U susret narednom izbornom ciklusu, vlast u Srbiji će ponovo razmatrati izmene i dopune izbornih zakona. Najava premijerke Ane Brnabić da se može razgovarati o podizanju cenzusa sa tri na pet odsto, došla je godinu dana nakon što je u Skupštinska većina usvojila odluku da je tri odsto podrške dovoljno za ulazak za parlament. Govoreći o eventualnom povećanju cenzusa, sagovornici Nova.rs navode da bi takva odluka mogla da ograniči uspeh “lažne” opozicije u trci za poslanička mesta, ali da je osetljivo menjati izborne zakone neposredno pred glasanje.
Pročitajte još...
Premijerka Srbije, Ana Brnabić, najavila je juče na konferenciji za medije da je u toku pripema prednacrta tri zakona kojima će biti ispunjen najveći broj preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) u vezi sa izbornim uslovima, te da se one odnose na dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izboru predsednika Republike. Odgovarajući na pitanje Nova.rs, da li pomenute izmene podrazumevaju podizanje, odnosno vraćanje, praga cenzusa sa tri na pet odsto, Brnabić je rekla da će se o tome tek razgovarati sa međunarodnim organizacijama i predstavnicima civilnog društva.
“Moje lično mišljenje da je smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto najdemokratičnija odluka. Time se povećava reprezentativnost u Skupštini i omogućava da čujete predstavnike građana koji ne mogu da dođu do cenzusa od pet odsto. Zato mi i nisu bile jasne kritike. Ako neko bude želeo da se podigne ponovo na pet odsto – to će biti pitanje za ljude koji na tome rade i organizacije civilnog društva”, rekla je Brnabić odgovarajući na pitanje Nova.rs.
Prema rečima politikologa Cvijetina Milivojevića, premijerka Brnabić nema legalnost i legitimitet da predlaže izmene i dopune izbornih zakona. On napominje da je Evropska komisija naložila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da raspiše vanredne parlamentarne izbore i da se regulišu izborni uslovi.
“U toj naredbi stoji da se mora organizovati dijalog o obezbeđivanju ravnopravnih izbornih uslova. Izmena izbornog zakonodavstva može da dođe isključivo kao rezultat dijaloga vlasti i opozicije. Ukoliko se oktroisana vlast i bojkot opozicija dogovore o izmeni cenzusa, onda je to u redu sprovesti”, navodi Milivojević, napominjući da bi za opoziciju bilo dobro da se cenzus poveća na pet odsto.
“Time bi se eleminisala lažna, satelitska opozicija i čitava stvar bi se uozbiljila. Mi smo na prošlim, lažnim izborima imali dvedesetak lista, od kojih je njih 15 prikupilo potpise uz pomoć Aleksandra Vučića. Vlast ne bi dobila ništa podizanjem cenzusa, jer prag od tri odsto nije bio zahtev opozicije, već je to bio mamac za alave”, podvlači Milivojević.
Pavićević: Oprezno sa izmenama zakona pred izbore
Profesor na Fakultetu političkih nauka, Đorđe Pavićević, za naš portal kaže da bi izmene i dopune izbornih zakona u redu sprovesti ukoliko su one dogovorene kroz pregovore vlasti i opozicije.
“Izmene mogu legitimno da se donesu, ukoliko su usaglašene među strankama. Jednostrane izmene koje idu u prilog jednoj strani jesu nešto što je igranje sa izbornim zakonom i procesom, koji mora da bude osnov za selekciju ljudi koja će upravljati državom”, naglašava Pavićević.
S druge strane, direktor Centra za praktičnu politiku, Dragan Popović, smatra da je mogućnost ponovne promene cenzusa opasno igranje sa izbornim procedurama.
“Suština demokratije je da se igra po istim pravilima. Ne sme da se cenzus šeta od zavisnosti od toga da li u konkretnom trenutku to nekome odgovara. Načelno smatram da je pet odsto visok cenzus, ali to ništa ne znači za Srbiju koja nije demokratska zemlja. Da li će cenzus biti tri ili pet odsto zavisi od autokratske volje jednog čoveka”, napominje naš sagovornik.
Podsetimo, početkom februara 2020. godine, neposredno pred prvi termin održavanja parlamentarnih izbora, u Skupštini Srbije su usvojene izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, kojim se predviđa spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto. Kao razlog zbog čega je ova odluka doneta, navodilo se da će njom ostvariti politički pluralizam i veći stepen demokratije. Ta odluka je zapravo usledila nakon što je deo opozicije odlučio da bojkotuje izbore.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare