Pitali smo ekologe, poljoprivrednike i prosvetare da li bi stupili u generalni štrajk: Ovo su njihovi odgovori

U Srbiji je reč “protest” postala deo svakodnevice.

U sredu su protestovali prosvetari, na ulicama je bilo na hiljade nastavnika, zaposlenih u vrtićima i građana koji ih podržavaju u njihovoj borbi. Prethodnih dana protestovali su i poljoprivrednici, a ekološke organizacije još jednom su se okupile ispred Skupštine Srbije na najavu predsednice parlamenta Ane Brnabić da neće biti vremena za raspravu o litijumu.

Nijedan od ovih protesta nije prošao bez pretnji. U Čačku je priveden jedan poljoprivrednik, BIA ga je saslušavala, kao i one koji su protestovali u Subotici. Iz MUP su stizali pozivi u predškolske ustanove, na sam pomen njihovog uključivanja u štrajk prosvetara.

Govoreći o bujanju nezadovoljstva među građanima, zamenica predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić pomenula je ideju zajedničkog izlaska na ulicu.

"Generalni štrajk je rešenje za probleme nezadovoljnih, da smo svi na ulicama u isto vreme. Ako su nam već institucije zatvorene i oduzete i nisu na usluzi građanima, onda je legitimno biti na ulici", rekla je Rakić za N1 i dodala da su "poverenje, solidarnost i upornost" ključne stvari za saradnju sindikata, nezadovoljnih prosvetnih radnika, poljoprivrednika, ekoloških aktivista i političkih partija.

Dakle, kada bi u isto vreme bio obustavljen rad škola i vrtića, kad bi traktori umesto na njivi bili na ulici i kad bi uz njih stali zaštitnici prirode, da li bi svi zajedno uspeli nešto da promene?

Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije smatra da bi to za sve nezadovoljne građane bilo “spasonosno”, ali da je teško izvodljivo.

“Neki problemi se rešavaju novcem, naš ne”

“Još pre tri godine sam rekla da ne smemo dozvoliti da malinari protestuju bez krompiraša ili bez stočara. Mislim da je to spasonosno i za jedne i za druge i za treće, a koliko je izvodljivo ne znam. Propagandna mašina je toliko jaka da je umešana u sve slojeve građanstva. Mislim da je jako teško doći do takve vrste jedinstva, ali nije nemoguće”, kaže Bralović za Novu.

Ističe i da je u njihovim redovima najviše upravo prosvetara i poljoprivrednika.

“Naravno da bismo bili raspoloženi za ovakvu vrstu razgovora. Međutim, jako je važno napomenuti da bi njihovi problemi mogli da se reše novcem, platama i subvencijama, a da je naš problem druge vrste. Mi tražimo da se trajno zabrani iskopavanje litijuma i bora, a da rudnici u Boru i Majdanpeku rade po propisanim normama, a ne onako kako odgovara porobljivačima”, kaže Bralović za Novu.

S druge strane, prosvetarima ovako nešto ne pada na pamet.

Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da se uopšte ne bi osvrtao na izjave koje dolaze od političara.

“Nema potrebe da pričamo o bilo kakvim političkim izjavama. Mi kao nastavnici, izjave koje dolaze iz političkih stranaka ne možemo da razmatramo. Primaran nam je položaj nastavnika, stanje u obrazovanju i odnos naše države prema njemu”, jasan je bio Marjanović.

Sličnog su stava i poljoprivrednici.

Poljoprivredni proizvođač iz Bresnice i predsednika Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Slobodan Vidojević kaže da su člnaovi njegovog udruženja od prvog dana pri stavu da se neće okuplljati nigde gde je politika.

“A mislim da bi zajednički protesti imali tu političku notu. Sve nas koji protestujemo upravo je politika dovela do ovde. Nama su potrebni novi ljudi, ljudi iz struke da su na položajima u ministarstvima. Svi smo mi poljoprivrednici imali razne ponude i vlasti i opozicije, ali nismo prihvatali”, kaže Vidojević.

Šta traže građani Srbije koji su na ulicama?

Ekološka udruženja zahtevaju trajnu zabranu iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Podršku imaju u Skupštini Srbije, gde su opozicioni poslanici predali zahztev da se održi vanredna sednica n akojoj će se raspravljati o njihovom Predlogu izmene Zakona o rudarstvu i energetici, sa upravo ovim zahtevom. Sednic aneće biti vanredna, već će biti deo redovnog zasedanja, a zakazana je za ponedeljak, 7. oktobar.

Sutra će se u Gornjim Nedeljicama sastati opozicija i predstavnici ekoloških udruženja i razmotriti dalje korake u borbi protiv rudnika litijuma.

Četiri velika prosvetna sindikata zahtevaju više stvari. Pre svega, definisanje novih krivičnih dela i sankcija u vezi s nasiljem u školi, uvođenje mogućnosti momentalne suspenzije nasilnih učenika iz nastave i ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama.

Drugi zahtev je da se početna plata nastavnika, odnosno zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme, a u skladu sa potpisanim Protokolom sa Vladom Srbije, u januaru 2025. godine izjednači sa prosečnom zaradom u Republici. Zahtev je i da se do kraja 2024. godine, uz konsultacije sa reprezentativnim sindikatima, izvrši izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (u skladu sa potpisanim Protokolom), kao i da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja nagrada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.

Poljoprivrednici su Vladi Srbije uputili niz zahteva, a najvažniji je, kako ističu, da Vlada hitno sprovede mere za saniranje suše po predlozima ove institucije. Između ostalog, poljoprivrednici traže i smenu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslava Nikolića.

Na početku dopisa upućenog Vladi, oni ističu da mere moraju da sadrže i problematiku odlaganja plaćanja svih poljoprivrednih kredita i isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja.

Dodatno, zahtevaju i rešavanje ranije iznetih problema sa jasnim datumima realizacije istih.

Zahtevi podrazumevaju momentalnu isplatu po svim javnim pozivima u toku ove godine, raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme u najkraćem mogućem roku, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpu, uređenje PIO uplata poljoprivrednika.

Traže i uređenje tržišta, robnog zapisa i javnih skladišta, upis parcela po drugom osnovu.

BONUS VIDEO: