bio u penziji i obavljao funkciju generalnog direktora JP "Srbijašume".

Pobuna u KPZ Niš

Pobuna u KPZ Niš dogodila se 2006. godine kada su se zatvorenici zabarikadirali zbog neisupnjenih zahteva koji su se odnosili na usvajanje Zakona o amnestiji. Tada je reagovala niška Žandarmerija na čelu sa Bratislavom Dikiće, a snimak ove akcije postao je izuzetno viralan na društvenim mrežama.

Na snimku se vidi i čuje Bratislav Dikić koji tvrdi da se ništa neće dogoditi zatvorenicima ukoliko odmah prekinu barikade i izađu, ali ukoliko to ne urade u kratkom periodu uslediće oštra akcija Žandarma koji su čekali u dve kolone duž hodnika zavoda.

Međutim, uprkos obećanju, čak 37 zatvorenika prijavilo je povrede i svi su zbrinuti u Kliničkom centru u Nišu, a Dikić je tada povrede pravdao guranjem, gaženjem i sukobima među samim zatvorenicima.

Zbog ovog incidenta pokrenut je i proces "Habimi i drugi protiv Srbije", u kojem je donesena presuda suda u Strazburu i svi zatvorenici dobili su obeštećenje od 3.500 evra, sa kupnim troškom od 5.000 evra, što je Srbiju koštalo 134.500 evra u međunarodnom postupku.