Manji cenzus: Šareniji parlament, samo kozmetička promena

Za političkog analitičara, Cvijetina Milivojevića, nema dileme - "predlagač ovog Zakona nema nameru da unapredi demokratiju." On je dodao da bi, u drugačijim okolnostima, spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto imalo smisla, jer se na taj način uvažava izborna volja građana Srbije:"Glasovi stranaka koje su ostale ispod cenzusa su, po Dontovom izbornom sistemu, pretvarani u mandate namenjene za najjače stranke. Da su 'normalnija' vremena, rekao bih da se ovim korakom unapređuje demokratija, jer politički izborni sistem dobija na većoj reprezentativnosti."Milivojević smatra da ne postoji iskrena namera Srpske napredne stranke da poboljša stanje demokratije u zemlji, a kao razlog navodi to da je SNS do nedavno odbijala sve zahteve koji su se odnosili na unapređenje političkog pluralizma."U parlamentu, nakon narednih izbora, dobićemo samo novi delegetimisani vašar. I bez kampanje bojkota, na izbore u Srbiji izlazi tek oko polovine birača, a to značajno utiče na legitimitet vlasti", smatra Milivojević.Da na demokratiju u Srbiji neće uticati odluka o smanjenju cenzusa, smatra i Aleksandar Stevanović iz Stranke moderne Srbije, navodeći da je reč o "tehničkom" pitanju."Ovaj Zakon omogućava da predizborne koalicije postanu logičnije, jer će se udruživati stranke sa sličnijim programima. Spuštanje cenzusa na tri odsto je dobro kako bi demokratija bila 'šarenija', ali ona je ugrožena sa nekih drugih aspekata",  kaže Stevanović, objašnjavajući da su znatno veći problemi kontrola medija od strane vlasti i korišćenje državnih resursa u izbornoj trci:"Ni ranije izbori nisu bili po evropskim standardima. Nije se desilo nešto što je normalno - da demokratija napreduje kroz svaki svaki izborni ciklus", rekao je Stevanović.

Ustupak SNS ili dobra kalkulacija?

Spuštanje cenzusa, prema oceni Cvijetina Milivojevića, moglo bi da dovede SNS u opasnost, jer se time otvara mogućnost većem broju stranaka da postanu deo parlamenta."To znači da bi oni izgubili određeni deo poslaničkih mandata, koje bi sigurno imali kao najjača stranka budućeg skupštinskog saziva."  Osim radikala, Milivojević smatra da ni jedna druga partija nema velike izglede da "preskoči" ni brojku od tri odsto. Ipak, on ne isključuje mogućnost prekrajanja volje građana na dan izbora:"Zbog bojkota, opozicija neće moći da kontroliše brojanje glasova. Na taj način, voljom vlasti, moguće je i da još neke stranke pređu cenzus", napominje on.Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, smatra da je sa umanjenjem izbornog praga ostvaren samo "privid demokratije" i da se njime neće postići politički pluralizam u zemlji. On kaže da je cilj vlasti da, sa promenom Zakona o izboru narodnih poslanika, dobije bilo kakve oponente u Skupštini:"Skandalozno je to što se te promene dešavaju svega dva meseca pred početak izbora. To je očajnički potez režima, koji pokušava da prikrije svoja diktatorska obeležja", smatra Aleksić i dodaje da smanjenje cenzusa nema smisla bez promene kompletnog izbornog sistema."Nema demokratije u situaciji kad je ključna opozicija u bojkotu. Vlast taktički smanjuje cenzus, kako bi do proleća imala koliko - toliko legitimine izbore. Da su mislili drugačije, promenili bi kompletan Zakon", podvlači Aleksić.