Novinar Vukašin Obradović ocenio je da je za Srpsku naprednu stranku, nakon ubedljive pobede na jučerašnjim parlamentarnim izborima, problem to što više nemaju neprijatelja, a bez neprijatelja ne mogu da funkcionišu. Urednik NIN-a Milan Ćulibrk istakao je da će SNS odsad imati odrešene ruke da radi šta hoće, ali više neće imati alibi za bilo kakav nesupeh, što je jedan od "dobiraka" ovih izbora.
SNS ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u Srbiji i imaće apsolutnu većinu u novom sazivu parlamenta sa 191 poslanikom u parlamentu. Izuzev naprednjaka, u Skupštini Srbije ubuduće će sedeti još samo poslanici koalicije SPS-JS, SPAS-a Aleksandra Šapića i stranaka manjina.
Takvu sliku parlamenta Milan Ćulibrk je u Danu uživu TV N1 opisao kao Skupštinu bez opozicije. Upozorio je da su se podele u društvu još više produbile nakon jučerašnjih izbora, te da će opozicija ubuduće biti prinuđena da deluje vaninstitucionalno, odnosno izvan parlamenta.
„Da nije smanjen cenzus sa pet na tri odsto, mi bismo imali praktično samo dve vladajuće stranke u parlamentu. To je obesmislilo politički sistem. Imamo samo vlast koja će imati potpuno odrešene ruke da radi šta hoće, i više neće imati alibi za bilo kakav neuspeh. To je jedan od, da kažem, ‘dobitaka’ ovih izbora“, ocenio je urednik NIN-a.
Gost Dana uživo bio je i Vukašin Obradović koji je rekao da nije iznenađen rezultatima jučerašnjih izbora, jer je, kako je istakao, parlament bez opozicije logički ishod vladavine Aleksandra Vučića.
Vučiću je, kako je ocenio, ovakav parlament potreban tza rešavanje kosovskog problema koje, prema rečima Obradovića, neće biti u skladu sa onim pto se obećava grašanima decenijama.
„Zato je potreebno izvesti te radnje u potpunoj tišini, a jedna od institucija gde je potreban taj muk je parlament“, kazao je Obradović.
Međutim, problem za SNS, kako je dodao, je to što sada nema neprijatelja, a naprednjaci ne mogu da funkcionišu bez naprijatelja.
Obradović ne isključuje mogućnost da ulogu „neprijatelja“ u narednom periodu preuzme SPS i podseća da su naprednjaci prethodnih godina rastočili sve partije koje su imale kakvu takvu infrastrukturu, i da su ostali jedino socijalisti.
Podsetio je i da je smisao demokratije upravo to da se različiti interesi formulišu i iskazuju u institucijama sistema, a kada toga nema „imamo sinfrom ekspres lonca, gde skuplja para i dolazi do nekontrolisane reakcije“
„Alternativa je da rešavamo problem na ulici, a to je nešto najgore što može da nam se desi“, upozorio je Obradović.
Ćulibrk je istovremeno primetio paradoks da zemlja koja formalno teži članstvu u EU više neće imati predstavnike proevropske opozicije u parlamentu.
„Šta je potrebno vlastima da toliko satru sve što drugačije misli. Ako imate 190 poslanika, koliko vam je potrebno – 260 od 250 pa ćete biti zadovoljni? Jedino rešenje da se svi učlanimo u SNS, pa da ne mogu da kažu da je bilo ko protiv vlasti“, poručio je urednik NIN-a.
S druge strane, ocenio je i da je opozicija slala zbunjujuće signale u kampanji, naročito one stranke koje su prvo bile za bojkot, pa su se predomislile. Istakao je ga je „briga“ za probleme opozicionih stranaka, ali da jeste problem to što građani uskoro neće imati nikoga ko će zastupati njihove interese.
Obradović se nadovezao da je veći problem od toga kolika je bila izlaznost i da li je bojkot uspeo ili ne, to što je dva miliona građana glasalo za Vučića i SNS.
„Možemo mi tu da odbijamao i sto, dvesta hiljada pokraednih glasova, ili nateranih, i opet dolazimo do impozantne cifre, i procentualno i stvarno, ljudi koji podržavaju jedan autokratski sistem i jednu stranku koja ne vodi računa o demokratskim uzusima ovog društva. To je, plašim se, naš najveći problem oko kojeg opozicija obleće“, kazao je on.
Ćulibrk se osvrnuo i na rezultat SPAS-a Aleksandra Šapića, ali i POKS-a koji je zamalo ostao ispod cenzusa. Primetio je da su obe liste vodile „pomirljivu kampanju“ i ocenio da bi to možda mogao da bude „neki pelcer“, jer je i opozicija u Turskoj osvojila veće gradove tako što „nije išla đonom na Erdogana“.
