Kod domaćih pasa i mačaka pronađen parazit, a izvor zaraze mogao bi da bude - čovek

Novo istraživanje pokazuje da je parazit koji je uobičajen kod ljudi prisutan i kod domaćih pasa, a u manjoj meri i kod mačaka.

Rezultati su objavljeni u časopisu Veterinary Research Communications, a studiju su sproveli naučnici sa Univerziteta za nauke o životnoj sredini i prirodnim naukama u poljskom Vroclavu, prenosi index.hr.

Reč je o parazitu Trichomonas tenax, koji se hrani mikrobima nakupljenim između zuba i oko desni.

Većina ljudi nije ni svesna da ga ima u ustima. Iako ne mora nužno da izazove zdravstvene probleme, dovodi se u vezu sa nekim infekcijama desni.

T. tenax može da se širi pljuvačkom, a ranija istraživanja pronašla su ga i kod pasa, mačaka i konja.

Nova studija iz Poljske ne može sa sigurnošću da utvrdi da li ljudi direktno prenose parazite na svoje ljubimce, ali to je jedna od mogućih pretpostavki.

Rezultati poljskog istraživanja

Naučnici su analizirali briseve iz usta 238 kućnih ljubimaca u Poljskoj, od čega 151 psa i 87 mačaka.

Nakon što su uzgojili kulture iz uzoraka, trihomonade su otkrili kod 17 odsto pasa i gotovo 6 odsto mačaka.

T. tenax bio je jedna od retkih vrsta pronađenih i kod pasa i kod mačaka, a ujedno i druga najčešće identifikovana trihomonada.

Kod pasa je zaraza bila češća kod životinja starijih od devet godina i onih sa velikim naslagama zubnog kamenca.

Ljudi kao mogući izvor zaraze

Na zarazu bi mogli da utiču i uslovi u kojima životinje žive, iako ta razlika u studiji nije bila statistički značajna.

Na primer, sve mačke kod kojih su pronađene oralne trihomonade bile su isključivo kućne, sa ograničenim kontaktom sa spoljnim svetom, ali u bliskom kontaktu sa ljudima.

„Čini se stoga da su primarni izvor zaraze ljudi, kod kojih je T. tenax tipična vrsta“, navode autori studije. To bi mogao biti razlog zašto psi imaju višu stopu zaraze.

Poljski istraživači objašnjavaju da psi, za razliku od mačaka, „uglavnom imaju više prilika za kontakt sa drugim jedinkama i spoljašnjim okruženjem, što je povezano sa većim rizikom od infekcije“.

Dodaju da su „mačke obično uzdržanije u interakcijama sa pripadnicima svoje vrste i često imaju ograničen pristup spoljašnjem svetu“.

Posledice po zdravlje ljubimaca i vlasnika

Za sada je to samo hipoteza, ali deljenje oralnih mikroorganizama moglo bi da ima zdravstvene posledice i za ljude i za njihove ljubimce.

Oralne trihomonade, na primer, mogu da proizvode proteine i enzime koji oštećuju kolagenska vlakna i podstiču propadanje mekog tkiva. Ponekad se mogu naći i izvan usta, na primer u krajnicima ili limfnim čvorovima.

„Uprkos jasnim dokazima o njihovoj ulozi kao patogena, trihomonade su i dalje slabo istražene kod pasa i mačaka“, piše tim istraživača koji je predvodila Agnieszka Piekara-Stepinska.

„Ove domaće životinje posebno su važne zbog bliskog kontakta sa ljudima, što povećava rizik od prenosa patogena sa zoonotskim potencijalom“, dodaje se.

Zoonotski potencijal je sposobnost patogena da pređe sa jedne životinjske vrste na drugu.

Verovatno najpoznatiji takav parazit je Toxoplasma gondii, koji sa kućnih ljubimaca može da pređe na ljude.

Mačke su njegovi tipični domaćini, ali može da dospe i u ljudski mozak i da tamo ostane decenijama.

U većini slučajeva zaraza ne izaziva zdravstvene probleme.

Ipak, kod dece ili osoba sa oslabljenim imunitetom mogu se javiti teški simptomi slični gripu, zamućen vid i upala mozga. Neka istraživanja povezuju prisustvo ovog parazita kod ljudi i sa šizofrenijom.

Potrebno je više podataka

Ipak, biće potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li je i T. tenax povezan sa zdravstvenim problemima.

Situaciju komplikuje činjenica da su naučnici beležili veoma različite stope zaraze trihomonadama kod kućnih ljubimaca, u zavisnosti od dela sveta i posmatrane grupe životinja.

Tako je, na primer, ranije istraživanje u Poljskoj pokazalo nižu stopu zaraze kod pasa, dok je u susednoj Češkoj prisustvo oralnih trihomonada utvrđeno kod gotovo 38 odsto pasa i 10 odsto mačaka.

Međutim, češka studija obuhvatila je i životinje iz azila, zbog čega je te dve grupe podataka teško direktno uporediti.

Potrebne su rigoroznije i detaljnije studije kako bi se precizno utvrdilo kod kojih je kućnih ljubimaca zaraza najrasprostranjenija i kako su ti mikrobi povezani sa zdravljem.