Kako je bivši režim SNS urušavao Torlak: Nova blokada računa još jedan korak ka potpunom gašenju Instituta

Prema podacima koji su objavljeni na sajtu Narodne banke Srbije, na dan 9.11.2026. ukupan iznos blokade računa Instituta Torlak iznosi 933.220 dinara.

Urušavanje Torlaka traje duže od jedne decenije, a prema rečima zaposlenih, stvari su se ubrzale 2013. godine sa nekadašnjom direktorkom Verom Stoiljković.

Naime, nakon brojnih tužbi za mobing, prijava za zloupotrebu službenog položaja, prikrivanja problema u proizvodnji vakcina i otpuštanja stručnjaka bez obrazloženja, Stoiljković je konačno razrešena funkcije u jaunaru 2023. godine.

Proizvodnja vakcine - obmana

U vreme njenog mandata dogodila se i jedna do tada nezapamćenih obmana javnosti o takozvanoj proizvodnji ruske vakcine protiv kovida 19 – Sputnik V. Kasnije je objavljeno da se ruska vakcina na Torlaku samo pakovala, jer pogoni za proizvodnju ove vrste cepiva u našoj zemlji i ne postoje.

Takođe, u ovo vreme propalo je i ono malo pogona, koji su uspeli do tada da prežive. Među njima je pogona za proizvodnju BSŽ (BeSeŽe – BSG) vakcine za novorođenčad. Nebriga o pogonima, ali i pregovori sa stranim farmaceutskim kućama, doveli su do uvoza BSŽ vakcina iz Bugraske, o čemu je javnost informisana tek nakon što je na čelo Ministarstva zdravlja imenovana prof. dr Danica Grujičić.

Tužbe zbog milionskih dugova

Jedini preostali funkcionalni pogon, na kojem se Torlak i dalje “drži” je za proizvodnju sezonskih trovalentnih vakcina protiv gripa. Međutim, ogromna ulaganja u ovaj zastareli pogon izgubila su smisao još 2009. godine od kada Republički fond za zdravstveno osiguranje obnavlja ugovore sa stranim farmaceutskim kompanijama za uvoz četvorovalentnih vakcina. Građani koji svake godine primaju ovu vakcinu odlučuju se masovno za četvorovalentnu koja ima daleko veći opseg zaštite organizma, nego za Torlakovu. Iz tog razloga, veliki procenat domaćih vakcina završava kao medicinski otpad.

Nakon smene Stoiljković, za direktora Torlaka u januaru 2023. imenovan je Luka Dragačević, inače naučnik sa ovog Instiituta. Uprkos njegovom trudu da Torlak “podigne na noge” i vrati u redove uspešne farmaceutske proizvodnje, nakon smene minstarke zdravlja Danice Grujičić, na čelo Instituta dovedena je i nova direktorka.

Na početku svog trećeg mandata, Zlatibor Lončar je u maju 2024. imenovao Dariju Kisić Tepavčević. Usledio je sunovrat Instituta.

Njeno rukovođenje nije dugo trajalo. U novembru prošle godine je smenjena sa čelne pozicije u Torlaku, a zaposleni kažu da ga je ostavila u totalnom rasulu. Tada je Institut zapao u najveću finansijsku krizu od kako je počeo sa radom.

Naime, početkom septembra 2025. Torlak je bio u finansijskoj blokadi čak sedam dana, a protiv ove ustanove više od 15 firmi i fizičkih lica pokrenulo je tužbe zbog milionskih dugova.

U vreme mandata Kisić Tepavčević i konačno su, prema rečima zaposlenih koji su tada govorili za Nova.rs, ugašeni pogoni za većinu vakcina koje su nekada proizvodili, dok su gotovo u potpunosti ostali bez stručnih lica.

Zatvaranje ili prodaja?

“Na Torlaku više nema stručnjaka. Otišli su svi koji su nešto vredeli. Ova ustanova je na samrti, a to više nikoga i ne zanima. Nismo u stanju da napravimo ni četvorovalentnu vakcinu protiv gripa, što je sramota. Darija Kisić ništa nije učinila za Torlak, bila je samo figura, a problemi koje je napravilo ranije rukovodstvo, još u vreme Vere Stoiljković, još nisu rešeni. Mislili smo da nas uništavaju kako bi nas prodali za male pare, ali ni to se nije dogodilo”, kaže za Nova.rs jedan od zaposlenih na Torlaku, koji je zamolio da ostane anoniman. Posle Kisić Tepavčević, na čelo Instituta je došla Ivana Marinković.

Podsećamo da Institut Torlak, koji je nekada celoj Evropi postavljao standarde u proizvodnji vakcina, vlast godinama urušava.

Čak su i zgrade u okviru Torlaka, u kojima su se nekada nalazili pogoni za proizvodnju tetanusnog toksoida, antibiograma, za vivarijum i bakteriološke podloge - srušene. Nije preživeo ni najstariji objekat, koji je bio pod zaštitom države od 1920. godine.

Upravo zbog višemesečnih finansijskih poteškoća, poslednji put je račun Torlaka bio blokiran od 5. do 12. septembra 2025, sve dok im Vlada Srbije nije, iz tekuće budžetske rezerve, prebacila skoro 100 miliona dinara, odnosno oko milion evra. Tada je bila neuporedivo teža situacija, a prema javno dostupnim podacima maksimalan iznos blokade bio je 48,8 miliona dinara, što je za 50 miliona manje od sume koja je ovom Institutu prebačena iz budžeta.

Račun Instituta sada je u blokadi već tri dana zbog daleko manjeg iznosa, ali govori u prilog loših finansija ove ustanove. Ako se ovako nastavi, Torlak će uskoro završiti sa ključem u bravi ili će sledećeg direktora birati kupac iz privatnog sektora.